Vitamini B grupe deluju na varenje ugljenih hidrata, apsorpciju proteina i masti, delujući na protok energije u organizmu psa. Samim tim B vitamini učestvuju u funkciji nervnih i mišićnih ćelija, stvaranju crvenih krvnih zrnaca, stanju imunološkog sistema, kao i stanju kože i krzna. Zato je najkraći odgovor na pitanje zašto su neophodni B vitamini u ishrani pasa – zbog njihovog opsežnog učešća u funkcionisanju celokupnog organizma svakog živog bića, pa naravno i psa.
Piše dr vet. med. Tamara Stanojević
Važnost B grupe vitamina se, prirodno, ogleda u njenoj širokoj rasprostranjenosti u hrani životinjskog porekla ali i biljnog porekla, i u mogućnosti sinteze u organizmu izrazito smanjujući mogućnost deficita vitamina ove grupe.
PROČITAJ JOŠ
Vitamin B1 (tiamin) – potreban je radi razlaganja ugljenih hidrata, odnosno regulisanja priliva energije u ćelije, zato je važan i za funkciju mozga i jačanje imunološkog sistema. Redak slučaj deficita se beleži kao odsustvo refleksa, slabost mišića ili izrazita mršavost, a do toga može doći zbog česte ishrane sirovom ribom koja inače sadrži enzim koji razlaže ovaj vitamin.
Vitamin B2 (riboflavin) – deluje na tonus mišićnih čelija, učestvuje u zdravom funkcionisanju očiju i igra važnu ulogu u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca. Njegov izostanak u organizmu se vidi kao usporen rast, problem sa vidom, mišićna slabost, naročito srca i zadnjih ekstremiteta.
Vitamin B3 (niacin) – pomaže u varenju, u funkcionisanju mozga i ima važnu ulogu u proizvodnji hormona. Karakteristične promene koje ukazuju na deficit su: pigmentacija jezika, zadah pa i krv u stolici. Raspoloživi niacin se nalazi u mesu, a psi ga mogu i sintetisati iz aminokiseline triptofan.
Vitamin B5 (pantotenska kiselina) – učestvuje u metabolizmu proteina i masnih kiselina. S obzirom na prisutnost u svim vrstama hrane njegov nedostatak je vrlo redak, a ako se desi manifestuje se gubitkom dlake i promenom njene boje i/ili problemima u sistemu za varenje.
Vitamin B6 (piridoksin) – reguliše natrijum i kalijum u metabolizmu, promoviše zdravu kognitivnu funkciju psa i važan je za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak se može prikazati kao manjak hemoglobina, kao pojava rana na koži i karijes.
Vitamin B7 (biotin) – učestvuje u metabolizmu masti i proteina, zato je važan za zdravu kožu i krzno. Biološka dostupnost vitamina B7- biotina zavisi od izvora putem koga se unosi – jaja su izvanredan izvor biotina, ali žumance, dok u belancetu se nalazi avidin – sastojak koji blokira mogućnost korišćenja biotina. U slučaju smanjene dostupnosti primećuju se slabost mišića, oduzetost ekstremiteta, gubitak krzna.
Vitamin B9 (folna kiselina) – učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i neophodan za sintezu DNK. Dostupnost u biljnoj hrani je velika, kao i kroz proizvodnju od strane mikroorganizama u debelom crevu. Ipak deficit je moguć, može se manifestovati poremećajem krvne slike pa samim tim i zamaranjem psa.
Vitamin B12 (kobolamin) – neophodan je za proizvodnju mijelina, omotača nervne ćelije. Ovo je vitamin poreklom izključivo iz životinjskih izvora, a dodatni izvor mogu biti mikroorganizmi iz debelog creva. Njegov deficit je redak jer se može skladištiti u organizmu. Pojavu deficita možemo videti kao pojavu neuroloskih problema, a može se zabeležiti i anoreksija, letargija, dijareja vrlo neprijatnog mirisa.
Izvori B vitamina
Vitamini B kompleksa nalaze se pre svega u mesu – mišićnom tkivu crvenih mesa, u piletini, iznutricama, jajima i mlečnim proizvodima. Iznutrice su vrlo značajne kao izvor B vitamina – može se reći da je džigerica najkompletniji i najbogatiji izvor B vitamina. Riba je takođe značajan izvor B vitamina – naročito vitamina B9 i B12.
Osim u mesu B vitamine možemo naći i u zelenom, lisnatom povrću i integralnim žitaricama. Od povrća i voća veće količine B vitamina (B3, B6) sadrže brokoli i banana.
Jedan deo vitamina B grupe se sintetiše uz pomoć bakterija zadnjeg dela crevnog trakta. Svako remećenje mikrobiološke ravnoteže imaće za posledicu i deficit vitamina B grupe, pa se o tome mora preventivno misliti kod svake antibiotske terapije.
Tamara Stanojević je veterinar koji se bavi pre svega ishranom pasa i mačaka kao jednim od stubova njihovog dobrog zdravlja. Na svakoj stanici profesionalnog ali i privatnog života, trudi se da oni koji brinu o kućnim ljubimcima imaju pouzdane informacije kako bi ih što bolje razumeli i ispunili njihove individualne potrebe. Sada i kroz rad u svojoj veterinarskoj apoteci “Bg Pet” u Beogradu.
