Svi smo videli da psi vole da njuškaju jedan drugom zadnjicu. Zašto? Pa zato što se oni tako upoznaju i prepoznaju. Iz tih razloga je bitno razumeti njihova čula i komunikacione tehnike.

Piše: dr vet.med. Klara Ćurčin

Kao i ljudi, psi imaju pet osnovnih čula: ukus, dodir, sluh, vid i njuh. Od ovih čula njuh je taj koji je najbitniji za psa. Zato je čulo njuha znatno izraženije kod psa nego kod ljudi. Takođe je i mnogo bolje razvijenije nego naše. Prosečno čulo njuha kod pasa je oko 1.000-10.000 puta jače nego kod ljudi, delom zato što pseći nos ima oko 150-300 miliona olfaktornih receptora u odnosu na čoveka, koji ima oko 5-6 miliona. Oko 30% psećeg mozga je zadužen da obrađuje informacije skupljene čulom mirisa, dok kod ljudi to je svedeno samo na 5%.

Dodatno, kod pasa čulo mirisa poboljšava Jakobsov organ, ili vomero-nazalni organ. On služi kao sekundarni organ za njuh specijalizovan za komunikaciju na osnovu hemijskih supstanci i zadužen je za prepoznavanje teško prepoznatljivih mirisa, tj. feromona. Ovaj miris koji se širi iz zadnjeg dela tela su feromoni i unikatni su za svaku jedinku. Možemo reći da je to jedinstveni lični parfem. Jednom kad se oseti, miris se memoriše i posle dugog vremena psi umeju da se prepoznaju posle snifanja.

Nervna vlaka iz Jakobsovog organa vode direktno do mozga i drugačija su od onih koji vode iz nosne sluzokože. Ova nervna vlakna zapravo direktno vode do dela mozga koji je zadužen za reprodukciju i parenje. Identifikovanjem ličnog feromona, dobija se informacija o polu, reprodukcijskom statusu.

Verovatno ste videli poseban položaj usne psa kao da su zavrnute i proširene nozdrve. Mi obično tada komentarišemo da se pas smeje, a tada on dodatno otvara put do Jakobsovog organa i aktivira svoju dodatnu “mašinu” za miris. Psi zapravo koriste čulo njuha za komunikaciju.

Dvoje ljudi kad se sretnu – govor tela, izraz lica, ton glasa određuje da li će se oni rukovati, izgrliti ili izljubiti ili će uljudno samo klimnuti glavom ili će se ignorisati. Psi neće ništa od ove neverbalne komunikacije da upotrebe, već će dobro onjušiti zadnjicu onog drugog, malo kružiti jedan oko drugog i vi možete pratiti promenu ponašanja od opuštenog ka odbrambenom ili obrnuto.  Zašto? Zato što se tim njuškanjem došlo do gomile informacija: pol, raspoloženje, šta se zadnje jelo, da li je srećan ili uplašen, da li je zdrav ili ima neku bolest, prijatelj ili neprijatelj…

Sam ritual njuškanja je jedinstven. Tačno se prepoznaju među-pseći odnosi. Dominantni pas će prvo izvršiti njuškanje, dok podređeni pas čeka svoj red za to i ako treba prvi će prestati. Dominantni pas je taj koji završava ovaj ritual, tj. ima zadnju reč. Ponekad, neka jedinka nije voljna da odaje sve informacije o sebi i tada se koriste razni trikovi kao sedenje ili prekrivanje perineuma sa repom.

Do direktnog kontakta dva psa ne dolazi slučajno. Oni već nadaleko znaju da je ispred njih određena jedinka. Osetili su miris mokraće, miris stolice, miris otiska šape po travi ili putu. Bez obzira što je to sve nevidljivo, zapravo je zlatni rudnik informacija. Ove informacije za njih su kao socijalne mreže za nas.

Prema tome, snifanje je neodvojivi deo normalnog života psa! Ostavljajući olfaktorne tragove u toku šetnje, pas daje informacije o svom identitetu i daje mogućnost drugom psu da interpretira i procesuira te informacije bez direktnog kontakta. Ako se informacija sviđa, verovatno će doći do direktnog kontakta.

Zato, dozvolite svom psu da se njuška sa drugima. Ko smo mi da im zabranimo pseći fejsbuk?

Klara Ćurčin diplomirala na Fakultetu veterinarske medicine 1996. godine u Beogradu. Od početka karijere se isključivo bavi medicinom mačaka i pasa. Kontinuirano drži korak s novitetima u veterinarskoj medicini. Strast je vezuje za mačke, pa se posebno bavi medicinom mačaka. Dugogodišnji je član različitih asocijacija, kao što su SASAP, FECAVA, ISFM, AAFP. Radi u veterinarskoj ambulanti “Intervet“, čiji je i suvlasnik, a koja je od retkih gde pacijenti-mace imaju svoj prostor.