Kada je jazavičarka po imenu Valeri pronađena posle čak 529 dana provedenih u divljini australijskog ostrva Kangaru, stručnjaci su pretpostavili da je preživela delimično zahvaljujući tome što je jela izmet drugih životinja. Iako ova taktika preživljavanja deluje krajnje neprivlačno, u svetu pasa ona nije tako neuobičajena. U stvari, ponašanje poznato kao koprofagija, jedenje izmeta, češće je nego što mislimo, navodi Mia Kob, istraživačica na Centru za nauku o dobrobiti životinja, Univerziteta u Melburnu.

Piše: Pet magazine

Koprofagija je naučni termin za konzumiranje fekalija. Ova pojava zabeležena je kod mnogih životinjskih vrsta, uključujući i pse. Istraživanja pokazuju da otprilike polovina pasa makar jednom u životu pojede izmet, dok jedna četvrtina to radi redovno.

PROČITAJ JOŠ

Jazavičarka nađena posle 529 dana u australijskoj divljini, zahvaljujući majici vlasnice

Jazavičarka nestala u divljini Australije pre godinu dana, ponovo viđena

Kod divljih pasa i srodnih vrsta poput vukova i lisica, majke jedu izmet svojih mladunaca kako bi očistile leglo i smanjile mirise koji bi mogli privući predatore. Takođe se smatra da jedenje svežeg izmeta može smanjiti širenje crevnih parazita, što je evolutivna prednost u divljini. I današnji psi čiste za svojim mladuncima u prvim nedeljama života, a štenad to posmatraju i mogu usvojiti takvo ponašanje.

Koliko god to nama bilo odbojno, izmet sadrži određene hranljive materije i može predstavljati izvor nutrijenata u teškim uslovima. Psi imaju drugačije čulo mirisa i ukusa od ljudi, pa ono što je nama gadno, njima može biti privlačno.

U pojedinim slučajevima, potreba psa da jede izmet može imati medicinsku osnovu, pa je važno obaviti veterinarski pregled, naročito ako pas često traži sadržaj kutije sa peskom kod mačaka. Uzroci mogu biti i stres, dosada, neadekvatni uslovi života ili prethodno kažnjavanje zbog “nezgoda” u kući.

Većina vlasnika pasa reaguje gađenjem kada vidi psa da jede izmet. To može narušiti odnos između psa i čoveka, pa čak i dovesti do vraćanja psa u azil. Jedno britansko istraživanje pokazalo je da je jedenje izmeta među deset najčešćih razloga za neuspela udomljavanja tokom prvih mesec dana. Bez obzira na to da li pas jede izmet ili ne, važno je redovno sprovoditi kontrolu protiv parazita i praktikovati dobru higijenu, uključujući pranje ruku pre jela.

Kako rešiti problem?

Slučaj jazavičarke Valeri pokazuje da koprofagija može imati ulogu u preživljavanju, ali većina naših pasa živi u mnogo udobnijim uslovima. Srećom, ovo ponašanje se često može kontrolisati. Razumevanje uzroka, bilo da su medicinski, instinktivni ili psihološki, može pomoći da se ponašanje tretira s empatijom umesto odbojnošću.

Redovno vežbanje, interakcija sa ljudima i drugim psima, igračke i bezbedne žvakalice mogu pomoći u smanjenju potrebe psa da jede izmet. Takođe, izbegavajte kažnjavanje zbog grešaka u obavljanju nužde, to može navesti psa da “sakrije dokaze”. Umesto toga, nagrađujte ga za obavljanje nužde na odgovarajućem mestu.

I najzad, uklonite izmet sa mesta na kojima se pas kreće, u dvorištu, parku, pored kutije sa peskom – kako biste uklonili iskušenje. Kao što nas je Valeri naučila, ono što nama deluje kao najodbojnije ponašanje može biti rezultat evolutivnih prilagođavanja koje vredi razumeti.