Vakcina protiv zaraznog kašlja obuhvata dva uzročnika (Canine Parainfluenza i Bortadella bronchiseptica). Veterinar vašem ljubimcu može preporučiti vakcinu protiv zaraznog kašlja do 2 puta godišnje (pre perioda povećanog rizika – rano proleće i rana jesen).
Tekst: dr vet.med. Miloš Milošević
Pseći kašalj (Kennel cough), poznat i kao infektivni traheobronhitis, vrlo je zarazna respiratorna bolest koja pogađa pse. Uglavnom se javlja kod pasa koji su u bliskom kontaktu sa drugim psima, najčešće u odgajivačnicama, azilima ili na izložbama pasa. Bolest izazivaju razni virusi i bakterije koje inficiraju gornje disajne puteve.
Uzročnici
To je multifaktorska bolest koju mogu uzrokovati različiti uzročnici. Virusi jedan od glavnih uzroka psećeg kašlja (virus pseće parainfluence i pseći adenovirus). Ti virusi oštećuju sluznicu gornjih disajnih puteva, što olakšava širenje sekundarnih bakterijskih infekcija. Uz viruse, infektivni traheobronhitis mogu uzrokovati i određene bakterije (Bordetella bronchiseptica). Može se pojaviti samostalno ili u kombinaciji s virusima, što može povećati težinu bolesti.
Stres, loš kvalitet vazduha, dim, prašina i niske temperature mogu oslabiti imunitet i povećati osetljivost na pseći kašalj. Prenaseljenost i neadekvatna higijena u azilima za životinje ili odgajivačnicama, takođe mogu pogodovati širenju bolesti. Prenošenje se prvenstveno događa kontaktom sa zaraženim psima ili gutanjem uzročnika čestica koji se prenose vazduhom. Mesta na kojima se okuplja mnogo pasa, kao što su parkovi za pse, veterinarske klinike ili odgajivačnice za pse, uobičajena su mesta za prenošenje zaraznog kašlja.
Simptomi
Zarazni kašalj kod pasa manifestuje se različitim, uglavnom jasnim simptomima. Važno je prepoznati ove znakove i brzo reagovati kako bismo pomogli vašem ljubimcu. Glavni i najuočljiviji simptom infektivnog traheobronhitisa je suv kašalj. Ovaj kašalj može biti intenzivan i mučan, posebno noću, što može biti mučno i za psa i za vlasnika. Paralelno s kašljem može se javiti jak osećaj gušenja. To se može pogoršati nakon jela ili pića i može dovesti do povraćanja. Neki psi mogu razviti bistar do gnojan iscedak iz nosa i konjunktivitis sa suznim očima. Ovi simptomi mogu ukazivati na prisutnost sekundarne bakterijske infekcije. U teškim slučajevima psećeg kašlja može doći do nedostatka vazduha i groznice. Ovi simptomi često ukazuju na komplikovanu infekciju ili dodatnu upalu pluća i zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Psi s infektivnim traheobronhitisom mogu izgubiti želju za jelom i postati letargični. Ipak, uravnotežena prehrana i dovoljan unos tečnosti ključni su za oporavak. Rano otkrivanje i lečenje infektivnog traheobronhitisa može pomoći i smanjiti trajanje i težinu bolesti te minimizirati rizik od komplikacija.
Prevencija
Prevencija psećeg kašlja vakcinacijom je veoma dobar način zaštite pasa od ove zarazne bolesti. Pre odluke o vakcinaciji se preporučuje razgovor sa veterinarom i odluka na osnovu uzrasta i zdravstvenog stanja, kao i navika psa i vlasnika u pogledu mesta na kojima provode vreme i prisustva većeg broja drugih pasa. Vakcinacija se preporučuje dva puta godišnje i to u vreme kada se najčešće ova bolest javlja, a to je rano proleće i rana jesen. Vakcinaciju treba ponavljati svake godine. Posebne ciljne grupe za vakcinaciju su psi koji su u čestom kontaktu sa drugim psima (psi koji idu na izložbe), psi koji se koriste za parenje u odgajivačnicama, kao i psi sa hroničnim bolestima i psi sa oslabljenim imunitetom.
Iako vakcinacija daje dobru zaštitu od bolesti, ona nije jedini način prevencije. Pored vakcine, preduzimaju se i druge mere profilakse, kao što su pravilna ishrana, suplementacija vitaminima i mineralima u cilju podizanja imuniteta, kao i izbegavanje kontakta sa zaraženim psima.
Trajanje i lečenje psećeg zaraznog kašlja
U slučajevima kada nema komplikacija zarazni kašalj prolazi za 7 do 14 dana, ali se mora voditi računa o pravilnoj ishrani, napajanju vodom, mora se izbegavati stres i omogućiti psu dovoljno odmora. U komplikovanim slučajevima, pogotovo u slučajevima sekundarnih infekcija, mora se obratiti veterinaru i preduzeti simptomatsko lečenje u skladu sa simtomima bolesti (antibiotici, vitamini, antipiretici, antitusici i sl.) Bez obzira na tok bolesti, treba izbegavati kontakt sa drugim psima da bi se sprečilo širenje infekcije.
Pseći kašalj može biti posebno opasan kod štenaca. Štenci još nemaju potpuno razvijen imunitet, što ih čini posebno osetljivim. Takođe, u opasnosti su i stari psi, kao i psi oboleli od drugih, najčešće hroničnih bolesti, pluća, srca, ili imunološkog sistema.
Miloš Milošević je diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine 2003. godine. Radio je u Ministarstvu pravde, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija VPD Kruševac i KPZ u Beogradu. Od 2021. radi u veterinarsoj ambulanti za kućne ljubimce “Mimi Vet” u Beogradu. Posebno interesovanje mu je hirurgija malih životinja. Miloš je rezervni oficir-potporučnik veterinarske službe Vojske Srbije.
