O uticaju pandemije i o promenama koje su se javile kod pasa na psihološkom nivou tek će se pisati kada budu prikupljene informacije i naučni dokazi. Ipak, ono što znamo jeste da je kućna izolacija zasigurno ugrozila njihovo psihološko stanje, a promena navika u obavljanju nužde kod mnogih pasa imaće i zdravstvene posledice
Za Petmagazine.rs piše dr vet. med. Vladimir Terzin
Vreme je pandemije, doba kada su se, silom prilika, mnoge naše navike izmenile u potpunosti. Mnogo toga na šta smo navikli nestalo je preko noći. Bez obzira na to što je čovek svesno biće, tako nagla promena otežava prilagođavanje, pa samim tim dolazi i do promena u ponašanju i u psihološkom statusu. Tu promenu na psihološkom nivou i prilagođavanje je ponekad veoma teško sprovesti u delo i potrebno je vreme da se amortizuje sve ono što se dogodilo. A kako je tek teško objasniti našim kućnim ljubimcima, koji su godinama navikli na određeni režim izlazaka i na ustaljeni red koji je vladao u njihovim životima?
Mnogi klijenti su mi se javljali i, opravdano, pitali na koji način da se oni prilagode i kako da utiču na svog psa da promeni ustaljene navike i da se prilagodi promeni koja je došla piznenada. Takođe, mnogo ljudi je primetilo i da su njihovi ljubimci promenili ponašanje, počeli da menjaju navike iznenađeni naglom promenom, pre svega u odnosu na to što su sada i vlasnici i svi ukućani porovodili sve vreme u kući.
Izmena higijenskih navika je bila najveći problem jer vlasti i krizni štabovi jednostavno u prvom trenutku nisu shvatili da osim ljudi postoje i drugi sugrađani koji imaju svoje potrebe. Jedan klijent me je pitao kako da navikne svog psa da nuždu obavlja u kući. Naravno, odgovor je bio da mu za to treba onoliko vremena koliko mu je trebalo da ga navikne da to radi van kuće. Kasnije se ta situacija poboljšala sa odobrenjem da se psi izvode dva puta dnevno, mada je i to bilo malo jer postoje i stariji psi i oni pod terapijom koji jednostavno moraju određenim tempom, i po nekoliko puta, da izlaze i obavljaju svoje fiziološke potrebe. Sigurno je da će ova izmena navika kao i tempa izlazaka tek u budućem vremenu, pri povratku na stare navike, pokazati sve zdravstvene probleme i posledice, ali takođe i probleme u ponašanju.
Međutim, priroda od nas krije mnoge tajne i njena moć prilagođavanja ponekad iznenadi i najspremnije. Vlasnici pasa su skoro od prvog dana karantina počeli da prijavljuju promene u ponašanju svojih ljubimca, koje su se pre svega odnosile na pojačanu vezanost pasa za vlasnike. Jedan od klijenata je rekao da ne razume šta se dešava sa njegovim psom jer se jednostavno celi dan ne odvaja od njega i prati ga čak i do toaleta. I drugi su prijavljivali slično ponašanje, tako da se može zaključiti da su naši ljubimci u suštini bili željni prisustva svojih vlasnika i ostalih ukućana, što je za njihovo ponašanje normalno jer su navikli da žive u čoporu. Psiholozi koji prate ponašanje kućnih ljubimaca u ljudskom okruženju upravo ističu ovu osobinu kao najvažniju za normalno ponašanje pasa. Psi ne vole samoću.
Sa slabljenjem epidemije virusa korona i relaksiranjem ograničenja kretanja i komunikacije, dolazimo u situaciju da našim ljubimcima predstoji nova promena okolnosti, kojoj bi ponovo trebalo da se prilagode. Naravno, učestalost promena okolnosti i promena u ponašanju ima i svoje negativne strane. S povratkom u normalne životne tokove psi će ponovo ostajati više sami, što će neminovno (ponovo) dovesti do nekih promena u njihovom ponašanju. Ovo se pre svega odnosi na separacionu anksioznost, koja je posledica naglog odvajanja od ustaljenih životnih navika. Najčešći simptomi ovog poremećaja se ispoljavaju u promeni ponašanja kod pasa koji ostaju sami u vidu neprestanog lajanja, zavijanja, žvakanja stvari vlasnika, uništavanja nameštaja, uriniranja po kući ili kopanja, najčešće kod ulaznih vrata u pokušaju da napuste stan. Nekada ovi simptomi mogu i da se prodube, pa dolazi do samopovređivanja (automutilacije). Ovakve promene u ponašanju će se uglavnom pojaviti kod pasa koji su i ranije pokazivali ovakvu vrstu poremećaja. Ponoviće se epizode straha i osećanja napuštenosti, što je veoma opasno, pogotovo za starije pse, kod kojih ove promene u psihološkom ponašanju mogu dovesti i do pogoršanja hroničnih bolesti od kojih boluju.
U svetu psihologije pasa pojavio se i novi termin – cabin fever (stres izazvan zatvaranjem ili nedostatkom kontakta sa spoljnom sredinom), što takođe dovodi do mnogih poremećaja u ponašanju. Psi koji pate od ovakve vrste stresa pre svega pokazuju povećanu agresivnost, pojačano, naizgled bezrazložno, laju, ponekad nekontrolisano uriniraju ili defeciraju. Ne postoje jasni razlozi koji bi nam ukazali na to zbog čega neki psi pokazuju ovakve promene u ponašanju, a drugi ne. Primećeno je da se ovakvi poremećaji javljaju češće kod pasa koji su usvojeni iz prihvatilišta ili kod onih koji su usvojeni u starijem uzrastu. Verovatan uzrok ove pojave jeste navika da vreme provode u okruženju sa drugim psima i da nikada nisu sami. Ponekad se ovaj poremećaj javlja i kod pasa kojima se poremeti dnevni raspored na koji su navikli ili pri promeni prostora u kojem su dugo živeli, pogotovo ako je takva promena nagla.
Još jedan od uzroka može biti i dosada jer se ništa ne događa, a vlasnici su stalno tu. Psi su uglavnom navikli da u prisustvu vlasnika uvek ima nekih zbivanja ili izlazaka, tako da u izolaciji njihovo ponašanje i promene u tom ponašanju uzrokuju nerazumevanje/nervozu i odsustvo navika koje su ranije imali.
Bez obzira na promene, u ponašanju pre svega, psa bi trebalo odvesti veterinaru da se utvrdi zdravstveno stanje i da se proveri da li ovakve promene nisu uzrokovane nekim oboljenjem. Ako nema patološkog upliva, onda bi trebalo primeniti sve one mere koje će pomoći vašem ljubimcu da prebrodi ponovno odvajanje od vas i da se vrati starim navikama.
Prevashodno bi trebalo pokušati da se neprijatne situacije pretvore u prijatne i da se pri tome pokaže psu da se u stvari ne dešava ništa posebno u njegovom okruženju kada ostane sam. Potrebno mu je ostavljati omiljenu hranu ili omiljenu igračku pre nego što krenete od kuće. Tako će pas vaš odlazak povezati sa nečim prijatnim i polako će početi da gubi osećaj da se s vašim odlaskom dešava nešto loše. Ovo je potrebno ponavljati pri svakom odlasku, na primer, ujutru pre odlaska na posao.
Veoma je važno da predupredite strah kod vašeg psa tako što ćete menjati signale i navike. Ovaj postupak podrazumeva relaksaciju i promenu značenja vaših postupaka. Ako je pas navikao da prilikom odlaska oblačite kaput ili uzimate ključeve sa stola, možete uraditi sve te radnje, a zatim ostati kod kuće duže vreme. Ovim postupkom ćete realaksirati psa i pokazati mu da određene radnje ne znače uvek vaš odlazak pa će on s vremenom početi da gubi interesovanje za ovakav vid vašeg ponašanja.
O uticaju pojave pandemije i o promenama koje su se javile kod naših ljubimaca na psihološkom nivou tek će se pisati kada prikupimo više informacija i naučnih dokaza. Još uvek je suviše rano da sagledamo sve posledice izolacije kojoj smo bili izloženi, ali je sigurno da takvih posledica ima – i kada je reč o životinjama i kada je reč o ljudima.