Da li mali ljudi nose kompleks visine? Da li mali psi misle da su veliki ili samo umišljaju? Ponekad je na ova pitanja teško dati odgovor. Znamo da je priroda tako ustrojila svoja pravila da veliki odaju utisak snage i moći. Mada, praksa nas uči da to i ne mora da bude istina i da je recimo žirafa veoma ranjiva životinja, dok je nilski konj trom i slabo pokretljiv. Za razliku od njih, merkat je sposoban za brzo prilagođavanje, osmatranje okoline i može da pronađe hranu na najneobičnijim mestima.

Piše: dr vet.med. Vladimir Terzin

Često imamo prilike da i u običnoj diskusiji među ljudima čujemo konstataciju da je neko iskompleksiran zbog svog malog rasta i da su mali ljudi napadni jer žele svojim ponašanjem da nadoknade nedostatak u fizičkom izgledu, što je najčešće povezano s visinom.

PROČITAJ JOŠ

Deset najčešćih razloga zbog kojih je pas mrzovoljan

Šta je “sindrom crnog psa”?

Stručnjaci smatraju da, bez obzira na uvreženo mišljenje, takvo ponašanje kod ljudi nije povezano s visinom ili fizičkim izgledom, već da je posledica vaspitanja i uticaja okoline u odrastanju. Da li je to tako i kod pasa, to jest – kod manjih pasa, manjih rasa?

Ponašanje

Svaki ljubitelj pasa zna da mali psi mogu imati veliku ličnost i hrabro srce, ali i da se mogu ponašati kao i svi drugi psi. Mali pas će svojim ponašanjem, isto kao i veliki, pokazati jasno šta želi, pogotovo ako je u pitanju šetnja ili iskazivanje emocija prema drugim psima ili prema ljudima. U njihovom ponašanju ne postoji razlika, i fizička veličina očigledno u tome ne igra neku ulogu. Osim u nekim životnim situacijama.

Sindrom malog psa

Pa da li sindrom malog psa onda postoji? Stručnjaci kažu – da. Postoji velika razlika između tipičnog malog psa i pasa koji imaju ovaj sindrom. Psi koji su mali rastom, a nemaju sindrom promene ponašanja, isti su kao i svaki drugi pas koji je došao u vašu porodicu. On se polako prilagođava novonastaloj situaciji i traži svoje mesto u okruženju. Pri tome, ni na koji način ne pokušava da nametne svoju volju, ili to radi veoma polako, kako osvaja prostor i srca svojih novih vlasnika. Ovakav skladan razvoj u suštini garantuje da ćete imati psa koji neće praviti probleme, tj. naći će odgovarajuće mesto u novom “čoporu”, te neće biti nametljiv u svojim zahtevima i svojim emocijama.

Simptomi

Simptomi sindroma malog psa uključuju nepoštovanje komandi, pokušaj da se preuzme komanda/dominacija nad događajima u kući kao i nad ukućanima (ne želi da se pomeri sa fotelje ili drugog omiljenog mesta), čuva svoje igračke i ne dozvoljava prilazak njegovoj hrani. Pokušava da ugrize ukućane ili druge ljubimce ako mu se nešto ne dopadne u njihovom ponašanju ili ako smatra da su potencijalna pretnja (pokazivanje stepena nekontrolisane agresije). Takvo ponašenje doprinosi i nesigurnosti vlasnika jer ne zna kako će njegov ljubimac da reaguje na promene okolnosti ili na nove ukućane. Psi jako dobro, instiktivno osećaju ovu nesigurnost i koriste je obilato.

Kao i kod većine psiholoških promena, ovi problemi se produbljuju i postaju sve veći kako vreme prolazi, a pogotovo ako se ne reaguje na njih na vreme.

Rešenje

Kako se rešava problem sindroma malog psa? Pre svega, moramo biti svesni da je suština ovog sindroma borba za dominaciju. Pas dominaciju pokazuje skakanjem na vas ili pokušajem da vas ujede, najčešće u igri. Ne postoji nikakva genetska predispozicija za ovakve emotivne ekspresije, već je to uglavnom navika. Ponašanje psa i njegova manja ili veća dominacija zavise pre svega od stava vlasnika i načina socijalizacije i vaspitavanja psa koji je došao u vašu kuću.

Ovde bi mogli da ukažemo da nema genetske predispozicije za agresivnost. Nekontrolisanost emocija i agresija je uvek nešto što je naučeno i vid ponašanja koji nije na vreme kontrolisan i kanalisan. Zato je potrebno uvek na vreme sprečavati takve vidove ponašanja a ako vlasnik nije u stanju da to sam uradi mora što pre potražiti pomoć stručnih lica koja se bave kontrolom ponašanja pasa.

Prilagođavanje

Moramo razumeti da je za psa velika promena kada iz legla u kojem je bio među “svojima” iznenada dođe u potpuno nepoznat prostor u kojem važe potpuno drugačija pravila. Moramo mu pomoći da ih pravilno savlada i da se brzo prilagodi novonastaloj situaciji, ali da to ne bude na štetu ostalih ukućana ili drugih kućnih ljubimaca.

Ne treba mu dozvoliti previše slobode i tu novi vlasnici moraju da budu dosledni i da svi imaju isti stav. Imati isti stav je veoma važno, jer ako se ukućani različito ponašaju prema psu, hladno-toplo mogu napraviti mnogo veću štetu nego korist. Ovo naravno ne znači da on neće biti mažen i da mu se neće ugađati do jedne “crvene linije” koju morate imati da bi se pas normalno razvio, socijalizovao i uklopio.

Greške

Jedna od najvećih grešaka je pozvati trenera koji će psa dovesti u red. Veoma često se događa da pas navikne da sluša trenera, ali kada on ode, kuća ponovo postaje ona stara i ponaša se skladu sa svojim navikama. Sve što vaš pas treba da nauči od osnovnih komandi možete bez većih problema sprovesti i sami. Najbolja prilika za to je hodanje sa psom koji je na povocu i gde ga uz šetnju učite osnovnim komandama. Na primer, da stane, sedne ili legne. Time pas stiče pravilne navike koje čuvaju i njega i vas, a u isto vreme uči da postoje ograničenja na koja se mora navići.

Sa svim ovim merama morate početi veoma rano, jer se stručnjaci uglavnom slažu u stavu da se pas formira do osamnaeste ili dvadesete nedelje života i da je kasnije navike teško izmeniti. Nemojte biti bolešljivi prema vašim krznenim prijateljima. Sve što činite, činite na obostranu korist koja će u budućnosti smanjiti problem i nepotrebne ekcese.

Vladimir Terzin je diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista je interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Objavio je skoro 40 naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima i vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija u Beogradu „Terzin Pet & Vet“, koja radi bez prestanka 35 godina.