Kina priprema nove smernice koje predstavljaju prekretnu tačku u zaštiti životinja – psi će više biti svrstavani u domaće životinje za uzgoj, već u kategoriju kućnih ljubimaca. Ovo je jedan od važnijih odgovora Kine na pandemiju koronavirusa i rastući pritisak međunarodne zajednice za zaštitu živih bića.​

Izvor: Hina, Index.hr/ljubimci; Foto: Shutterstock

Premda je pseće meso delikates u mnogim kineskim regijama gde ima dugotrajnu tradiciju, ova odluka signalizira temeljnu promenu u odnosu prema psima – životinjama koje su tokom vekova oblikovanje kao čovekovi najbolji prijatelji.​

PROČITAJ JOŠ

Zajedničke osobine i razlike domaćih i afričkih divljih mačaka

Hordašenje – šta predstavlja i karakteristike osobe koja kompulzivno gomila životinje

TEORIJA PRVA – PSIHOLOŠKA OSNOVA: PSI NISU STOKA

Kinesko ministarstvo poljoprivrede je objasnjilo da se psi sa napretkom ljudske civilizacije i zahvaljujući brizi javnosti i ljubavi prema životinjama nisu “specijalizovali” samo kao domaće životinje, već kao čovekovi drugovi.​

U nacrtu smernica navodi se ključna razlika:

• Domaće životinje se uzgajaju radi hrane, mleka, krzna, izrade vlakana, lekova, sportskih potreba ili vojne upotrebe​
• Psi, zahvaljujući bliskoj vezi sa čovekom, izlaze iz ove kategorije​
• Sa obzirom na to da se u svetu ne smatraju domaćim životinjama, neće biti regulisani kao domaće životinje ni u Kini​

Ova odluka reflektuje globalni konsenzus da psi zauzimaju posebno mesto u ljudskom društvu – nisu to proizvodni resursi već emocionalni i socijalni partneri.​

TEORIJA DRUGA – EPIDEMIOLOŠKA PERSPEKTIVA: KORONAVIRUS I POČETAK PROMENE

Verovalo se da je novi virus korona potekao od jedne vrste šišmiša, a na ljude je mogao preći preko neke druge vrste koja se prodavala na tržnicama sa divljim životinjama u Vuhanu – gradu gde je patogen prvi put identifikovan.​

Lanac prenosa virusa:

1. Šišnjevi kao originalni rezervoar virusa

2. Druge vrste divljih životinja na kineskim tržnicama

3. Ljudska populacija i globalna pandemija

Ova epidemiološka povezanost dovela je do važne promene. Kina je nakon početka pandemije:​

• Zabranila uzgoj, trgovinu i konzumaciju divljih životinja

• Povukla sve izdate dozvole za trgovinu divljim životinjama

• Obećala da će revidirati zakone kako bi zabrana bila trajna

• Počela da razmatra širu zaštitu životinja

Iako je pseće meso odavno prisutno u određenim kineskim tradicijama, koronavirus je bio katalizator za preispitivanje celog sistema trgovine životinjama.​

TEORIJA TREĆA – KLASIFIKACIJA ŽIVOTINJA: NACRT SMERNICA

Nacrt smernica objavljen sredinom 2024. godine, koji je otvoren za javnu raspravu, precizno definiše koje životinje spadaju u koju kategoriju:​

18 tradicionalnih vrsta domaćih životinja:

Goveda
Svinje
Živina (piletina, guske, patke)
Kamile
Ovce
Konje i magarce
Druge tradicionalne domaće životinje

13 “posebnih” vrsta izuzetih iz ograničenja:

Alpake
Fazani
Nojevi
Lisice
Druge vrste sa specifičnom namenom

Psi – kategorija zaštićenih životinja:

• Svrstavaju se kao kućni ljubimci, a ne kao domaće životinje

• Zaštita od trgovine i konzumacije

• Priznavanja njihove posebne uloge u ljudskom društvu​

TEORIJA ČETVRTA – REALNOST: BROJ UBIJENIH PASA

Pretrešne cifre ilustruju razmere problema. Prema proceni Humane Society International – organizacije za zaštitu prava životinja – u Kini se godišnje ubije gotovo 10 miliona pasa radi mesa, uključujući i ukradene kućne ljubimce.​

Ova cifra ukazuje na:

• Masivnu skalu industrije mesa pasa

• Često ilegalne prakse krađe kućnih ljubimaca

• Probleme sa etičkim tretmanom životinja

• Potrebu za urgentnom zaštitnom legislaturom

Glasnogovornica Humane Society International, Vendy Higins, izjavila je: “Ovaj predlog mogao bi biti naznaka prekretnice kad je reč o zaštiti životinja u Kini”.​

ŠENŽEN VODI PRIMER

Šenžen je prvi kineski grad koji je prošlog meseca zabranio konzumaciju psećeg mesa, što postavlja primer za druge gradove i provincije.​

Ova lokalna inicijatviva pokazuje da:

• Nisu sve tradicionalne prakse nepromenljive

• Gradovi i lokalne zajednice mogu biti agenti promene

• Javni pritisak i međunarodna pažnja mogu dovesti do rezultata

• Psi kao “kućni ljubimci” počinju da se drugačije percipiraju u Kini

UTICAJ NA GLOBALNU PERSPEKTIVU: ZAŠTITA ŽIVOTINJA

Ova promena u Kini ima šire implikacije za zaštitu životinja na globalnom nivou:​

Šta se promenilo:

• Prihvatanje da su psi posebne životinje sa drugačitim statusom
• Priznavanja veze između čoveka i psa kao nečega što ide izvan ekonomskog interesa
• Priznavanje da epidemije potvrđuju potrebu za boljom zaštitom životinja
• Primena “One Health” pristupa – ukupnog zdravlja čoveka, životinja i životne sredine

Dok je emocionalna inteligencija pasa poznata u Zapadu dugi niz godina, Kina sada počinje da formalno priznavanja ovu realnost kroz zakonodavstvo.​

TRADICIONALNA PRAKSA vs. MODERNA VREDNOST

Važno je napomenuti da ovaj članak nije suden tradicionalnim kulturama ili vrednostima. Umesto toga, pokazuje kako se vrednosti menjaju čak i u kultuama sa dugom istorijom konzumiranja psećeg mesa.​

Ključna spoznaja:

Psi su kroz tisućljeća domaćinstva postali “specijalizovani” – njihova je namena postala da budu čovekovi drugovi a ne proizvodnja resursa. Ova evolvucija je univerzalna, a ne samo zapadnjačka.​

PREKRETNICA U ZAŠTITI ŽIVOTINJA

Odluka Kine da svrsta pse u kategoriju kućnih ljubimaca umesto domaćih životinja predstavlja istorijsku prekretnu tačku u zaštiti životinja. Ova promena nije samo simbolička – ona ima praktične, zakonske i emocionalne dimenzije.​

Pandemija koronavirusa, mada katastrofalna za čovečanstvo, pokazala je koliko su međusobno povezane naše sudbine – ljudske i životinjske. Zaštita životinja nije samo etička obaveza već je to i obaveza prema javnom zdravlju i održivosti planeta.​

Psi su kroz tisućljeće dokazali da su dostojni da budu više od robnog sveprosledi – oni su dostojni da budu ono što su već zadugo bili u srcima miliona ljudi: naši najbolji prijatelji.​