Trenirani psi pokazuju bolje rezultate čak i kad obavljaju zadatke s kojima se prvi put sreću. To je ozbiljna indicija da psi dresurom postaju pametniji

Piše: petmagazine

Većina stručnjaka jasno ističe koliko je važno dresirati psa kako bi usvojio osnovne veštine potrebne za jedan harmoničan život u ljudskom domaćinstvu. Od samog početka ozbiljnijeg, naučnog proučavanja naših ljubimaca, postalo je jasno da obukom i dresurom psi stiču mnogo više od ciljanih veština. Bio to običan trening poslušnosti ili učestvovanje u sportskim aktivnostima nekog višeg nivoa, dolazi do različitih promena u njihovom ponašanju i osećanjima.

Manje problematični

Recimo, pronađeno je da su trenirani psi društveniji i poslušniji, da su manje agresivni prema strancima, da su manje nervozni i manje laju od onih koji nisu imali nikakvu obuku. Ukratko, pokazivali su manji broj problematičnih ponašanja. Važna je i sama metoda obuke. U odnosu na metod kažnjavanja i kombinaciju nagrada/kazna, jedino čistom metodom nagrade, smanjuje se nivo stresa koji pas oseća, poslušniji je u izvršavanju različitih zadataka, i opet, iskazuje manji broj problema u ponašanju. Psi koji su trenirani kliker-metodom brže rešavaju problemske zadatke s povlačenjem kanapa, a vlasnik ih ne može tako lako dovesti u zabunu povodom izbora hrane. Ono što ostaje kao nedoumica jeste da li obuka menja način na koji psi razmišljaju, pa čak i da li ih čini pametnijima. Za sada se samo jedna studija bavila pitanjem kako iskustvo obuke utiče na uspešnost rešavanja problema.

Studija

Tačno 118 pasa podeljeno je u dve grupe: trenirani nasuprot netreniranim psima. Iz prve grupe, svi psi su bili trenirani za brojne, različite aktivnosti – traženje i spasavanje na kopnu i u vodi, agility, schutzhund, donošenje plena i slično. Naravno, vodili su računa da nijedna od aktivnosti s kojima su se susreli nije povezana s problemskom situacijom koja je zadata u eksperimentu. A zadatak se u ovom slučaju sastojao od kutije sa hranom, koja se mogla otvoriti pritiskom šape na papučicu ili podizanjem poklopca njuškom. Pre početka eksperimenta, psi su videli kako eksperimentator stavlja hranu u kutiju i kako je otvara i zatvara jednom od navedene dve metode. Na taj način su psi ohrabreni da priđu i stupe u interakciju s kutijom, a dodatno su hteli da provere i da li će ponoviti isti princip otvaranja koji je demonstrirao eksperimentator ili će mućnuti svojom glavom. 

Rezultati su pokazali da su istrenirani psi bili bolji i uspešniji u rešavanju zadatka od onih koji nisu imali nikakvu obuku: od netreniranih pasa samo je 30% uspešno rešilo problem, a u grupi treniranih čak 61%. Uopšte, trenirani psi su bili mnogo više fokusirani na problem, mnogo duže su bili u interakciji s kutijom i imali uspešniji pristup otvaranju. 

Postoji nekoliko načina na koje možemo objasniti poboljšanje sposobnosti treniranih pasa. Prvo je da su prethodnim iskustvom stekli posebnu sposobnost „učenja kako da uče”, koja možda nije prisutna kod prosečnog psa. Uz to, svi su trenirani metodom nagrađivanja (dobijali su hranu ili igračku za tačnu reakciju, odnosno postupak). Samim tim, naučili su i navikli da isprobavaju gomilu ponašanja kako bi dobili nagradu. To iskustvo uspešno prenose i na nove situacije i probleme, kao što je slučaj s kutijom sa hranom.

Samopouzdanje

U prethodnoj studiji istih istraživača pokazalo se da trenirani psi s mnogo više samopouzdanja pristupaju problemu, kao i da ignorišu pogrešne informacije koje dolaze od vlasnika. Netrenirani psi su, s druge strane, mnogo više gledali u vlasnika ili eksperimentatora. Moguće je da oni nisu navikli da samostalno rešavaju probleme, da su pred zadatkom u startu bili obeshrabreni, da im je delovao nemoguć ili nerešiv, pa su pogledom tražili bilo kakvu pomoć od vlasnika. Trenirani slobodno istražuju nove objekte, i bez pomoći uspevaju da pronađu rešenje. Ovo bi ujedno bilo i drugo objašnjenje, ili bar drugi način na koji trening menja osobine psa (samopouzdanje i emocionalnu stabilnost), pa i sposobnost rešavanja problema. Ako je tako, nije stvar u samom treningu, već u karakteristikama ličnosti na koje trening povratno utiče. Dalje, trenirani psi su više zainteresovani za igru, a igra je jedan vid kreativnosti koji može da dovede do uspeha u rešavanju problema.

Da se vratimo na pitanje s početka teksta – da li obuka i trening pasa mogu da utiču na njihovu inteligenciju? Da je zadatak bio nešto sa čim su se već susreli, dakle poznata situacija, rekli bismo da su primenili prethodno iskustvo kojim su naučili da postoje različiti načini pristupanja problemu. Ne bi bilo reči o inteligenciji već o učenju. Pošto je u pitanju nova i nepoznata situacija u kojoj su se sasvim vešto snašli, pa možda i preneli i prilagodili prethodno naučeno, imamo dovoljno razloga da tvrdimo da odgovor naginje ka DA, nešto tu ima, i vrlo je moguće da postaju pametniji.