Svi mi koji imamo pse znamo koliko oni obogaćuju naše živote ljubavlju i radošću! Pored toga što su naši najverniji prijatelji, oni nas neprestano podsećaju na to koliko je život lep i uzbudljiv. Sa njima nikada nije dosadno – svaki dan donosi novu avanturu, smeh i toplinu. Bilo da su mešanaci, rasni psi, crni, beli, šareni, dugodlaki ili kratkodlaki, mali ili veliki, svaki pas ima svoj jedinstveni karakter, ličnost i posebnost. Svaki od njih ima svoja osećanja, želje i potrebe, a njihova prisutnost u domu čini svaki trenutak posebnim. Bez obzira na to kako izgledaju ili iz kojih okolnosti dolaze, svaki pas je zabavan na svoj način, sa svojim šarmom, smislom za humor i jedinstvenim načinom na koji nas usrećuje. U njihovoj jednostavnoj, ali iskrenoj ljubavi, nalazi se posebna magija koja obogaćuje naše svakodnevne živote.

Piše: Djole dog

Ono što je, s druge strane, svim psima zajedničko je – da su veoma pametni, lojalni (uvek i svuda) i izuzetno dobri. Znate kako kažu: “psi imaju sve čovekove vrline, ali nijednu njegovu manu!”

PROČITAJ JOŠ

Bol menja ponašanje

Italija: Šetnje pasa u tri smene

Navikavanje na povodac

I još nešto za šta je svaki pas sposoban – a to je pomoć u očuvanju ljudskog psihičkog i fizičkog zdravlja. To nije samo naše mišljenje (i verovatno mišljenje svakog vlasnika psa), to je i naučno dokazano:

Psi su TAJNA za zdraviji i srećniji život!

Psi su ti koji nas stimulišu da budemo fizički aktivni

Ako ste odgovoran vlasnik, svakodnevno morate da izlazite se u šetnju sa vašim psom. Na taj način on ostaje aktivan i zdrav. ALI, to je i – vaša dnevna vežba. Šetnje su veoma korisne za vlasnike, a doktori godinama tvrde da su jedne od najboljih vežbi za odrasle. Ako ipak nemate motivaciju da budete aktivni zarad svog zdravlja, onda se setite da je šetnja od izuzetne važnosti za vašeg psa i tako ćete oboje od nje imati koristi.

U 2006.godini objavljen je članak u jednom magazinu koji se bavi preventivnom medicinom (American Journal of Preventive Medicine) u kome piše da je među odraslima koji su vlasnici pasa uvek dovoljno umerene fizičke aktivnosti. Taj procenat je daleko manji kod odraslih koji nemaju pse. Prema tom istraživanju, vlasnici u proseku šetaju 300min nedeljno, dok oni koji nemaju pse šetaju duplo manje  – oko 160 min.

Ako ovih 300 min “prevedemo” na drugi način – to znači da smo dnevno u šetnji 42 min ili po 14 min u tri dnevne šetnje. A nekada, znamo svi, naše šetnje i mnogo duže traju.

Psi nam pomažu u stresnim situacijama

Naučno je dokazano da vreme koje provedemo sa našim psom pomaže povećanom lučenju hormona oksitocina u našem mozgu – odnosno hormona ljubavi i sreće, i smanjuje proizvodnju kortizola – odnosno hormona stresa. Vrlo jednostavno.

Iste godine kada je objavljen i prethodno pomenuti članak, u jednom drugom magazinu je objavljena studija koja tvrdi da šetnja sa psom ima veliki pozitivni uticaj u borbi sa stresom kod odraslih (Medical Journal of Australia). Šetnja je, dakle, korisna i kao fizička aktivnost koja nam je potrebna, ali i za našu reakciju na stresore kojima smo svakodnevno izloženi.

Dve godine kasnije u naučnom članku fokus je bio na radnim mestima u kompanijama (International Journal of Workplace Health Management) i mogućnošću da zaposleni dovedu svoje pse na posao. Dokazano je da ljudi koji mogu da provedu poslovni dan sa svojim ljubimcem daleko manje pate od profesionalnog stresa i posao mnogo više vole, od ostalih. Oni čak čine posao boljim, zanimljivijim i prijatnijim – kolegama koji nemaju pse.

U oba članka se sugeriše da interakcija sa psima biološki može da umanji posledice koje stres može da ima po naše zdravlje. A znamo da stres dovodi do mnogih zdravstvenih problema i okidač je za bezbroj bolesti. Tako dolazimo do sledećeg…

Psi smanjuju faktore rizika kardiovaskularnih oboljenja

Naučnici su dokazali da psi mogu da pomognu vlasniku u smanjenju rizika od različitih kardiovaskularkih oboljenja, pre svega zbog osećaja smirenosti koju imaju kada su sa svojim ljubimcem. Tako se redukuju faktori rizika i smanjuje mogućnost pojave bolesti – kao što su krvni pritisak, problem sa holesterolom i gojaznost.

Neverovatna moć dodira takođe ima veliku ulogu. Sigurno smo da ako ne znate o čemu govorimo, nemate psa. Zato pitajte bilo koga ko je vlasnik i on će vam objasniti kako na njega deluje dodir njegovog ljubimca.

Ovi zaključci su objavljeni 2013.godine (Circulation reports) i dodatno su obuhvatili istraživanje zdravstvenog stanja pacijenata kojima je bilo dozvoljeno da borave sa svojim psom u bolničkoj sobi. Nedvosmisleno je dokazano da prisustvo pasa povećava stopu preživljavanja i čini borbu sa bolestima uspešnijom.

Psi nam pomažu u borbi sa depresijom, anksioznošću i strahom

Pored toga što nam pomažu da smanjimo nivo stresa, psi nam pomažu da se borimo sa depresijom i budemo raspoloženiji. Terapija koja se jednostavno zove – PAS, dovodi do smanjene anksioznosti, bola i straha kod ljudi koji imaju neki problem vezan za mentalno zdravlje. Naročito je njihova neizmerna ljubav vrlo efikasna i važna ljudima koji pate od depresije.

Kada je u jednoj studiji objavljenoj 2012.godine (Frontiers in Psychology) analiziran odnos između ljudi i životinja sa stanovišta psihosocijalnih i psihofizičkih efekata, uočeno je značajno i vidljivo poboljšanje raspoloženja kod ljudi koji su vlasnici pasa. Tri godine kasnije istraživači su ispitivali studente (University of Maine’s Honors College) koji su vlasnici pasa i studente koji nisu. Naročito se ističu pozitivne misli i pozitivan način razmišljanja kod studenata vlasnika pasa, u odnosu na studente koji nemaju pse.

Psi bude i razvijaju empatiju

Briga o psu podseća vlasnike da oni imaju potrebe i samim tim što vlasnik te potrebe kontinuirano zadovoljava, on pomaže sebi da bude saosećajniji i brižljiviji. Kada je njegov pas srećan – i on je srećan, pa ne čude i sledeći naučni zaključci. U studiji objavljenoj 2011.godine (Journal of Personality and Social Psychology) se kaže da ljudi koji imaju psa imaju veće samopouzdanje u odnosu na one koje nemaju.

Novo veliko istraživanje je zatim sprovedeno 2014.godine (Applied Developmental Science) i u njemu je anketirano čak 500 mladih ljudi (od 18 do 26 godina). Tema je bila “veza” njihovog stava vezanog za životinje i njihovih ljudskih osobina. Ljudi koji brinu o psima su daleko više uključeni u zajednicu i češće su na liderskim pozicijama. Vlasnici pasa su, takođe, pokazali daleko veću empatiju prema slabijima, od drugih.

Ljudi koji imaju pse su tako više fizički aktivni od drugih, što je u direktnoj vezi sa smanjenjem krvnog pritiska i holesterola, kao i izbegavanja gojaznosti. Psi čine reakciju na stres lakšom, a čuvajući se posledica stresa – štiti se zdravlje.

Ljudima psi pomažu da se bore sa lošim mislima, tugom, depresijom, anksioznošću i strahom. Brinući o njima, čovek razvija empatiju prema drugima i širi je u okruženje. Psi čine ljude raspoloženim, pozitivnijim i srećnijim.

Hvala vam dragi naši najbolji prijatelji!