Svaki vlasnik, sigurni smo, do detalja pamti dan kad je pas ušao u njegov dom. Ali, da li se toga sećaju i psi?
Piše: petmagazine
Teško je zaboraviti taj trenutak kad smo prvi put ugledali svog novog mezimca. Pamtimo osećaj kad smo ga prvi put uzeli u naručje, i do detalja onu prvu neprospavanu noć kad smo ipak popustili i smestili psa u svoj krevet. Ali, mnogi se pitaju da li se i pas seća tog prvog dana zajedničkog života? I ne pitaju se to samo znatiželjni vlasnici, već i naučnici.
Kako objašnjavaju eksperti, psi koriste dve različite vrste memorije – kratkoročnu i asocijativnu (dugoročnu). Međutim, kratkoročna memorija veoma je limitirana, toliko da se psi sećaju da ste im dali poslasticu svega 70 sekundi, i potom to potpuno zaborave.
Upravo je to i razlog zbog čega se silno obraduju kad se vratite kući nakon pet minuta jer ste izašli samo da izbacite smeće. Psima je nemoguće da znaju da li ste bili odsutni pet minuta ili satima.
Naravno, naši mezimci oslanjaju se zato i na asocijativnu memoriju. To su situacije kad predmete, ljude ili događaje povezuju s mirisima, zvukom, vizuelnim tragovima, poznatim ponašanjem ili emocijom. Na primer, ako začuje zveket ključeva, vaš pas će početi da cvili i uzbuniće se jer je to siguran znak da ćete uskoro izaći iz kuće. Ili, kad začuje šuškanje kese sa čipsom – to je signal da će možda dobiti koji zalogaj.
Upravo su sve ovo razlozi zbog kojih bihejvioristi i treneri naglašavaju da je potpuno besmisleno psa „kazniti” ili ga grditi dva sata nakon što se popiškio na krevet – on se toga ne seća. Neželjeno ponašanje morate ispravljati odmah nakon što se dogodi, kako bi vaš pas tačno znao šta je to uradio što nije dozvoljeno. Ukoliko ga izgrdite satima nakon što je, na primer, izgrizao vašu cipelu dok niste bili kod kuće – on neće znati šta je skrivio i najverovatnije će početi da vas se plaši, a to nijedan vlasnik ne želi.
Memorija pasa i dalje je pod budnim okom naučnika i predmet je opsežnih i dugotrajnih studija. Na primer, još uvek nije naučno dokazano kako psi uspeju da nađu put do kuće mesecima nakon što su se izgubili? Ili, kako uspeju da zaborave gde su sakrili poslasticu ili kost u malenom stanu?
Nedavno je tako otkriveno da se psi služe i deklarativnom memorijom, odgovornom za poznavanje činjenica. Na primer, zahvaljujući njoj psi znaju tačno u kom se delu parka „kriju” golubovi ili veverice koje je prava zabava juriti i plašiti. Takođe, ova vrsta memorije odgovorna je za to što naši psi reaguju na neke reči. Na primer – veterinar. Na sam pomen, pas će se uznemiriti jer će se setiti da će uskoro uslediti bolno merenje temperature ili neka boca. Psi prepoznaju stotine reči, a rekord i dalje drži border koli po imenu Čejser koji zna čak 1.000 različitih reči! To je znatno više od prosečnog mališana.
PROČITAJ JOŠ: I NJIMA TREBA PODRŠKA POSLE GUBITKA
Ali, pre nego upadnete u zamku i svog psa proglasite pametnijim od prosečnog studenta, valja da napomenemo da psi imaju problem da „putuju” napred i nazad kroz vreme. Oni ne znaju da li se nešto dogodilo nedavno ili pre nekoliko godina. Tako da, naučnici kažu, iako vaš pas najverovatnije ne može da se seti dana kad ste se upoznali i kad je postao vaš mezimac, on nepogrešivo pamti crte vašeg lica, vaš glas, miris i hiljade pozitivnih emocija i osećanja koje u njemu budite. I tako će biti do kraja njegovog života.