Šetnja u grupi sa drugim psima može biti veoma zabavna i pruža priliku za socijalizaciju i igru, ali pre nego što odlučite da povedete više pasa istovremeno, važno je da budete sigurni da je vaš ljubimac spreman i srećan u takvom okruženju.

Piše: Pet magazine

Pitanja koja treba razmotriti uključuju da li vaš pas voli druženje sa drugim psima, da li je poslušan i vraća se kada ga pozovete, i da li je u dobrom fizičkom stanju, posebno ako je stariji ili mlad i neiskusan.

PROČITAJ JOŠ

Zašto treba da idete u šetnju sa psom – svakog dana?

Tajna zdravijeg i srećnijeg života je – pas

Takođe, važno je da je pas vakcinisan i da ima čip sa tačnom adresom. Za sigurnu i prijatnu šetnju, ponesite vodu, povodac, ogrlicu sa identifikacionom oznakom, kese za izmet, poslastice i omiljene igračke, ali imajte na umu da igra sa loptom može pojačati uzbuđenje, pa je važno da procenite kako vaš pas reaguje na druge pse oko svojih igračaka.

Uz osnovne pripreme za grupnu šetnju, važno je razmotriti i sigurnosne aspekte kao što je odabir odgovarajuće lokacije, najbolje je birati mesta gde je manja gužva i gde postoji mogućnost da psi lako izađu iz eventualne nezgodne situacije. Pre šetnje, preporučljivo je da se psi upoznaju u kontrolisanom okruženju kako bi se smanjila mogućnost sukoba ili agresije.

Evo konkretnih saveta kako da uspešno organizujete zajedničku šetnju sa drugim psima:

1. Upoznajte pse pre šetnje: prvo upoznavanje neka bude na neutralnom terenu, bez prisiljavanja, npr. u parku. Posmatrajte govor tela: rep, uši, stav tela, lajanje, ako se psi pokažu kao kompatibilni (radoznali, opušteni), šetnja može da počne.
2. Krenite sa malom grupom: idealno je da počnete sa 2–3 psa. Veće grupe mogu postati haotične, posebno ako psi nisu svi socijalizovani. Psi se međusobno “čitaju”, pa prevelika grupa stvara tenziju.
3. Svi psi treba da budu na povocu: koristite klasičan povodac (ne fleksibilni) kako biste imali kontrolu. Šetnja neka bude u istoj liniji, a ne jedan iza drugog.

4. Prvo šetnja, pa igra (ako je planirana): hodanje u grupi smiruje pse jer im daje “zadatak”. Nakon toga, ako psi deluju opušteno, može se dozvoliti kraća interakcija ili igra, ali pod nadzorom.
5. Komunikacija među vlasnicima je ključ: pre šetnje, pitajte: Da li je pas aktivan? Kako se ponaša prema drugim psima? Da li je kastriran/sterilisan? Ima li zdravstvene ili ponašajne probleme?
6. Ponesite opremu i poslastice: voda za pse, kesice za izmet, maramice. Poslastice za nagrađivanje, ali izbegavaj deljenje među psima (moguća ljubomora).
7. Pratite govor tela pasa tokom šetnje: znaci da su opušteni su opušten rep, telo, uši, povremeno njuškanje, dok su znaci napetosti: ukočen hod, fiksirani pogled, podignuta dlaka, reženje. Ako primetite da neki pas postaje nervozan, odmaknite ga nežno, bez panike.
8. Ne forsirajte interakciju: neki psi jednostavno ne vole da šetaju u grupi i to je u redu. Ako pas izgleda preplašeno, bolje je da završite šetnju nego da rizikujete neprijatnost.
9. Vodite računa o individualnim potrebama pasa: neki psi vole bržu šetnju, neki sporiju. Ako šetate zajedno, treba napraviti kompromis (npr. umereni tempo).
10. Završite pozitivno: završetak šetnje neka bude mirna situacija, ne usred konflikta. Poželjno je pohvaliti psa, dati mu vodu i omogućiti mu da se opusti.