Psi ispoljavaju gotovo identične simptome tugovanja kao i ljudi, a najčešći okidači su gubitak člana ljudske porodice, drugog ljubimca, psa ili mačke, s kojim je kuca živela, preseljenje ili dolazak novog člana porodice

Tekst: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazin Pas, Foto: Shutterstock

Nekada je veoma teško primetiti da neko tuguje. Pa i ako se zapitate šta se događa ili pitate tu osobu o čemu je reč, veoma često ćete dobiti odgovor: „Ma, ništa. Onako, neka tuga.” Izvor ovakvog stanja je često nepoznat čak i onima koji ga proživljavaju i teško je objašnjiv.

Pomislite onda kako je samo teško utvrditi ovakvu promenu ponašanja kod pasa. A takvih promena ima i sve su učestalije. Kako se nauka o psihologiji kućnih ljubimaca menja, tako dolazimo do novih saznanja koja upućuju na to da je psihološki život naših ljubimaca bogat koliko i naš.

Kao i ljudi

Moramo konstatovati da psi mogu tugovati na isti način kao i ljudi. Najčešći okidač za ovakvo ponašanje je gubitak nekog od članova familije/uže porodice u kojoj se pas nalazi, ili nekog za koga je pas bio više vezan u emotivnom smislu. Takođe, promene u ponašanju se mogu zapaziti i kada dođe do gubitka drugog kućnog ljubimca, psa ili mačke, s kojim je pas provodio mnogo vremena u igri i druženju. Do promena u ponašanju može doći i pri preseljenju na novu lokaciju ili pri dolasku novog člana porodice.

Simptomi

Postoje sigurni znaci na koje moramo obratiti pažnju, a koji nam pokazuju da je pas tužan. Na ove znake moramo odmah reagovati i pomoći našem krznenom prijatelju da tugu, što je pre moguće, prevaziđe.

Promena apetita je prvi znak da nešto nije kako treba. Psi mogu da smanje unos hrane ili da potpuno prestanu da jedu. Kao i kod ljudi, tuga ili depresija mogu izazvati i prejedanje tj. preterano unošenje velikih količina hrane. I naglo mršavljenje može biti znak psihološkog poremećaja. Naravno, ako primetite ove simptome, odmah posetite svog veterinara jer naglo mršavljenje može biti izazvano i hormonskim disbalansom, kao i nekim veoma ozbiljnim metaboličkim bolestima.

Poremećaj spavanja je veoma bitan simptom. Psi koji tuguju spavaju duže i često su u nekom vidu polusna. Teško se bude i često ne žele da izađu iz svog kreveta, čak ni da pozdrave nekoga od ukućana kada dođe. Nekad se ovaj simptom manifestuje i kao nedostatak sna, pa pas cele noći tumara po stanu, često traži da ga izvedete napolje, a kada izađe napolje, želi odmah da se vrati u kuću.

Gubitak interesovanja je jedan od najvažnijih simptoma tuge i depresije. Psi postaju nezainteresovani za svoje omiljene igračke, najdraže drugare u parku i voljene osobe. Njihovo ponašanje se može uporediti s ravnom linijom, bez uspona i padova. Bez obzira na to šta preduzmete, ni na koji način ne možete probuditi njihovu zainteresovanost.

Skrivanje po kući je još jedan od simptoma koji se javljaju kod ovog poremećaja. Pas nam šalje poruku da želi da bude sam i da ga ostavimo na miru. Ovakvim ponašanjem pas pokazuje da oseća teskobu i nemogućnost da se izbori sa osećanjima, a pri tome ne može da se ponaša uobičajeno.

Učestalo i neprestano lizanje je simptom koji se javlja kod mnogih psiholoških poremećaja pasa i ukazuje na nervozu. Suprotno opštem mišljenju da je lizanje tela samo higijena, a lizanje vlasnika iskazivanje ljubavi, nervozno i učestalo lizanje može biti i prinudna radnja koja pokazuje da je ljubimac pod ozbiljnim stresom.

Šta preduzeti

Prvo je potrebno da svog psa odvedete veterinaru. Detaljnim pregledima treba utvrditi da promena ponašanja možda nije posledica neke fizičke povrede ili metaboličkog poremećaja. Tek kada se otklone sve ove sumnje, može se pristupiti lečenju depresije/tuge kod vašeg ljubimca.

Najbolje je nastaviti sa održavanjem rutine, koja će pomoći psu da razume da je i uprkos promenama koje su nastupile ‒ sve u redu i da se ništa ne menja u odnosu na ostale ukućane i na mesto življenja. Naravno, potrebno je intenzivirati šetnje, druženje s drugarima iz parka, ali nabaviti i neke nove igračke koje će ga animirati i zabaviti na nov način. Putovanje je takođe dobra opcija.

Medikamenti

U težim slučajevima, može se prepisati i medikamentozna terapija uz konsultaciju s veterinarom. Klasični antidepresivi dobro deluju na pse, ali moraju biti pažljivo dozirani i aplikovani uz povremene kontrole.