Izvor: magazin Pas | Foto: Shutterstock

Mnogo puta čujemo: „Pogledaj ga, stidi se jer zna da je pogrešio.“ Žao nam je, ali psi naučno gledano ne osećaju stid niti krivicu. To ne znači da nemaju emocije – imaju, ali primarne: radost, strah, ljutnju, gađenje i ljubav. Kompleksne, sekundarne emocije (stid, ponos, krivica) zahtevaju viši nivo samosvesti i kognicije nego što psi poseduju.

Kako je nastalo pogrešno tumačenje?

Kroz istoriju su se ideje menjale – od Dekartovog „životinje kao mašine“ do savremene nauke koja pokazuje da psa i čoveka spajaju slične moždane strukture i hormoni (npr. oksitocin). Ipak, slična biologija ≠ jednak emocionalni spektar.

PROČITAJ JOŠ

Osećaju li se mace nekad postiđeno, recimo kada učine nešto nespretno

Šta psi zaista osećaju?

Istraživanja i razvojne paralele s decom (≈ mentalni nivo deteta od ~2,5 godine) upućuju da psi stabilno poseduju:

• Radost, strah, ljutnju, gađenje, ljubav (primarne emocije).

• Nema dokaza za stid, ponos, krivicu (sekundarne emocije).

Ono što često tumačimo kao „krivicu“ (pokunjen stav, izbegavanje pogleda) najčešće je anticipacija kazne – dakle strah, a ne moralna procena sopstvenog dela.

Šta to znači u praksi za vlasnike?

• Ne očekujte „stid“ ili „ponos“ – to nisu pseće kategorije.

• Umesto kažnjavanja, gradite predvidivo okruženje i dosledne rutine.

• Posmatrajte govor tela da biste pravilno „čitali“ emocije i predupredili stresne situacije.

👉 Dodatno: za bolje razumevanje signala, pogledajte vodič „Naučite da pročitate govor tela psa“

Stručni uvid

Psiholozi i bihevioristi naglašavaju da su primarne emocije adaptivne (prići/boriti se/pobeći). Kod pasa ih prepoznajemo kroz:

• promene vokalizacije,

• stav tela, uši/rep, pogled i mimiku,

• fiziološke promene (disanje, uzbuđenje).

Ako želite još tekstova o ponašanju i emocijama, prelistajte rubriku Pas

Brza pitanja i odgovori

Da li pas može da bude „ponosan“ posle nagrade?
Ne u ljudskom smislu – verovatnije oseća uzbuđenje/radost povezanu s nagradom.

Da li pas razume kad smo tužni?
Može da detektuje promene u našem ponašanju i signalima – i na njih empatično reaguje, ali to nije isto što i ljudska konceptualna empatija.