S promenom ponašanja pasa, zavisno do sredine u kojoj žive, sreli su se svi koji su poželeli da svog ljubimca od bake i deke ili iz seoske vikendice dovedu kući u grad. Iskustva ovih ljudi se razlikuju, mada je gotovo svima zajedničko da su prošli podužu školu privikavanja na nove uslove života.

Izvor: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

Pas naviknut na seoski život, kao i čovek, u gradu se oseća stešnjeno, pomalo zbunjeno, a često je razdražen bukom i gužvom. Pravilnim tretmanom, držanjem i postepenom socijalizacijom, međutim, pas sa sela može relativno brzo da postane uzoran stanovnik megalopolisa.

Privikavanje

S promenom ponašanja pasa, zavisno do sredine u kojoj žive, sreli su se svi koji su poželeli da svog ljubimca od bake i deke ili iz seoske vikendice dovedu kući u grad. Iskustva ovih ljudi se razlikuju, mada je gotovo svima zajedničko da su prošli podužu školu privikavanja na nove uslove života.

• Tokom godišnjeg odmora u rodnom selu mog muža prihvatili smo simpatičnog žutog mešanca koji je bez doma i vlasnika bazao od kuće do kuće – podelila je svoje iskustvo s magazinom Pas Beograđanka Maja Čilak. – Posle svega nekoliko obroka i jednog dana igre i pažnje, nije pokazivao nikakvu želju da nas napusti. Bio je miran, mazan i apsolutno dobronameran. Vremenom smo se na njega navikli i rešili da ga zadržimo. U Beograd smo se s odmora vratili zajedno s novim ljubimcem. Nismo očekivali da će grad promeniti njegovo ponašanje.

Novi ljubimac se lepo snašao u stanu. Onjušio je i obeležio novi prostor, obišao prostorije, zavukao se u svaki ćošak i prihvatio dodeljeni kutak. Lako je ukapirao i pravilo da se nužda obavlja isključivo napolju. Problemi su se, međutim, javili tokom prvih šetnji. Povodac nije bio sporan, ali sve ostalo jeste.

Nervoza, strah

Postao je napet, trzao se na svaki zvuk sirene ili tresak poklopca kontejnera. Prema ljudima je postao rezervisan, a svaki kontakt s ostalim psima završavao se lajanjem, režanjem i agresijom.

• Više od tri meseca je prošlo dok se nije kako-tako prilagodio, mada mu društvo drugih životinja ni danas ne prija. Tokom šetnje u parku izuzetno retko ga puštamo s povodnika, jer uopšte nismo sigurni kako će reagovati. Uglavnom je dobronameran, ali ponekad zna i da se žestoko razjari – priča naša sagovornica.

Život na selu

Da gradski život može da utiče na pse koji dolaze sa sela, nije nepoznata pojava ni stručnjacima ni laicima. Seoski psi imaju mnogo više prostora za uživanje, predivnu prirodu, čist vazduh, dosta svakodnevnih aktivnosti. Uvek su u formi, jer dosta vremena provode u kretanju. Ne treba, međutim, zaboraviti da je priča o idiličnom životu pasa na selu jedna od najvećih predrasuda koje vladaju među ljubiteljima životinja. Ruralna sredina krije i niz opasnosti, od kojih pojedine mogu da ugroze i život omiljene životinje. Seoski psi često nisu vezani, zbog čega su izloženi povredama i mnogim drugim rizicima. Automobili na putevima su njihova redovna pretnja, divlje životinje takođe… Osim toga, psi na selu mnogo više su izloženi brojnim parazitima, krpeljima i buvama. Takođe, veliku opasnost za pse predstavljaju i razna hemijska stredstva koje se koriste na poljoprivrednim imanjima. A kad dođe do povrede ili trovanja veterinar je veoma daleko.

Otporniji

S druge strane, „psi seljaci“ navikli su na takav način života. Spretni su i snalažljivi, imaju razvijeniji imunitet i uglavnom znaju da se sačuvaju od opasnosti za razliku od svojih gradskih prijatelja. Urbani psi gotovo uvek su uz vlasnika, s kojim zajedno odlaze čak i u najkraće šetnje.

Pojedina istraživanja rađena u svetskim metropolama pokazala su da su psi u gradu mnogo skloniji alergijama nego seoski psi. Psi u urbanim sredinama daleko su više izloženi smogu i raznim drugim štetnim gasovima. Takođe, neke statistike pokazaju da je veće verovatnoća da psa u gradu napadne ili povredi drugi pas nego što je to u selu. Ne treba zaboraviti da ovi psi imaju mnogo manje prostora za igru i da je često mnogo pasa na jednom mestu.

Socijalizacija

Iako krutih pravila nema, sve ovo su razlozi što se kod jednog broja pasa koji dođu iz sela u grad javljaju konfuzija i nepredvljidivo ponašanje, nekarakteristično za pse navikle na zvuke i ritam ulice. Ovu pojavu stručnjaci opisuju kao nedostatak adekvatne socijalizacije životinja. Njihov savet je jednostavan i svodi se na strpljenje i postepeno navikavanje psa na nove okolnosti života.

• Kod pasa inače nisu retke fobije, koje se kod nesocijalizovanih pasa posebno ekstremno ispoljavaju“, objašnjava za magazin Pas veterinar Ranko Mandić. – Svetska istraživanja locirala su desetak najčešćih uzroka psećih strahova. Na ovoj listi gotovo većinu čine sastavni delovi života u gradu. Tu su ljudi, automobili, sirene, petarde i vatromet, usisivači, stepenice… Na sve ove pojave reaguju i nenaviknute životinje, koje su svoje odrastanje i socijalizaciju zaokružile u potpuno različitoj sredini. To je posebno izraženo ukoliko je selidba izvedena naglo, te životinja nije imala vremena da upozna novu sredinu i navikne se na nove izazove.

Stres

Mandić ističe da bi ljubitelji životinja trebalo da budu svesni da odraslim psima nije lako da se prilagode na novu sredinu i da imaju na umu da dolazak u grad nije sitan stres za odraslog ljubimca.

• Psa pristiglog sa sela potrebno je postepeno upoznavati s iskušenjima i rizicima koji vrebaju na ulicama grada. Idealno bi bilo kad bi novi ljubimac mogao u nekoliko kraćih navrata da se upozna s budućom adresom, pre nego što se stalno naseli. Ukoliko to nije slučaj, isprva ga treba češće izvoditi u kraće šetnje, ali uvek u isto vreme. Potrebno je navikavati ga na povodnik, hod uz nogu i slušanje usmenih komandi. To ume da bude naporno, ponekad deluje i kao nemoguće, ali jedini je put za navikavanje na nove uslove – napominje naš sagovornik.

Najbolji metod za pomoć psu u novoj sredini jeste sistem nagrade i kazne. Vlasnik psa koji je stigao sa sela najbolje rezultate će postići ukoliko u šetnjama koristi kratke i zvučne komande i pri sebi uvek ima neke od psećih poslastica. Svaki dobar potez i korak u upoznavanju gradskog života mora da prati reč podrške, kratko maženje i ukusan zalogaj.  

Strahovi kod pasa

Strah od napuštanja najjači je strah koji pas oseća. Ne javlja se samo kod štenaca, već kod pasa svih pasmina i uzrasta. Odlazak veterinaru nešto je što niti jedan negovani pas ne može da izbegne, iako se većina životinja latentno boji „čike u belom“. Mnogi psi imaju strah od vožnje automobilom. Najčešće se strah javlja zato što se pas kao mali nije vozio u automobilu ili je tokom vožnje imao negativna iskustva. Strah od hodanja uz i niz stepenice jedna je od fobija koja se javlja zbog nedostatka rane socijalizacije. Vremenom mogu da se razviju strahovi od određenih predmeta, poput „glasnih“ aparata za domaćinstvo. Mnogi ljubimci tokom života razvijaju strah od ljudi. I dok se neki boje svih ljudi, neki osećaju strah isključivo od nepoznatih osoba.