Osim što omogućava psima da prepoznaju mirise, pseći nos igra ključnu ulogu u komunikaciji i orijentaciji. Psi koriste nos da bi “čitali” svet oko sebe, analizirajući mirise koji dolaze od drugih životinja, ljudi, objekata, pa čak i vremenskih promena. Pseći nos je u stanju da detektuje promene u okruženju koje bi ljudima prošle neprimetno, kao što su na primer promene u vlažnosti vazduha ili hemijske supstance koje se emituju iz tela drugih živih bića.

Piše: Pet magazine

Zanimljivo je i to da je pseći nos stalno vlažan, što pomaže u boljoj detekciji mirisa, jer vlažnost poboljšava sposobnost nosnog tkiva da upije i zadrži mirisne molekule. Na nosu pasa se često mogu videti i promene u strukturi, kao što su nabori, koje dodatno povećavaju površinu nosne sluznice, čime se poboljšava sposobnost detekcije.

Poput ljudskih otisaka prstiju, svaki pas ima jedinstven otisak nosa. Neki kinološki klubovi su koristili otiske psećeg nosa za identifikaciju, a postoje i video snimci iz ranih 1930-ih godina koji pokazuju kako se ti otisci nosa prikupljaju. Ne postoje dva psa koji imaju isti nos: svaki ima jedinstvenu šaru linija, izbočina i nabora, baš kao ljudski otisak prsta. vaj obrazac je rezultat genetike, ali može se promeniti tokom života psa usled ožiljaka, povreda ili bolesti.

U kontekstu identifikacije, otisak nosa se najviše koristi za praćenje pasa, posebno u policijskim, vojnim i potražnim akcijama, kao i u slučaju gubitka psa. Iako postoji nekoliko komercijalnih sistema koji prate otiske nosa pasa, njihova upotreba nije standardizovana kao što je to slučaj sa mikročipovima, koji su mnogo češće korišćeni za identifikaciju.

Otisak psećeg nosa može se snimiti na nekoliko načina:

1. Digitalna fotografija: Korišćenje posebnih kamera koje mogu precizno zabeležiti obrasce na nosu.
2. Skeneri: Neki skeneri su razvijeni za analizu i čuvanje otisaka nosa u digitalnom formatu.