“Moj Piki i ja nerazdvojni smo već punih 13 godina, od davne 2012. godine. Priča počinje kada je pronađen na putu sa braćom i sestarama. Svi su bili odbačeni kao štenad od svega 2,5 meseca. Pronašli su ga moji poznanici koji su me već isti dan zvali da “dođem samo da vidim pse”, jer su znali da verovatno neću moći da odolim. Tada sam imala samo 17 godina i oduvek mi je bila želja da imam psa. Puna dva sata sam odbijala da odem i upoznam ih, ali bilo je to jače od mene i krenula sam.

Došla sam do prostorije u kojoj su ih držali, odnosno do boksa u jednoj njihovoj štali. Bilo ih je jedno 6 unutra, prljavi i okruglih trbušćića od glisti, ali napokon siti i veselog duha. Svi su potrčali ka vratima od boksa kad su me videli, osim njega. On je ostao sam, sedeo u uglu boksa i samo gledao u mom smeru. Imao je oči malo zrikave i napola go, krastavi repić. Očigledno je već tako mali ostao bez repa na neki ružan način, pomislila sam. Ostali psi su ga doslovno pregazili ga da dođu do vrata, ali ja njih nisam ni videla i otišla sam odmah do njega,. Podigla sam ga u naručje a on se upiškio. Znala sam odmah da on ide sa mnom kući i da će baš on biti moj prvi pas kojeg sam oduvek želela.

PROČITAJ JOŠ

Zašto pas juri svoj rep? Ima kompulsivni poremećaj

Kako izgleda svet iz pseće perspektive

Kraći život zbog lepote

Sledećih nekoliko dana potajno sam pripremila sve potrepštine – hranu, pelene za pod, igračke, povodac, ćebad, pa ga jednog pomno isplaniranog dana, poslednjim autobusom u nedeljnom dnevnom voznom redu, dovela kući. Nije mu bilo teško odoleti pa je doneta porodična odluka da ostaje kod nas: moj Piki! Bilo mu je potrebno malo da se odomaći, pa je ubrzo postao profesionalac i osvojio sav nameštaj u kući na koji smo rekli da pas nikada neće smeti. Njegova ličnost je počela da se pojavljuje.

O Pikiju bih mogla svašta još reći, jer smo proveli jako puno vremena zajedno. Piki voli sve igračke koje pište, a plišane čuva. Nije nikada pocepao nijednu. Baloni i velike lopte za kojima može da juri, po njemu su najbolji izum čovečanstva. Obožava da pliva u jezerima, a u more je ušao jednom i odustao čim ga je okusio. Jako voli sneg, a kad je kiša preferira da spava do podneva pa onda i još malo dok god ne čuje da je kiša prestala. Uvek su mi govorili kako je teško imati psa, jer se bude u cik zore, ali on se samo okrene na drugu stranu barem dok na satu nije dvocifren broj.

Nije pas koji voli puno da se druži sa drugim ljudima, ne prilazi nikome na ulici, ali mene puno voli. Moji uvek kažu “zna da si ga spasila”, ali verujem da je tad bio premali da bi to povezao – ili možda nije? Svako jutro dođe, stisne se uz mene i obavezno se namesti za maženje. To je svakodnevni ritual i tad je najmazniji. Sad pod stare dane više nije zainteresovan za predugačke šetnje i trčanje, ali i dalje je dosta aktivan za svoje godine, punih 13. Neretko se ljudi čude kad čuju koliko ima godina.

Svaki sunčani dan tokom šetnje sednemo na klupu, a on upija zrake sunca iz trave, sedi, valja se, drži stražu. I neka nam je još puno takvih lepih dana, moj Piki.”

Udomiteljka Lidija Novković

Pet Almighty Photography postoji od 2021. godine. Osnovani su u Zagrebu s ciljem da se kroz fotografije proslavlja bezrezervna ljubav svih ljubimaca. Namera nije da se kroz objektiv “uhvati stvarnost”, već da se prikaže kako izgleda taj magičan pogled iz lične perspektive, koji nije odmah vidljiv svakom. Tako se stvaraju snažni vizuelni dojmovi značajni ne samo za porodice i vlasnike, već i za firme koje grade identitet i brend. Više na: petalmighty.com