Iako se čini da o tome stalno govorimo, mnogi vlasnici i dalje nisu svesni da su redovna vakcinacija, zaštita i čišćenje od parazita, kao i redovni pregledi kod veterinara jedini put ka dugovečnosti i dobrom zdravlju mezimaca

Tekst: za magazin “Pas” dr vet. med. Klara Ćurčin

Pas je najbolji prijatelj čoveku, ali da li je čovek najbolji prijatelj psu?

U većini slučajeva, kada govorimo o psu, mislimo na kućnog ljubimca. Naravno, pas ima i mnogo drugih funkcija u suživotu sa čovekom. Osim uloge druga, pas u većini slučajeva ima i radni zadatak. Naravno, drastično se razlikuje držanje pasa zavisno od njegove funkcije.

U gradskim sredinama pas je u većini slučajeva kućni ljubimac i predstavlja amortizer stresnog života. U prigradskim naseljima i ruralnim sredinama pas obično ima funkciju čuvara okućnice.

Briga o psu bi trebalo da bude ista bez obzira na funkciju i mesto držanja. Čak je to zakonom opisano šta to znači pojam „odgovoran vlasnik psa” (Zakon o dobrobiti životinja).

No, kao i mnogo toga, i ovo je prepušteno savesti čoveka. Nepoznavanje zakona ne oslobađa odgovornosti pojedinca. I naravno, internet je mesto gde većina vlasnika traži objašnjenje i pojednostavljenje problema. Ali da krenemo od početka.

Da li ste osoba za psa?

Kao prvo, ne podrazumeva se da bi svako trebalo da ima psa. Ako već želite psa, u ovom slučaju internet preporučujemo kao osnovu za istraživanje. Da odlučite prvo da li ste uopšte vi osoba za psa ili možda za neku drugu vrstu životinje. Koliko imate slobodnog vremena i ako ga sad nemate, da li možete da se organizujete tako da ga imate? Da li se s time slaže vaša bliska okolina? Kakve obaveze vam donosi novo biće u kući?

Ako ste došli do odgovora na prethodna pitanja, sad je vreme da odlučite kakvog psa želite i kakvog možete hendlovati. Velike rase, lovački psi i psi čuvari zahtevaju mnogo kretanja, žive kraće, jedu veće količine hrane, materijalni izdaci su veći. Rase pasa srednje veličine su odlične za naše stambene površine, životni vek im je produžen boljom negom, ali i dalje zahtevaju dosta vremena za kretanje. Mali psi imaju dugačak životni vek, većinom ne zahtevaju mnogo kretanja, ali zato imaju posebne potrebe u vidu nege, šišanja i slično. Ili ste se odlučili za mešanca? To je je uvek prava enigma. Sledeće pitanje koje zahteva odgovor jeste: hoćete li kupiti psa ili ga usvojiti? I naravno: hoćete li štene, adolescenta, odraslog ili starog psa?

Zdravstvena zaštita

Ono što je jedinstveno za sve pse jeste primarna zdravstvena zaštita. Šta ona podrazumeva? Realno, to zavisi od starosne kategorije.

Najosnovnije je da bi pas, koje god rase ili starosti bio, trebalo da bude obeležen mikročipom, evidentiran u centralnoj bazi pasa i jednom godišnje vakcinisan protiv besnila, počevši od trećeg meseca starosti, i da ovu radnju obavlja licencirani veterinar. Ovo je zakonska obaveza svakog vlasnika psa, bez izuzetka.

Sve ostalo u vezi sa zdravstvenom zaštitom je moralna obaveza odgovornog vlasnika. Zavisno od uloge psa u životu vlasnika (izložbena jedinka, radna, ljubimac ili terapeutski pas) i od lokalne epizootiološke situacije, veterinar preporučuje nekoliko stepena zaštite.

Čišćenje od parazita

U osnovnu zdravstvenu zaštitu psa spada redovna dehelmintizacija (popularno čišćenje od glista), zaštita od ektoparazita (zaštita od buva i krpelja), vakcinacija protiv zaraznih bolesti (osnovne i dopunske vakcine ). Na ovo se može dodati, zavisno od mesta boravka, i zaštita od srčanog crva, zaštita od papadača i lajšmanioze, zaštita od zmijskog ujeda.

Vakcinacija

I sad dolazimo do vakcinacije. Za početak, svaki vlasnik psa bi trebalo da zna da su vakcine biološki materijal i da one zahtevaju tzv. hladni lanac od proizvođača, preko distributera do veterinara. Vakciniše sa samo zdrava jedinka posle osnovnog kliničkog pregleda i čin vakcinacije odobrava licencirani veterinar i sprovodi ga veterinar ili veterinarski tehničar pod nadzorom veterinara. Pri tome, preporučuje se da se vakcine daju pojedinačno, jer se tako stiče bolji imunitet.

Osnovne vakcine su pojedinačne ili kombinovane. Pas se vakciniše protiv štenećaka, parvoviroze, zarazne upale jetre i leptospiroze. Ova vakcinacija se sprovodi na godišnjem nivou kod odraslih pasa do kraja života. Imunizacija šteneta se započinje sa šest ili osam nedelja, u zavisnosti od imuniteta majke. Štenci se vakcinišu dva ili tri puta zaredom u razmaku od tri do četiri sedmice. U ponekim situacijama (u zavisnosti od rase ili epizootiološke situacije) preporučuje se i četvrta vakcinacija.

Redovni godišnji pregled

Kao poslednja, ali jednako važna stvar, tu je i redovni godišnji zdravstveni pregled, koji bi trebalo da sadrži klinički pregled, analizu krvi i mokraće i, u zavisnosti od starosne kategorije i rasnih karakteristika, još neku specifičnu dijagnostičku metodu kao što je na primer rendgenski snimak, endoskopski pregled, ultrazvučni pregled, specifične testove. U osnovi, trebalo bi da postoje tri sistematska pregleda u životu psa: pedijatrijski, adult i seniorski.

Prevencija je ključna

Sa ovim redovnim pregledima mogu se prevenirati mnoge bolesti ili se problem može otkriti u ranoj fazi. Psi su poznati po tome da ne pokazuju da imaju zdravstveni problem dok on ne bude veoma izražen, a tada je šansa za izlečenje prilično mala. Zato ovi pregledi omogućavaju da životinja manje pati, a bolest možda može i da se izleči ili, na kraju krajeva, neizlečive bolesti kao što su srčana oboljenja ili slabost bubrega mogu lakše da se podnesu, i psihički i materijalno. Samim tim, kvalitet života će ostati na zavidnom nivou, i za vlasnika i za psa.

Preventiva je majka zdravlja. To nam je dobro poznata izreka, i verujem da je svako od nas, posebno danas kada globalna zdravstvena kriza „drma” čovečanstvo, svestan da što je jedinka zdravija i zaštićenija – lakše se suočava s novim izazovima koji su mnogostruki u našim životima.