Neprijatan miris, loš zadah ili vidljiva nadutost, “krčanje” creva, gasovi, pogrbljen stav, letargija ili čak agresija su znaci da pas ima određene zdravstvene probleme – u početku to možda deluje kao banalni simptom, mala “nelagodnost” ili “neobična” promena izgleda psa, međutim ne treba čekati intenzivno povraćanje i/ili proliv da bi se reagovalo i pas odveo na pregled kod veterinara.
Piše: dr vet. med. Tamara Stanojević
Mnogi psi mogu imati simptome poput dijareje, “pretakanja” u stomaku, pa čak i povraćanja, a da u početku ne deluju bolesno. Međutim, ovi simptomi mogu brzo eskalirati od blagih do teških ako se ne leče. Rana intervencija je ključna, jer osim početnog uzroka dalji simptomi će pokazati da se dodatno nadovezuju i drugi zdravstveni problemi koji još više komplikuju celokupno zdravstveno stanje.
Možda najčešći uzrok problema sa varenjem kod pasa je sklonost pasa da budu “vrlo radoznali” kada je hrana u pitanju i da ispituju svoje okruženje grickajući i gutajuci različite jestive ali i nejestive stvari. To mogu biti ostaci od porodičnog ručka iz kante za đubre, pocepan jastuk iz dosade ili nađene čarape iza kreveta…Ovakav obrok psa može provesti od proliva do hiruške intervencije i vađenja delova lopte ili čarapa iz želuca.
Zatim sve češći problem su intolerancije na hranu i alergije: određeni sastojci u njihovoj ishrani – žitarice, mlečni proizvodi, određeni proteini ili neki dodaci hrani i način njene obrade, mogu izazvati neželjene reakcije – povraćanje i dijareju, ranice po koži, perutanje kože…
Infekcije bilo da su bakterijske, virusne ili parazitske mogu prouzrokovati ozbiljne probleme u digestivnom sistemu psa. Krivci kao što su E. koli, salmonele, kampilobakter i giardije uvek vrebaju da u trenutku kada imunološka zaštita psa padne, oni pojačaju svoje dejstvo.
U današnje vreme sve češće kao razlog digestivnih problema nailazi se na pojam stres i anksioznost: promene u rutini, okruženju, anksioznost zbog razdvajanja ili uvođenje novog člana u porodicu, takođe mogu izazvati poremećaje varenja kod pasa.
Lekovi takođe mogu poremetiti proces varenja, posebno antibiotici i steroidi koji izazivaju promene u sistemu za varenje narušavajući prirodnu ravnotežu crevne flore. Iako ovi lekovi mogu spasiti život, oni takođe mogu pretvoriti digestivni trakt psa u borbeno polje dobrih i loših mikroorganizama. Međutim uz pravilno lečenje može se i obnoviti ravnoteža i vratiti proces varenja u okvire zdravog ritma.
Preventivne mere koje će pomoći crevnom traktu da pravilno funkcioniše:
Uravnotežena ishrana: Ishrana koja zadovoljava nutritivne potrebe psa je osnova zdravlja kako digestivnog sistema tako i celokupnog organizma. To mora biti obrok sastavljen od visokokvalitetnih sastojaka, pre svega životinjskog porekla, u odgovarajućem, izbalansiranom odnosu.
Postepena promena hrane: Nagle promene u ishrani kod mnogih pasa dovode do promena u izgledu stolice – njenoj učestalosti i konzistenciji. Vidljivo promenjena stolica može biti i znak gubitka određenih hranljivih sastojaka. Promena hrane zato, mora biti postepena, u trajanju od 7-15 dana, odnosno mora trajati sve dok pas ne pokaže da se njegov digestivni sistem navikao na novu industrijsku hranu. A pokazaće tako što će njegova stolica biti čvrsta, laka za skupljanje, i pas neće imati gasove.
Odgovarajući raspored hranjenja: Psa treba hraniti okvirno u isto vreme svakoga dana kako bi se sistem za varenje prilagodio i funkcionisao u određenom ritmu. Takođe psa ne treba hraniti pre planiranih fižičkih aktivnosti – duže šetnje, trčanja, treniranja itd.. Samo hranjenje treba da bude u mirnom prostoru i bez ometanja psa.
Izbegavati davanje psu ostatke hrane sa stola: Naša hrana je vrlo često jako začinjena, masna, termički obrađena na “nezdrav” način i može jako loše uticati na proces varenja psa. Ako postoji svest i znanje o načinu pripreme hrane za ljude u smislu da ona bude pogodna za ishranu psa, ona neće biti štetna do količine od 10-20 % celokupnog dnevnog unosa hrane. Komadić barenog mesa ili mesa i povrća neće napraviti štetu, ali prženo meso i ulje iz tiganja su ozbiljan problem za celokupan sistem za varenje .
Poslastice za pse u velikim količinama: Psi se jako raduju svakoj poslastici, a vlasnici se još više raduju tako da davanje poslastica predstavlja jedan neprekidni niz traženja poslastice, gledanja u vlasnika, cviljenja, davanja poslastice, mahanja repom i neizmerne sreće vlasnika, a zatim opet traženja… Ali mera je i tu najvažnija- mala količina mesnatih poslastica kao nagrada za poželjno ponašanje je najbolja opcija. Na žalost veliki je izbor vrlo primamljivih poslastica i vlasnici često ne mogu da odole ni vrsti ni količini poslastica, pa preterano davanje poslastica postaje uzrok određenih stomačnih problema, čak i netolerancije na određene sastojke hrane (gastritis, gasovi, mekana stolica…).
Hidratacija: Pas mora imati na raspolaganju čistu, svežu vodu, naročito ako se hrani suvom hranom. Tada se mora dodatno obratiti pažnja da mu bude dostupna sveža voda tokom celog dana. Tokom letnjih meseci i kada su u pitanju psi u treningu veća je potreba za vodom što treba uzeti u obzir. Neuredna stolica može biti prvi znak dehidratacije organizma.
Fizička aktivnost i redovna šetnja: Redovna fizička aktivnost je važna za opštu kondiciju psa kao i za smanjenje stresa i sve češće uočene anksioznosti kod pasa. Dobra kondicija obezbeđuje dobru, ritmičnu peristaltiku crevnog trakta, odnosno odgovarajuće kretanje sadržaja kroz creva, apsorpciju hranljivih materija i na kraju formiranje čvrste stolice. “Umoran” pas sa nizom pozitivno obrađenih iskustava iz šetnje neće biti toliko plašljiv i napet, samim tim i njegov želudac će manje reagovati pojačanim lučenjem želudačnih sokova i poremećajem varenja.
Redovni veterinarski pregledi i preventivni tretmani: Redovnom zaštitom od ekto i endoparazita obezbeđuje se zaštita ne samo procesa varenja nego i nivo imunološke zaštite. Paketi imunoloških ćelija u zidu creva najbolje funkcionišu u uslovima uravnoteženog mikrobioma i oslobođeni od crevnih parazita. Redovni kontrolni pregledi psa mogu pomoći u ranom otkrivanju potencijalnih problema i održavanju njegovog optimalnog zdravlja. Zato je bitno da veterinarski tretman u svim slučajevima upotrebe antibiotika ili drugih lekova agresivnih za crevni trakt sadrži probiotike ili simbiotike, vitamine B grupe i druge suplemente koji će potpomoći radu žlezda u okviru sistema za varenje i crevnog trakta.
Tamara Stanojević je veterinar koji se bavi pre svega ishranom pasa i mačaka kao jednim od stubova njihovog dobrog zdravlja. Na svakoj stanici profesionalnog ali i privatnog života, trudi se da oni koji brinu o kućnim ljubimcima imaju pouzdane informacije kako bi ih što bolje razumeli i ispunili njihove individualne potrebe. Sada i kroz rad u svojoj veterinarskoj apoteci “Bg Pet” u Beogradu.
