Magazinu Pas javila je čitateljka Andrijana Stolzenbah i ispričala priču zbog koje se umalo rasplakala cela naša redakcija. Ima, srećom, veoma radostan kraj pa smo odlučili da je objavimo i ovim putem poželimo dug i srećan život glavnom junaku ove priče – mešancu pitbula i staforda, neobičnog imena – Pitfordu

Piše: petmagazine
Foto: Andrijana Stolzenba

A evo kako je sve počelo…

– U septembru 2015. moj drug u Beogradu našao je ženku pitbula. Dve nedelje pokušao je da dođe do vlasnika. Imala je ogrlicu, ali nije imala čip. Posle neuspešne potrage ja sam se “zaljubila” u nju na prvi pogled i odlučila da je usvojim. Dobila je ime Etna – ispričala nam je Andrijana.

Sledeće godine Etna se uparila sa stafordom i 20. maja 2016. okotila živih i zdravih 14 štenaca. Svi su štenci poklonjeni i svi su završili u dobrim rukama, dobili su odlične vlasnike i domove. Jedan je završio u Andrijaninom komšiluku, kod bake koja je tada imala 76 godina.

– Baka je tada bila toliko veliki pozitivac i ljubitelj životinja, iako njen život nije bio baš lak. U roku od samo četiri godine izgubila je supruga i sina, tako da je ostala sasvim sama. Odlučila sam da joj poklonim štene. Jednog dana dok su svi štenci bili u dvorištu, ušla je moja turbobaba, kako sam je ja iz milošte zvala, i jedno od njih joj je odmah prišlo. “On je mene izabrao.” Bile su njene reči. “Onda on je tvoj.” Rekla sam joj. Znajući za kombinaciju roditelja turbobaba je kao iz topa, što je mene i moju decu oduševilo rekla: ”Znate kako ću mu dati ime? Pitford!” Mi smo bili oduševljeni, nikad orginalnije ime nismo čuli.

Kada je došlo vreme da štenci odu u svoje domove Andrijana je Pitfordu vezala zelenu mašnu i takvog ga odnela svojoj “turbobabi“. Pitford od tada uvek nosio zelenu ogrlicu. Veza i ljubav između bake i psa bila je neverovatna. Bili su zajedno svakog dana, non stop, spavali zajedno, on je voleo da se igra u automobilu pa ga je ona redovno puštala da provodi vreme u autu koliko on želi. Baka nije imala neku veliku penziju ali kada primi penziju prvo nakupuje sve što je potrebno njenom Pitfordu, a tek onda sebi.

– U međuvremenu ja sam se odselila za Kanadu – nastavlja priču Andrijana. – Uvek kada bih dolazila u Srbiju išla bih da obiđem turbobabu i Pitforda. Naravno da sam uvek razmišljala šta će biti sa njim ako se, ne daj Bože njoj nešto desi. Ipak je bila u godinama. I tog 4. jula ove godine, dok sam se ja spremala za put u Srbiju, zove me moja drugarica na video poziv i plače kao kiša. “Ana, imam lošu vest… turbobaba je umrla!” Šok! Plač! Tuga…. Svi u kući smo plakali. Niko od nas nije znao da li nam je više bilo žao nje ili psa. Baka je preminula noć pre nego što su komšije saznale. Pitford je bio 24 sata sa njom, ležao pored njenih nogu. Došli su i šinteri, i društvo za zaštitu životinja, policija… Pitford nije dozvoljavao da iko priđe telu bake. Morali su da mu daju anesteziju da bi ga odvojili od nje. Uplašen, pod stresom nikome nije dozvoljavao da mu priđe. Pitford je pod anestezijom odveden u Lajkovac u azil. Naravno ni tamo nikome nije dozvoljavao da mu priđe. Ja sam u Srbiju stigla u ponedeljak, a već u petak otišla u Lajkovac. Kada me je video bio je još uvek zbunjen, sve dok mu nisam rekla “Pa gde si ti, ludi moj” , tako sam mu uvek govorila. Pustila sam da onjuši moju ruku. Tek tada Pitford je opet bio onaj isti pas koga ja znam. Skakao je, valjao se, radovao… kasnije je čak pustio i ljude koji rade tu da ga maze.

Radnici azila prosto nisu mogli da veruju kolika je to promena bila. Andrijana tvrdi da Pitford teško prihvata strance i da bi umro od tuge da je ostao u azilu.

– Pitford je istog dana doveden kod mene kući, spremili smo papire i vodim ga sa sobom u Kanadu kod njegove majke Etne gde će imati svu ljubav koju mu je i pokojna turbobaba davala iz sveg srca jer je on njoj bio ceo svet. I ako ona može da nas vidi negde “od gore“ znam da je srećna jer je on sa mnom – završava Andrijana svoju priču.

Related Posts

• 
  Pas pronađen kako pliva nasred okeana
• 
  Postpandemija: Šta će biti s ljubimcima