Najveću popularnost ovi psi su imali za vreme dinastije Ming i tokom njihove vladavine otuđivanje ovih pasa ili njihova krađa sa dvora kažnjavala se smrću. Pekinezer je u Kini i budističkim zemljama vekovima poštovan kao božanstvo

Tekst: Kinološka akademija za magazin “Pas” ; Foto: Shutterstock

Pekinezeri su jedna od najpoznatijih patuljastih rasa pasa. Vode poreklo iz Kine, a Peking je bio centar uzgoja ovih dugodlakih kratkonogih pasa.

Kako je pekinezer dobio ime

Današnji naziv za ovu rasu je novijeg datuma, dok se u ranijim zapisima mogu pronaći drugačija imena. U starim kineskim spisima, prilikom objašnjavanja psa, on je prikazan sa čak 214 znakova. Među njima se može pronaći znak za malog psa. Zabavljači su na različitim vašarima u Kini pre čak 20 vekova imali maske koje su po izgledu ličile na glave današnjih pekinezera. Takve maske su nazivane „fo”, prema božanstvu koje je takođe, prema pronađenim skulpturama, dosta ličilo na pse ove rase. Fo psi ili mali lavlji psi su takođe za vreme dinastije Man-ču imali status božanstva, kada su psi na dvoru imali čak i svoju poslugu. 

Male kratkonoge pse su sredinom 18. veka u Kini nazivali pai. Najveću popularnost ovi psi su imali za vreme dinastije Ming, koja je Kinom vladala skoro 300 godina. U to vreme ovi psi su gajeni na carskom dvoru, a svako otuđivanje ovih pasa ili krađa sa dvora kažnjavala se smrću. Pekinezer je u Kini i u mnogim zemljama gde je budizam glavna religija poštovan kao božanstvo.

Poreklo

Na pitanje kako je nastao pekinezer nije lako odgovoriti, jer ne postoje pouzdani dokazi. Pretpostavlja se da japanski čin, pekinezer i mops imaju zajedničkog pretka. Ovo potvrđuje i slična građa glave kod ove tri rase. Najpoznatija legenda o nastanku ove rase je da su pekinezeri plod ljubavi između lava i majmunice. Ta ljubav je, naravno, bila nemoguća zbog razlike u veličini, međutim, bogovi su uslišili molbu lava i smanjili ga, ostavivši mu srce normalne veličine. Iz njihove ljubavi nastao je pekinezer, a njegova srčanost pripisuje se upravo lavljem srcu.

Evropa i Amerika

Evropljani se prvi put susreću s pekinezerom 1860. godine, kada je nakon osvajanja kineske carske palate od strane britanske vojske kao plen doneseno i pet pasa ove rase. Jedan od ovih pasa je poklonjen i kraljici Viktoriji. Na izložbi u Česteru 1894. ovi psi su prvi put prikazani javnosti. U Nemačku su doneti 1910, kada je otvorena i rodovna knjiga za njih, dok je u SAD to urađeno četiri godine ranije. Prvi standard za ovu rasu je napisala poslednja kineska carica, a kinološki zvaničan prvi standard je publikovan 1898. godine u Velikoj Britaniji. Pekinezer prema sistematici FCI spada u rase 9. grupe (psi za pratnju i razonodu), sekcija 7 (japanski čin i pekinezer).

U Srbiji

Danas su ovo izložbeni i kućni psi, koji se na izložbama u svetu mogu često videti. Kod nas ih nema u većem broju na izložbama, ali u Srbiji postoji jedna od poznatijih odgajivačnica ove rase u Evropi. Kod nas, a i u svetu, pekinezera laici često pomešaju, zbog sličnosti u izgledu, sa jednom drugom rasom takođe iz 9. grupe i poreklom sa Dalekog istoka. Reč je o tibetskom španijelu, koji svojom pojavom donekle podseća na pekinezera.

Izgled i temperament

Pekinezer je mali pas, dobro izbalansirane građe, zbijen, lavlje pojave i držanja, oprezan i inteligentan u izrazu. Psi mogu izgledati malo, ali biti iznenađujuće teški kad se podignu. Teške kosti i krupno, dobro građeno telo su bitna karakteristika ove rase. Glava im je velika, šira nego duža. Njohova dlaka je duga i prava sa obiljem grive koja se produžava preko ramena obrazujući pelerinu ili okovratnik. Dozvoljene su sve boje i oznake, izuzev boje jetre i albino varijeteta. Pekinezer može biti delimično obojen raznim bojama, pri čemu šare ne moraju biti pravilne.

Pekinezeri imaju izražen karakter i pravi su zaštitnici. Iako su mali, toliko su hrabri da to može preći i u tvrdoglavost. Umeju ponekad da dugo i bučno laju. Nisu agresivni, ali su vrlo nezavisni. Dobri su za život u stanu i nije im neophodno dvorište. Ipak, kako bi očuvali dobru kondiciju, potrebno ih je redovno šetati i igrati se s njima.

Zdravlje

Životni vek u proseku im je između deset i 15 godina. Skloni su bolestima srca, respiratornim problemima i lako se mogu prehladiti. Veoma su osetljivi na hladnoću pa se zato preporučuje da se drže na temperaturi od 20 do 25 stepeni. Takođe, tokom leta se preporučuje da u prostorijama u kojima borave ne bude više od 30 stepeni.