“Minnie nam je stigla u jesen 2019. godine. Kada smo došli iz šetnje Simba (naš drugi pas) je odlučila provesti još neko vreme na dvorištu i u tom vremenu kroz rešetke ograde plašljivo i u strahu Minnie se provukla do nje. Moja pretpostavka je da je u Simbi pronašla sigurnost i utočište. Minnie je tada bila bebica od nekih 4 meseca koja je imala oko vrata utisnutu dlaku od neke debele ogrlice. Bojala se ljudskog pogleda, glasa, dodira.

PROČITAJ JOŠ

Moj komšija: Šimi, Mumu i Ranka

Kabul: Stiglo odobrenje za sigurno sklanjanje pasa i mačaka iz azila

Zašto vaš ljubimac cvili

Bila je veoma mršava, a dlaka joj je na nekim mestima bila spaljena. Prvi dan sam je uvela u kuću, tj.ona je sama pratila našu Simbu i tada sam joj prvi put ponudila da jede. Nije htela ni da okusi hranu dok god je neko od ukućana bio s njom u istoj prostoriji. Ostatak dana provela je u nekom polustajaćem položaju, repa stisnutog uz stomak i kada je bilo ko pokušao da joj se obrati, počela je da se trese i upiškila bi se od straha. Isto tako bi reagovala kad god bi čula glas nekog od nas.

Ujutro smo otišli kod veterinara koji je rekao da ne želi ni da pomisli kroz šta je malena prošla kada pokazuje takve znakove straha. Čip naravno nije imala. Uprkos svemu tome, ona je imala toliko poverenje u nas i nijednom nije pokazala nikakvu agresivnost.

Iskreno, pošto smo tada već imali jednog psa, nisam imala nameru da je zadržim, jer i meni je sve to bio početak sa psima i nisam znala šta i kako bi trebalo. Taj dan je ostala kod nas i dok sam ja razmišljala ko bi želeo da je udomi, njene iskrene okice govorile su: “Nemoj me dati nikome, ja sam vaša, ja sam vas izabrala vas za svoje”…

Sledećeg jutra sam se našla kod veterinara i samo sam se čula kako govorim – čipujte je na mene, ona je moja tj. naša.

Njena oporavak je trajao oko godinu dana. Svaki put kada bi joj pokušala staviti ogrlicu i povodac da idemo u šetnju, ona bi se stisla sa podvijenim repom i upiškila bi se. U tom periodu sa Simbom sam išla u redovne šetnje i Minnie je ostajala plačući i cvileći za Simbom, ali uz našu upornost, a ponajviše Simbinu, oslobodila se tog straha. Meni je bilo teško verovati da Simba ima toliko jake rehabilitacione sposobnosti i da je Minnie u svemu sluša i prati. Ali je baš tako bilo.

Njih dve su jako vezane i ne postoji način da jedna ode, a druga da ostane. Ali postoji i hijerarhija: Simba je glavna, a Minnie to jako poštuje.

Danas, nakon četiri godine, Minnie je neverovatan pas; toliko verna, toliko daje ljubavi, toliko je veselja i ljubavi unela u moju porodicu i zbližila nas je toliko da ne možete poverovati.

Udomiteljka Iva

Pet Almighty Photography postoji od 2021. godine. Osnovani su u Zagrebu s ciljem da se kroz fotografije proslavlja bezrezervna ljubav svih ljubimaca. Namera nije da se kroz objektiv “uhvati stvarnost”, već da se prikaže kako izgleda taj magičan pogled iz lične perspektive, koji nije odmah vidljiv svakom. Tako se stvaraju snažni vizuelni dojmovi značajni ne samo za porodice i vlasnike, već i za firme koje grade identitet i brend. Više na: petalmighty.com