Sposobnost da se čuje zvuk i uopšte njegova percepcija, zavisi od njegove frekvencije – koliko je visok ili nizak ton, amplitude- koliko je glasan ili tih zvuk i trajanja- koliko dugo zvuk traje. Opseg sluha psa je okvirno: 65-45.000 Hz. To znači da psi mogu da čuju zvuke veće visine nego ljudi, uključujući i ultrazvuk koji proizvode neki glodari i insekti. Zato psi mogu reagovati na zvuke koje njihov “čovek” ne može čuti. Psi su najosetljiviji na više frekvencije između 200-15.000 dok se njihova osetljivost na niske tonove ne razlikuje mnogo od osetljivosti čoveka.
Piše: dr vet.med Tamara Stanojević
Mali psi su osetljiviji na zvuke viših frekvencija zbog njihove manje glave sa proporcionalno većim spoljašnjim ušima i veće sposobnosti pojačanja frekvencije malih kostiju u srednjem uhu. To znači da mali psi mogu čuti tiše nivoe zvuka nego ljudi.
PROČITAJ JOŠ
Zvuk mora da traje najmanje 100-200 ms da bi ga pas ili čovek čuo.
Glasnoća pri kojoj je ljudski sluh odmah oštećen je iznad 120 dB dok granice bezbedne izloženosti buci kod pasa trenutno nisu definisane, ali pošto je njihov sluh osetljiviji, moguće je da bi sluh psa mogao biti oštećen na nižim nivoima, odnosno ispod granice za ljude, posebno ako je to zvuk visokih tonova i dužeg trajanja.
Pojedinačan, akutan, veoma glasan zvuk, kao što je eksplozija, može odmah oštetiti sluh psa pucanjem bubne opne ili oštećenjem sitnih kostiju. Međutim, češće se sluh oštećuje kao rezultat stalnog izlaganja glasnim zvucima, kao što je bučno okruženje odgajivačnice, azila ili u nekom sličnom okruženju. Iz tog razloga, važno je razmotriti obezbeđivanje zaštite sluha psima kada su izloženi boravku u veoma bučnom okruženju. Efekti oštećenja slušnog aparata mogu biti ili privremeni ili trajni u zavisnosti od stepena oštećenja.
Promene u ponašanju
Problemi u ponašanju nastali zbog izloženosti “neprijatnim” zvucima su veliki deo u spektru problema u ponašanju. Problemi mogu biti povezani sa neprijatnim asocijacijama koje ima pas ili zbog nemogućnosti komunikacije. Ako je sluh psa oštećen izlaganjem buci, možda neće moći adekvatno da odgovori na komunikaciju sa vlasnikom, vodičem ili da reaguje na druge zvuke iz okoline.
Istraživači sa Veterinarskog Univerziteta Dejvis (Kalifornija), otkrili su da ljudi često ne prepoznaju da je njihov pas pod stresom kada je izložen čak i uobičajenoj buci u domaćinstvu. Ranije studije su pokazale da iznenadni glasni zvuci – vatromet, oluja sa grmljavinom ili pucanj obično izazivaju anksioznost kod psa, međutim u novijoj studiji otkriveno je da čak i uobičajeni zvuci, kao što je buka mašine za sudove, fena ili mikrotalasne, mogu biti okidač. U drugim studijama utvrđeno je da kortizol (hormon stresa) raste preko 200% pri izloženosti psa jakim, iznenadnim zvucima, ali i da izloženost neuobičajnim zvucima dovodi do povećanja kortizola. Studija je otkrila da vlasnici ne samo da potcenjuju strah svojih pasa prema buci koju smatramo normalnom, nego i ne mogu da prepoznaju govor tela koji će im reći u kakvom stanju je pas.
Neki psi mogu pokazati suptilne znake da su uplašeni – mogu težiti sa budu što bliže vlasniku, uši su im položene unazad, ne jedu ili ne uzimaju poslastice, pojačano luče pljuvačku ili ližu usne.
Vrlo je interesantno istraživanje sprovedeno je u Brazilu sa psima koji žive u okolini stadiona. Većina pasa koji su proučavani pokazivala je strah/anksioznost u danima kada su fudbalske utakmice. Psi koji su živeli bliže stadionu pokazivali su intenzivnije ponašanje u smislu straha, drhtali su i lučili pljuvačku češće od onih koji žive dalje. Ovakva i ostala ponašanja vezana za ispoljavanje straha/anksioznosti prijavljena su kao intenzivnija u danima fudbalskih utakmica, u poređenju sa danima bez utakmica za 90,6% ispitivanih pasa. Podudarnost uslova – udaljenost od stadiona i utakmica, pokazali su učestalija specifična ponašanja pasa povezana sa strahom – jako drhtanje, prekomerno lučenje pljuvačke, nemir, cviljenje i gubitak apetita.
Izvor:
Stress-Related Behaviors in Companion Dogs Exposed to Common Household Noises, and Owners’ Interpretations of Their Dogs’ Behaviors
Emma K. Grigg , Juliann Chou , Emily Parker , Anwyn Gatesy-Davis , Sara T. Clarkson and Lynette A. Hart
Acoustic stress in domestic dogs (Canis familiaris) living around football stadiums
Vinícius Miguel Carrieri-Rocha a, Marina Henriques Lage Duarte a b, Angélica da Silva Vasconcellos
Tamara Stanojević je veterinar koji se bavi pre svega ishranom pasa i mačaka kao jednim od stubova njihovog dobrog zdravlja. Na svakoj stanici profesionalnog ali i privatnog života, trudi se da oni koji brinu o kućnim ljubimcima imaju pouzdane informacije kako bi ih što bolje razumeli i ispunili njihove individualne potrebe. Sada i kroz rad u svojoj veterinarskoj apoteci “Bg Pet” u Beogradu.
