Dalmatinac je veoma stara pseća pasmina lako prepoznatljiva po beloj dlaci s karakterističnim crnim mrljama ili mrljama boje jetre.
Izvor: Index.hr/ljubimci
Poznati tačkasti sloj dlake jedinstven je za dalmatince, jer nijedna druga čistokrvna pasmina nema ovakve jedinstvene tačkaste oznake.
Rasa je dobila ime po hrvatskoj pokrajini, Dalmaciji, za koju se veruje da je izvorno mesto porekla ovih pasa. Tokom svoje bogate istoriji, dalmatinci su se koristili za bezbroj veoma aktivnih dužnosti – bili su ratni psi, koristili su se na farmama gde su imali ulogu ovčarskog psa, a bili su i lovački psi, pa čak i cirkuski izvođači.
S obzirom na to da su uvek bili nečim okupirani, normalno je da ćete, ako se odlučite za dalmatinca, dobiti pravu energetsku bombu. Ako živite u malom stanu, budite spremni na to da će dalmatincu biti potrebno čak i po nekoliko dužih šetnji dnevno, kao i istrčavanja.
Nemojte brinuti ako na svom dalmatincu ne vidite puno tačkica. Štenci dalmatinca se rađaju snežnobeli, a mrlje se počnu pojavljivati kako stare. Tačkice postaju očiglednije u dobi između pet i šest meseci starosti.
Međutim, nisu svi dalmatinci striktno crno-beli.
Pročitajte još: Najzaljubljeniji par „Instagrama” su dva dalmatinca
Pegice se mogu javiti u raznovrsnim bojama. Neke se pojavljuju u žutoj, smeđoj, sivoj, pa čak i narandžastoj boji. Ponekad dalmatinac može imati mešavinu ovih boja na sebi, ali to zavisi od toga koje su boje pegice njegovih roditelja.
Iako nemaju većih genetskih problema, ono od čega često pate je gluvoća. Oko 30 odsto dalmatinaca ima neko oštećenje sluha, od otežanog sluha do potpune gluvoće.
Uzrok ovog genetskog poremećaja leži upravo u onome po čemu su prepoznatljivi – pegicama. Psi sa pegama, a naročito psi s pretežno belim krznom, nekada nemaju dovoljno melanocita – stanica koje stvaraju melanin, ili tamniju kožu i mrlje u unutrašnjem delu uha.