Toni je jedan od nekoliko desetina pasa udomljenih iz zatvorskog azila u Sremskoj Mitrovici, koji je našao dom u naučnoj instituciji, u Beogradu * Prvi dolazi na posao i poslednji odlazi. Stekao je zvanje naučnog radnika – priča Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja

Tekst: Teodora Spasojević
Foto: Ana Batričević

Toni je star, prema procenama veterinara, između četiri i pet godina. Nađen je na ulici u Sremskoj Mitrovici, a veterinari, shodno njegovim navikama, pretpostavljaju da je kao štene izbačen iz svog nekadašnjeg doma. Kažu, vidi se da je od rođenja živeo sa ljudima, voli ih i sjajno se sa njima slaže. Ali, do danas nije uspeo da se oslobodi straha od napuštanja iako već tri godine ima novu adresu – u Beogradu.

Toni je prošao kroz azil za pse pri Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica i obuku koju su sa mitrovačkim lutalicama radili osuđenici iz ovog zatvora. Drugi je po redu udomljeni pas iz programa. Prvog je udomio gradonačelnik tog vojvođanskog grada Vladimir Sanader.

– Udomili smo ga pre tri godine – kaže Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. – Vodi se na našeg domara jer ga je on i izabrao. Kada smo posetili azil za pse, jedino je Toni stajao nezainteresovano sa strane, nije nam prilazio, pravio se kao da se oko njega ništa ne dešava. Domar ga je odmah zapazio. Pokušali smo sa njim da pođemo ka kolima, ali Toni nije hteo sa nama. Do vrata je morao da ga dovede osuđenik, vođa programa, koji je sa njim radio. Rastanak im je teško pao.

Ipak, kuče se brzo adaptiralo na novu sredinu kada je shvatilo koliko je voljeno. Kako kaže direktorka Instituta, “prvi dolazi na posao i poslednji odlazi”.

– Stekao je zvanje naučnog radnika – dodaje kroz smeh.

I zaista, Toni će vas dočekati na ulazu u direktorsku kancelariju, širom otvorenih očiju, mašući veselo repom. Kažu da ima ljudski pogled, “zarobljen” u telu psa. Stavom i držanjem prosto traži da bude mažen. Koliko god puta da uđete u toku dana, jednako će vam se obradovati.

Kada ga šetaju Kalemegdanom, poigra se, ali se vrlo brzo zasiti i traži da ga vrate kući. Tu proradi njegov strah od napuštanja i izbacivanja iz kuće. Ali, dok je u društvu, vole ga i ljudi i psi. Ukoliko se dva psa posvađaju, Toni se odmah, kao pravi medijator, postavlja između njih.

Trenutno je, kaže Stevanović, u KPZ Sremska Mitrovica, odakle je Toni stigao, u toku program uvođenja pasa iz poluotvorenog dela – u kom su osuđenici do sada sa njima radili dresuru – sa druge strane, iza zidina, u terapeutske svrhe i u cilju socijalizacije osuđenika kažnjenih najtežim sankcijama. Oni koji su naučeni da sve rešavaju nasiljem ili imaju problem u iskazivanju emocija i u komunikaciji, sada to, uz pomoć životinja, prevazilaze.

Dodaje da se psi u više svetskih zatvora koriste u radu sa zatvorskom populacijom, ali ni u jednom ne postoji azil, odakle se obučene životinje mogu udomiti. Sremska Mitrovica, od kada se ovaj program obuke osuđenika pomoću pasa sprovodi, nema više lutalica, a sada ljudi dovode na dresuru i životinje iz okolnih mesta nađene na ulici.

Azil u KPZ Mitrovica ima kapacitet za smeštaj 300 pasa, a mesečno ih bude udomljeno do desetak. Osuđenici koji prođu obuku dobijaju sertifikate, zahvaljujući kojima kasnije mogu da se zaposle u uzgajivačnicama, azilima i pansionima za pse.

– Do sada je 80 osuđenih steklo sertifikate u kojima nigde ne piše da su stečeni tokom izdržavanja kazne, kako bi se izbegla eventualna stigmatizacija po isteku osude i omogućilo im se da što lakše nađu posao – kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, i dodaju da su mnogi osuđenici i njihove porodice tokom programa usvojili pse koje su obučavali. A do sada je obučeno 180 pasa.

U azil, u najvećem broju slučajeva, psi stižu u zapuštenom stanju i potrebno im je medicinsko zbrinjavanje i lečenje povreda ili oboljenja, koje su zadobili tokom boravka na ulici. Sterilišu ih i vakcinišu odmah po dolasku, a Veterinarski fakultet u Beogradu zadužen je za teorijsku obuku osuđenika.

– Odlučili smo da odemo korak dalje u odnosu na druge zatvore i zato smo u sklopu Zavoda otvorili prihvatilište za pse. Ovaj zavod je jedan od tri u Evropi, uz Škotsku i Španiju, koji sprovodi program obuke, ali jedini koji ima i azil, dok se u drugim zatvorima psi vraćaju u gradska prihvatilišta – konstatuju u Upravi.

Inače, sa psima mogu da rade samo oni osuđenici koji su to prihvatili dobrovoljno, koji do isteka kazne imaju više od šest meseci (zbog dužine obuke) i koji nisu osuđeni zbog ubijanja i zlostavljanja životinja. Oni sa psima provode po nekoliko sati dnevno, ne samo tokom dresure, već i kupajući ih, četkajući, hraneći ih i održavajući prostorije azila. Obuka se sprovodi kroz igru, a mnogi osuđenici su prethodno kod kuće već imali kućnog ljubimca, jedan čak i uzgajivačnicu.

Svi kažu da su kroz ovaj program “ulepšali život i sebi i životinjama”, a u istraživanju koje je objavila Ana Batrićević u publikaciji “Druga šansa – Rad osuđenika sa psima u KPZ Sremska Mitrovica”, bilo je i izjava da im rad sa psima daje osećaj slobode uprkos tome što se nalaze u zatvoru. Takođe, probudio je kod njih osećaj empatije i odgovornosti za druge.

Prilikom nabrajanja najpozitivnijih aspekata programa jedan osuđenik je uporedio “rad na socijalizaciji pasa radi pripreme za udomljavanje sa resocijalizacijom osuđenika radi pripreme za ispravan život na slobodi”.

Inače, svi koji žele da udome kuče mogu ih izabrati preko interneta ili brošura, a do epidemije korone organizovana je i manifestacija “Otvorena vrata”. Oni prihvataju Opšte uslove udomljavanja i potpisaju ugovor sa JKP Zoohigijenom, koja zdržava pravo da se raspituje i obilazi udomljenu životinju, kontrolišući kako se sa njom postupa. Udomitelj takođe može vratiti psa u prihvatilište preko Zoohigijene, ali uz plaćanje naknade zbog jednostranog kršenja ugovora.

Grad Sremska Mitrovica je, zahvaljujući ovom azilu, prepolovio novčana sredstva koja su do 2017. isplaćivana za odštete građanima zbog ujeda lutalica.

Dobra praksa preneta je pre dve godine i u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu, u kom je, u junu 2019. godine, takođe pokrenut projekat resocijalizacije štićenika baziran na interakciji sa psima. Kao i u Mitrovici, i ovde program traje 10 nedelja i obuhvata svakodnevnu praktičnu obuku za dresuru pasa, teorijsku obuku o psima (jednom sedmično) i psihološku podršku (jednom sedmično). Teorijska obuka je završena i u njoj je učestvovalo sedam štićenika, dok praktični deo, uz podršku predavača sa Veterinarskog fakulteta iz Beograda, tek predstoji.

– Proces emotivnog vezivanja štićenika sa psima išao je veoma brzo, pa se već nakon nekoliko nedelja kod njih javila želja da se produži vreme predviđeno za svakodnevni kontakt. Vrhunac je slučaj jednog štićenika, koji je po obustavi vaspitne mere, usvojio psa sa kojim je radio tokom programa – pričaju u Upravi.

Kao podrška, uključila se i Marina Kovačević, direktorka Instituta za performativne umetnosti i socijalni rad u Beogradu (CRI institut). Institut je organizovao radionice kreativnog pisanja, vezane za program rada sa psima, a u program su kasnije uključene i štićenice VP Doma. Rad talentovane dece na radionicama rezultirao je predstavom “O bogovima, herojima i ostalim vitezovima”, u kojoj glume štićenice i štićenici. Oni su grčku tragediju pretvorili u priču sa srećnim krajem, uključujući modernu tematiku blisku i njihovim vršnjacima. Proces stvaranja na radionicama, rad sa psima i slikanje murala u VP Domu predstavljeni je i u dokumentarnom filmu.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija namerava da obuku prođu i osuđena lica u KPZ za maloletnike u Valjevu. Inače, program obuke i u Mitrovici i u Kruševcu finansiraju Misija OEBS-a u Srbiji i nemačka nevladina organizacija “Help”.

Related Posts

• 
  Pitfordov neobičan migrantski krug
• 
  UDOMI ME – NE KUPUJ: Maza traži dom