Vlasnici nekad iz najbolje namere ali iz neznanja, prave greške u ishrani ljubimaca, koje mogu ozbiljno da im ugroze zdravlje. Danas ćemo otvoriti temu adekvatne ishrane i najpre skrenuti pažnju šta adekvatna ishrana nije. Za početak – suv hleb, kosti i ostaci naših prezačinjenih obroka nisu adekvatna hrana za pse i mačke i mogu prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme. U najgorem slučaju, naši ljubimci mogu da pojedu neku od ljudskih namirnica koja je za njih otrovna i opasna, pa ishod može biti i fatalan.

Piše: Djole dog

Bilo da želite svog ljubimca da hranite granulama, vlažnom, kuvanom ili sirovom hranom, izuzetno je važno da je njen sastav usklađen sa potrebama samog psa ili mačke Kvalitet i sastav hrane su važniji od modaliteta ishrane. Drugim rečima, bolje je hraniti psa kvalitetnom suvom hranom koja sadrži sve neophodne nutrijente, na primer, nego im davati nekvalitetnu vlažnu hranu, iako je ona možda ukusnija. Takođe, verovali ili ne, iako je industrijski prerađena, bezbednije je svom ljubimcu davati kupovnu suvu ili mokru hranu, nego im kuvati, ukoliko sastavljate jelovnik po sopstvenom nahođenju, bez neophodnog konsultovanja sa stručnjakom i znanja o balansiranoj ishrani.

Zato ako planirate da kuvate hranu za psa ili mačku, obavezno prethodno potražite savet veterinara.

Većina vlasnika ovakve odluke najčešće donosi iz najbolje namere, ali to može dovesti do ozbiljnih problema. Kuvanje hrane za naše ljubimce nije nešto što je preporučljivo raditi bez nadzora nutricioniste i veterinara, koji će osigurati da je sastav jelovnika prilagođen potrebama vrste, starosti i zdravstvenom stanju ljubimca.

S druge strane, prilikom doživotnog hranjenja isključivo suvom hranom (osim kada je ljubimcu prepisana takva dijeta iz medicinskih razloga i nema alterativu), moramo postaviti pitanje: da li je fer da pas jede isti dosadni obrok ceo svoj život? Psi i mačke osećaju ukuse i mirise daleko intenzivnije nego ljudi i zaslužili su bar malo varijacije. To ne znači da treba stalno menjati kupovne hrane, naprotiv! Ro može dovesti do disbalansa probavnog trakta i dijareje. Ukoliko našem ljubimcu pak želimo ponuditi raznovrsnost u ishrani, možemo u dogovoru sa veterinarom dodati poneku kuvanu poslasticu u maloj količini, time zadovoljiti potrebu za različitim ukusima, a pritom ne menjati kompletnu hranu.

Čitajte deklaracije

Redosled namirnica u sastavu hrane koju dajemo ljubimcu takođe je važana. Proizvođači su obavezani da na prvo mesto stave namirnicu koja ima najveći udeo u hrani. Drugim rečima, ukoliko je u sastavu hrane kojom hranite ljubimca na prvom mestu kukuruz, najveći procentualni udeo u toj hrani ima kukuruz, a ne meso. Poželjno je da sastav hrane počinje sa mesom, a u najboljem slučaju će pored sastojaka hrane stajati i procenat udela svake namirnice.

Zadržite se na tome kako je opisano meso koje je u sastavu hrane. Ukoliko u sastavu stoji “meso i mesne prerađevine” bez daljeg opisa u kom procentu se ove namirnice u hrani nalaze i koje vrste mesa tu spadaju ili još gore u listi namirnica stoji “životinjsko brašno”, to je obično loš znak. Zašto? Jer neopisane mesne prerađevine i životinjsko brašno u većinskom delu sadrže teško svarljiv mesarski otpad, kožu, krzno, kosti, kandže, perje, kljunove, urin…

POSEBNO OBRATITE PAŽNJU
Kada biramo hranu za ljubimca, važno je da znamo da više izvora proteina, ne znači uvek bolje. Zapravo nije preporučljivo hraniti ljubimce sa puno različitih vrsta mesa. Razlog za to je jednostavan: nikad ne možemo znati da li će na neki od tih proteina reagovati alergijskom reakcijom ili netolerancijom. Sa što više različitih izvora proteina ljubimac dođe u kontakt u svojoj ishrani, to manje izbora imamo u slučaju da dođe do alergijske reakcije i budemo primorani da radimo elimnacionu dijetu sa vrstom mesa koju do sada nije probao.

Dok je “životinjsko brašno” uvek loša vest, imajte na umu da nije uvek loše kada hrana sadrži “mesne prerađevine”. Ukoliko je deklarisovano koje mesne prerađevine su u pitanju i u kojoj količini se u hrani nalaze, npr: “pileća srca i džigerica” ili “goveđa džigerica, srca i bubreg”, to je zapravo dobra stvar! Jer su iznutrice zapravo jedna jako važna komponenta ishrane i donose vitamine i minerale koji se u mišićnom mesu ne mogu naći.

Žitarice u hrani mogu izazvati netoleranciju i alergije kod naših ljubimaca, ali nisu svi izvori ugljenih hidrata obavezno loši. Ukoliko hrana sadrži krompir, batat ili čak pirinač (iako je žitarica u pitanju, mada sa pirinčem treba biti oprezan, jer može izazvati alergije), oni mogu činiti dobar izvor energije. Samo je važno obratiti pažnju na to u kom procentu se ove namirnice nalaze u hrani, jer ne bi trebalo da čine većinski udeo.

Ukoliko u sastavu hrane umesto mesa, stoji npr. “pileći protein”, to znači da je protein dobijen iz piletine, ali nije deklarisano kojih delova iste pa tako se opet možemo susresti sa time da u pilećem proteinu uopšte nema mesa, već da je dobijem preradom perja, kljunova, kostiju i vezivnog tkiva, koji su izuzetno teško svarljivi.

PROCENAT MESA U HRANI
Meso se sastoji od 70% tečnosti, pa ako ukoliko u sastavu suve hrane piše “sveže pileće meso 30%” – imajte na umu da je voda istisnuta iz mesa prilikom proizvodnje i da je količina suve mesne mase u ovoj hrani zapravo 9%! S druge strane, ukoliko u sastavu stoji “30% suvog pilećeg mesa”, to zapravo znači da se u hrani zaista i nalazi tih navedenih 30% pilećeg mesa.
Procenat mesa (uključujući iznutrice) u ishrani zdravih pasa bi trebalo da čini od 50% do 70%, a kod maca od 60% do 80%. Međutim, kod određenih bolesti i u zavisnosti od starosti je nekada dobro da naši ljubimci unose manju količinu proteina i samim tim i mesa, tako da gore pomenuti procenti ne važe uvek za sve. Hrana naših ljubimaca mora uvek biti prilagođena potrebama vrste, starosti i zdravstvenom stanju.

Ako hranite svog psa suvom hranom, obratite pozornost na metod produkcije. Hladno presovana hrana dobrog sastava ima kraći rok trajanja, ali je proizvedena usitnjavanjem i sušenjem na temperaturama od 40 do 80 stepeni, prilikom čega zadržava svoju visoku nutritivnu vrednost. Hrana proizvedena ekstrudacijom, pored drugih procesa kroz koje prolazi je pečena na temperaturama od preko 220 stepeni i time gubi veliki deo svoje nutritivne vrednosti, pa joj na kraju moraju biti veštački dodati minerali i vitamini, kako bi pokrila osnovne potrebe vrste. Hladno presovana hrana ovde čini bolji izbor.