Mladunci u periodu između treće nedelje i osmog meseca života dobijaju i gube zube, pa, kao i bebe, imaju vrlo jaku potrebu da grizu. Za njih je u tom periodu čak normalno i potrebno da grizu. Mnogi, međutim, od ove navike ne odustaju ni kad odrastu

Piše: petmagazine.rs

Koliko god bili slatki i umiljati, grickanje svega što im dođe pod njušku, često zna da izludi vlasnike ljubimaca. Ova, nekada vrlo dosadna navika svojstvena je svim rasama, ali skloniji su joj psi manjeg rasta. Dok je kod štenaca to običajena pojava zbog rasta zubića, odrasli psi uništavanjem stvari najčešće žele da skrenu pažnju na sebe.

Poderan nameštaj, izgirckana obuća, izgrebane ruke, stopala i nogavice od pantalona dobro su poznati gotovo svima onima koji svoje pse čuvaju u stanu ili kući. Koliko god njihovi ljubimci bili mirni i vaspitani, nema vlasnika koji se makar jednom nije našao u situaciji da mora da se bori za svoje stvari.

Štenci

Mladunci u periodu između treće nedelje i osmog meseca života dobijaju i gube zube, pa, kao i bebe, imaju vrlo jaku potrebu da grizu. Za njih je u tom periodu čak normalno i potrebno da grizu. Rast zubića ih boli, svrbi, nervira, pa grickanjem ublažavaju te tegobe. U tom slučaju gumene gračke dobra su zamena za predmete iz kuće.

Mnogi psi, međutim, od ove navike ne odustaju ni kad odrastu. Ljubimci koji grickaju sve pred sobom, tvrde stručnjaci, to rade iz nekoliko razloga. Prvi je višak energije koji nemaju gde da potroše.

– Svi psi imaju veliku potrebu za igrom. Šetnja i trčanje za njih su jedna od osnovnih potreba. Ukoliko, međutim, dosta vremena provode u zatvorenom prostoru, nemaju načina da potroše energiju. Granule, odnosno koncentrisana hrana, takođe im daju dosta snage. Oni zbog toga moraju da nađu alterantivu za igru, a grickanje stvari samo je jedna od njih. Takođe, kao što deca, između ostalog, rukama istražuju svet, psi to rade zubima, objašnjava Goran Kostadinov, veterinar iz Beograda.

Pažnja

Kad im nedostaje pažnje, ljubimci će je, takođe, zatražiti i grickanjem. Ponekad to rade samo da bi stavili do znanja da žele da im se vlasnici više posvete. Psi su, naime, kao i deca. Žele da ih oni koji ih čuvaju maze, pričaju i igraju se s njima. Kada toga nema, ne biraju način da dobiju pažnju svojih vlasnika.

Grickanju svih stvari koje im dođu na dohvat šapa, skloni su, često, psi koji dosta vremena provode sami. Njima, naime, ostavljanje, odnosno odvajanje od „čopora” nije prirodno. Mezimci više vole da su s nama, da imaju pored sebe svog vodiča. Privremeno izbacivanje iz čopora je način kazne koju koristi majka u leglu. Našim ljubimcima je ostalo u genima da odvajanje može biti vrlo opasno. Zato strah i ljutnju što nekoliko sati u toku dana provode bez društva iskazuju grickanjem i uništavanjem predmeta.

Fiziološki uzroci

Osim psiholoških, postoje i fiziološki razlozi zbog čega naši ljubimci imaju potrebu za grickanjem naših ruku, nogu ili stvari.Ugrizom se kod pasa luči pljuvačka koja je za njih lekovita.

– Pljuvačka koja je PH bazna odlazi u želudac i na taj način delimično neutrališe kiselost želudca, ističe naš sagovornik.

Mnogi psi imaju naviku i da grickaju svoje šape, što životinje rade iz higijenskih razloga. Lizanje i grizenje šapica, međutim, može biti i reakcija na svrab, koji je posledica neke alergije.

Odvikavanje

Odvikavanje ljubimca od grizenja i grebanja stvari nije nimalo lak poduhvat. Kako bi prekinuli ovu naviku kod svojih ljubimaca, vlasnici pre svega treba da se naoružaju strpljenjem. Kao i kod dece, što je pas mlađi, utvrđivanje novih pravila ponašanja biće lakše. Sve što ljubimac nauči dok je mlad, samo je osnova za nadgradnju kasnijih saznanja. Ma koliko inteligentan bio, pas ne zna šta je dobro a šta ne, dok mu se to ne kaže. Ipak, malo je loših navika koje uz dovoljno strpljenja, upornosti, vremena i rada ne mogu biti ispravljene.

– Pre svega, treba zaštititi stvari od ljubimca, naročito dok su štenci, poput osiguravanja kuće kad je beba u njoj. Sve predmeta koje ne bi trebalo da uništi treba staviti van domašaja ljubimca. Knjige, cveće ili kablove kojima se može i povrediti treba skloniti na visinu do koje on ne može da dosegne. Važno je da mu se, međutim, istovremeno ponude stvari koje može da gricka i pohaba. To mogu biti igračke, ali je bitno da budu proporcionalne veličini psa kako ih ne bi progutali. Jednako opasne mogu biti i igračke od mekane gume, naročito za one pse koji ne znaju nežno da se igraju, već su skloni tome da ih rastrgnu u komadiće. Igračke moraju biti od kvalitetnog materijala, jer, ako se pocepaju, komadići koje eventualno proguta mogu biti opasni po njegovo zdravlje. Bitno je i da vlasnik drži psa na oku i čim primeti da se približava predmetu da mu odmah kaže da ne radi to, objašnjava za magazin Pas Jelena Ceranić, iz agiliti kluba Singidunum.

Dosada

Kod ljubimaca koji grickaju stvari iz dosade i usamljenosti, neophodno je, tvrdi naša sagovornica, promeniti navike ne samo pasa, već i samih vlasnika. Oni vole da znaju šta ih čeka, pa je dobra taktika smisliti ritual pre nego što ostanu sami u kući ili stanu.

– Pre nego što ga ostave, vlasnici bi trebalo da se poigraju sa svojim ljubimcem. Dobro je da mu mirno kažu da idu od kuće, bez nervoznih pokreta ili iskradanja. Istu rečenicu trebalo bi ponavljati svaki put kad psa ostavljaju samog. Ljubimac treba da shvati da odlazak nije ništa posebno, kako se ne bi uplašio . Ritual nije namenjen da bi se unapred unervozio, već da bi se smirio, savetuje Ceranić.

Stručnjaci napominju da je važno da se pas ne zbunjuje. Naime, mnogi vlasnici svojim mezimcima daju za igranje stare čarape ili papuče. Psi, međutim, ne razliku šta je staro a šta novo, pa u tom slučaju shvataju da je u redu žvakati taj isti predmet.

Destruktivno žvakanje, naročito kod štenaca, može se sprečiti i mehanički. Predmete koje ne želi da ljubimac dira, vlasnik može premazati odbojnim mirisima i ukusima, koje pas ne voli.