Naši psi su puni emocija koje prevazilaze mahanje repom i skakutanje od sreće. Iako ne govore, izražavaju se pogledima, gestovima i ponašanjem. Znamo da mogu da budu srećni, tužni, pa čak i ljubomorni – što potvrđuju i istraživanja o ponašanju pasa u višečlanim psećim domaćinstvima. Ali da li se mogu i postideti?

Piše: Pet magazine

Ako ste ikada uhvatili psa kako kopa po kanti za smeće, pa se zatim skloni, spusti uši i izbegava vas, sigurno ste se zapitali: da li zna da je uradio nešto pogrešno? Da li ga je sramota?

PROČITAJ JOŠ

Psi i njihov osećaj za vreme – da li ga uopšte imaju?

Deset najčešćih razloga zbog kojih je pas mrzovoljan

Psi i osećaj stida – da ili ne?

Stručnjaci smatraju da psi ne doživljavaju stid ili sramotu na isti način kao ljudi. Emocije poput srama i kajanja vezane su za složene društvene norme i svest o njima – a psi jednostavno ne funkcionišu tako.

To što mi tumačimo kao “stid” ili “krivicu” obično su zapravo signali umirivanja (tzv. appeasement signali). Psi ih koriste da bi umanjili napetost u komunikaciji, bilo sa drugim psima ili sa ljudima.

Dakle, kada vaš pas spusti glavu, uši i rep posle nestašluka, ne zato što “zna da je pogrešio”, već zato što oseća vašu napetost i pokušava da vas umiri.

Znaci koje ljudi pogrešno tumače kao stid:

• Spuštene uši
• Savijena glava
• Izbegavanje pogleda
• Podvijen rep
• Skrivanje ili povlačenje
• Zevanje
• Hodanje gore-dole (nervozno)
• Pokunjena, zgrčena postura

Ovi znaci nisu “sram”, već pokazatelji nelagode i pokušaj psa da izbegne konflikt.

Kako se postaviti kad pomislite da vam je pas “postiđen”?

Umesto da psa doživljavate kao nestašno dete koje zna da je pogrešilo, bolje je da obratite pažnju na kontekst i govor tela. Na primer, ako vaš pas “beži” posle šišanja, verovatno mu je neobičan osećaj kože bez dlake, a ne misli da “ružno izgleda”. Dresura i svakodnevna komunikacija sa psom treba da se baziraju na razumevanju pseće psihologije, a ne ljudskih osećanja prenetih na njih.

Kako pomoći psu ako često pokazuje znake stresa?

Ako primetite da vaš pas često deluje napeto, uplašeno ili “postiđeno”, moguće je da mu je potrebno više sigurnosti i podrške. Razgovarajte sa veterinarom o potencijalnim rešenjima: od treninga, preko feromonskih difuzera i ogrlica, do blagih suplemenata za smirenje.