Ovako je govorila Marija Kalas, grčka operska diva božanskog glasa.
Tekst: magazin „Pas“
Ova prelepa tragična heroina ostaće upamćena kao najveći sopran 20. veka. Iako joj je karijera bila kratka, u operskoj umetnosti ostavila je neizbrisiv trag i nazivana je „Biblijom opere“. Možda niste znali, ali Marija je obožavala pse i imala je dve pudle, crnu i belu. Svuda ih je vodila sa sobom, a kada je u svom raskošnom pariskom stanu organizovala prijeme za svoje prijatelje i viđenije ljude tog vremena, dok je pevala psi su uvek stajali pored nje, kraj klavira, i zavijali. „Oni pevaju sa mnom“, govorila je.
Mezimci
Zvali su se Toj i Piksi, i u trenucima najveće tuge, kada se ljubav njenog života Aristotel Onazis oženio Kenedijevom udovicom Džeki, psi su joj pružali utehu. U to vreme, kada gotovo da nije izlazila iz svog apartmana u Parizu koji joj je kupio Onazis, novinarima je rekla „Samo me moji psi nikada neće izdati“. Pratili su je na putovanjima, na probama, rado je s njima šetala ulicama Grada svetlosti, i ostalo je mnogo prelepih fotografija Marije i njenih ljubimaca na kojima je uvek sa širokim osmehom.
Život
Marija Ana Sofija Sesilija Kalegeropulos, kako joj je bilo pravo ime, bila je druga ćerka u porodici grčkih emigranata, rođena 1923. godine u Njujorku. Nazivali su je i divom sa četiri domovine, jer je grčkog porekla, rođena je u Sjedinjenim Američkim Državama, u Italiji je stekla svetsku slavu, a u Francuskoj je provela poslednje godine svog života i preminula 1977. godine, u 54. godini života. U 14. godini u Atini upisala je čuveni Atinski konzervatorijum i zbog raskošnog glasa nazivali su je čudom od deteta. Uloge u „Bokaču“ i „Toski“ u Grčkoj nacionalnoj operi donele su joj svetsku slavu i ubrzo se našla na pozornicama Milanske skale i Metropolitan opere u Njujorku. Postala je poznata i po skandalima, jer je neretko odbijala da izađe na scenu i otkazivala koncerte ukoliko bi procenila da joj glas nije dovoljno dobar ili je bila neraspoložena za nastupe. To, međutim, kao da joj je samo pomagalo u karijeri.
Tragična ljubav
Godine 1957. u Veneciji je upoznala bogatog grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa i volela ga je do smrti. Zbog ove silne ljubavi zapostavila je svoju karijeru koja je lagano počela da bledi, a kada je bogati Grk oženio Džeki Kenedi 1964. godine, Marija je pala u duboku depresiju. Krhkog zdravlja i narušenog glasa, diva je bila prinuđena da po savetu lekara ubrzo potpuno odustane od svoje pevačke karijere. Kako su njeni prijatelji otkrili medijima, često je u svom pariskom domu puštala ploče svojih operskih nastupa, i uživala u svom nekadašnjem moćnom sopranu.
Uteha
Društvo su joj u tom najtežem periodu pravili njeni ljubimci, i samo su oni mogli da joj izmame osmeh na lice. Godine 1975. Onazis je preminuo pokriven crvenim ćebetom koje mu je Marija poklonila, i od kojeg se nije odvajao poslednjih dana svog života. Kada je umro, 1975. godine, Kalasova kao da se predala. Odala se sedativima te je dve godine kasnije, 1977, preminula od oslabljenog srca u svom domu u Parizu. Njen pepeo, kako je tražila, rasut je po Egejskom moru.