Lagoto romanjolo, poznat i kao romanjolski pas za vodu, pravi je ekspert za pronalaženje tartufa – zlatnih gljiva, kako ih često zovu jer su retke te stoga i najskuplje na svetu
Piše: za Petmagazine.rs Kinološka akademija
Lagoto romanjolo je rasa čiji počeci datiraju još iz davne prošlosti Italije. Arheološka nalazišta u severozapadnom delu ove zemlje pokazuju da je rasa evoluirala od seoskih pasa koji su bili mali, kovrdžave dlake i veliki ljubitelji vode. Lagoto se prvi put pominje u istoriji tokom vladavine Etruraca u 7. veku pre nove ere. Crteži pronađeni u etrurskom gradu Spina, blizu današnjeg grada Ferera, jasno pokazuju scene iz lova i hvatanja riba na kojima je i pas koji je veoma sličan današnjem lagotu.
Psi nalik današnjem lagotu počinju masovno da se pojavljuju na umetničkim delima od 15. veka. Najviše takvih dokaza o rasi je pronađeno u istočnom delu Italije, na području od Ravene na jugu, oblasti Venecije, do mesta Frijuli i Istre na severu. U mestu Mantova, u tvrđavi po imenu Dukal, nalazi se freska slikara Andree Mantenja iz 1456. godine, na čijoj se levoj strani nalazi pas identičan današnjem lagotu. Nakon 16. veka i dalje su pronalaženi dokazi i slike o psima kovrdžave dlake u literaturi.
Zahvaljujući svojoj gustoj i bujnoj dlaci, lagoto je bio u stanju da provede mnogo vremena u vodi, pod bilo kojim vremenskim uslovima. Psi ove rase su prvenstveno u početku bili korišćeni kao čuvari imanja i pomagači u ribolovu. Od kraja 19. veka počinje da raste interesovanje za ove pse, iz razloga što su se pokazali kao izuzetni pronalazači tartufa, laki su za obuku i imaju istančano čulo mirisa. Do prve polovine 20. veka rasa je postala poprilično rasprostranjena u Italiji.
Lagoto romanjolo je po veličini srednji pas, veoma srazmeran, snažne građe, rustičnog izgleda. Mužjaci su visoki od 43 do 48 cm, idealna visina je 46 cm. Ženke su visoke od 41 do 46 cm, idealna visina 43 cm. Dužina tela ovog psa je skoro ista kao njegova visina na nivou grebena, tako da njegovo telo donekle četvrtasto. Teže od 13 kg do 16 kg.
Jedna od tipičnih karakteristika ove rase je dlaka. Dlačni pokrivač mu je vunaste strukture, pomalo grub na površini, formira čvrste, prstenaste kovrdže, dok se poddlaka presijava ispod njih. Kovrdže moraju biti podjednako raspoređene po celom telu, osim na glavi, gde su manje čvrste i formiraju guste obrve, zulufe i bradu. Čak su mu i obrazi pokriveni gustom dlakom. Dlaka, a posebno poddlaka, vodootporna je i nepropusna. Ako se nepravilno održava, postaje ućebana. Boja može biti jednobojna beličasta, bela sa smeđim ili narandžastim mrljama, „prskana” smeđa, jednobojna smeđa u različitim nijansama ili jednobojna narandžasta. Smeđa do tamnosmeđa „maska” na glavi je takođe prihvatljiva.
Lagoto romanjolo je prijateljski nastrojen prema drugim psima ili drugim životinjama u domaćinstvu, privržen je porodici i deci. Zbog svojih radnih navika i nagona, lagoto romanjolo zahteva dosta fizičke aktivnosti, a čak više od kretanja potrebna mu je mentalna stimulacija kroz igru i interakciju sa vlasnikom. Veoma je inteligentan i brzo uči komande, a sjajne rezultate postiže i u agilitiju. Ne spada u rase koje će veći deo dana provesti u spavanju. Ukoliko možete da mu obezbedite dovoljno fizike aktivnosti tokom dana, biće svakako zadovoljan životom u stanu. Svakako je bolja opcija kuća sa dvorištem, mada tu treba biti oprezan, jer su skloni kopanju rupa, tako da ukoliko imate baštu sa cvećem, ona vrlo lako može biti uništena. Ukoliko imate mogućnost za to, tokom leta da provodite vreme uz vodu, ovi psi će rado plivati i uživati.
Lagoto romanjolo spada u generalno zdrave rase, mada postoje neke bolesti naslednog karaktera kao što su displazija kukova, displazija laktova, gangliozidoza, epilepsija kod mlađih pasa, cerebralna ataksija i neuroaksonalna distrofija. Odgovorni odgajivači će svoje pse testirati na ova oboljenja i isključiti ih iz daljeg parenja ukoliko postoji razlog za to. Životni vek im je oko 15 godina, što ih svrstava u grupu dugovečnih rasa.
Tartufi
Lagoto romanjolo je jedina svetski priznata rasa za traženje tartufa i njihov snažan osećaj mirisa, kao i tendencija ka kopanju čine ih eskpertima ovog posla. Savršeno se snalaze na svim terenima i jako lako se dresiraju.
Pas za vodu
Krajem sedamdesetih godina 20. veka grupa entuzijasta je odlučila se izbori za priznavanje ove rase od stane Italijanskog kinološkog saveza i FCI, što su i uspeli 1995. godine kada je rasa zvanično priznata kod Međunarodne kinološke federacije. Rasa je poznata još pod imenom romanjolski pas za vodu.