Iako lajanje vlasnicima ume biti naporno, stručnjaci tvrde da vokalizaciju psa ne bi trebalo sprečavati i kažnjavati jer to može da dovede do traume. Lavež je u najvećem broju slučajeva znak da na nešto valja obratiti pažnju

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Osnova svakog dobrog odnosa, bilo da je reč o ljudskim vezama ili o odnosu između vlasnika i psa, zasniva se na međusobnom razumevanju. Sa ovom tezom podjednako su saglasni psiholozi, bračni savetnici, treneri pasa i stručnjaci za ponašanje životinja.

S obzirom na to da nam je nauka poslednjih decenija mnogo puta dokazala da psi nepogrešivo čitaju ljudske emocije i govor tela, naši najbolji četvoronožni prijatelji zaslužuju da i mi njih malo bolje razumemo. Sve što je potrebno je puno ljubavi, malo strpljenja i poneki savet stručnjaka.

Muke vlasnika

Sigurno ste bar jedanput od svog komšije, prijatelja ili rođaka čuli da muku muči s lavežom svog psa. Ili ste jedva obavili telefonski razgovor jer je s druge strane žice pas vaše drugarice ili tetke uporno i glasno lajao.

Isti problem, na koji nam se požalila i podstakla nas da se ovom temom podrobnije pozabavimo, ima i naša verna čitateljka Jovana Milivojević sa svojim mezimcem, maltezerom Badijem.

‒ Na svako zvono na vratima, lavež pasa sa ulice, zvuk fiksnog ili mobilnog telefona… Badi bi počinjao da laje i ne bi prestajao. Inače se lako uzbuđuje, pa bi od sreće kada nam neko dođe u goste ili u znak protesta kada mu nešto ne odgovara lajao glasno, uporno i dugo. Mi ukućani smo se nekako navikli i pokušavali smo da mu skrećemo pažnju igračkama ili nekom grickalicom, i ponekad bismo u tome uspevali. Međutim, kada su jedne večeri prve komšije pozvale policiju zbog buke od koje nisu mogle da zaspe, a stariji su ljudi, i kada su nam policajci zalupali na vrata – bio je to jasan signal da potražimo pomoć stručnjaka. Sestra me je uputila na dresera kod kojeg je vodila svog psa i on nam je preporučio električnu ogrlicu koja ispušta niskofrekventnu struju svaki put kada Badi zalaje, i ona je zaista bila delotvorna. Sve dok joj nije prošao radni vek i sada naš Badi ponovo laje, ali srećom, komšije su se odselile i u njihov stan su došli ljudi koji imaju psa, pa više nemamo problema – iskreno nam je ispričala Jovana.

Električna ogrlica

Naša čitateljka nakratko je rešila problem laveža uz pomoć ove naprave koju dreseri neretko preporučuju, ali je odnedavno ovakav vid korekcije neželjenog ponašanja postao u najmanju ruku ‒ kontroverzan. Naime, pre nekoliko meseci Kinološko društvo Velike Britanije je parlamentu ove zemlje uputilo molbu za zabranu električnih ogrlica. Ova ogrlica funkcioniše po principu kratkih elektrošokova, a britansko kinološko društvo, koje je posvećeno zdravlju, dobrobiti i vaspitavanju pasa, oštro se protivi korišćenju ovakvog vida vaspitavanja i treninga koje opisuje kao okrutnu praksu.

‒ Vaspitavanje i trening pasa strahom, nanošenjem bola i kažnjavanjem ne samo da su nehumani, već i krajnje nedelotvorni. Već nekoliko decenija postoje nepobitna naučna saznanja da psi najbolje uče kad koristimo nagradu, pohvalu i pozitivnu afirmaciju. Podaci pokazuju da je svaki četvrti pas koji je nosio električnu ogrlicu pokazivao znake stresa. Svaki treći pas cvileo je prilikom elektrošokova ogrlice, ne samo prvi put već svaki put kad bi ga ona „protresla” – naveli su u svom dopisu parlamentu.

Električne ogrlice zabranjene su u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Austriji, Švajcarskoj, Sloveniji, Nemačkoj i u pojedinim delovima Australije.

Da li se razumemo

I kako onda rešiti problem? Prema rečima našeg stručnog saradnika, doktora veterinarske medicine Vladimira Terzina, najvažnije je da vlasnici upoznaju svoje pse i nauče da ih razumeju.

‒ Većina vlasnika pasa će vam reći da psi laju zato što ne umeju da govore ili zato što govore svojim jezikom. I biće u pravu. Postoji jezik pasa i ostalih životinja koji je na prvi pogled nama ‒ nerazumljiv. Međutim, lingvisti tvrde da su jezici univerzalni način komunikacije i da svaki jezik možemo delimično razumeti. Tako je i sa životinjama. Postoji jezik koji se može nazvati univerzalnim jezikom sisara. Ovde lako možemo uključiti i ljude. Eksperimenti su pokazali da čak i ljudi koji nemaju dodir s drugim životinjama i nisu u prilici da čuju njihov način oglašavanja razumeju osnovne emocije koje one oglašavaju upotrebom svojih glasova. Ovo se čak odnosi i na ptice, za koje se tvrdi da imaju preko trista posebnih glasova za različite životne situacije. Takođe, primećeno je da se među različitim vrstama zapažaju univerzalni glasovni znaci, pogotovo oni koji se odnose na signale opšte opasnosti – objašnjava naš sagovornik.

Komunikacija 

Prema njegovim rečima, dosadašnja istraživanja u ovoj oblasti dokazala su da su ljudi skloni tome da pravilno protumače lajanje svog psa, tako da mogu razumeti i ona skrivena ili tanana osećanja koja pas izražava.

‒ Ovo se može pojasniti pre svega učenjem, jer svaki vlasnik psa s vremenom i kroz ponavljane situacije polako razume koje je lajanje čemu namenjeno. Postoje i mišljenja da je ovo uzrokovano i genetskim pamćenjem posle 12.000 godina, koliko je pas najbolji čovekov prijatelj. Suštinski, psima u komunikaciji s ljudima nije potrebno lajanje. Oni razumeju da ih mi razumemo i zahvaljujući samom pokretu ili stavu tela – kaže Terzin.

Zašto laju

Ali zašto onda neki psi tako uporno i mnogo laju, pitali smo.

‒ Vokalizacija uglavnom proizilazi iz stava da na nešto treba da se obrati posebna pažnja. Kada pas ubrzano zalaje nekoliko puta zaredom, sigurno želi da nam saopšti nešto što je za njega u tom trenutku važno. Ako tada obratimo pažnju na njega i njegovo lajanje uskladimo s porukom koju šalje telo, sigurno ćemo razumeti o čemu je reč. Recimo da je u blizini neka ženka. Pas će onda ubrzanim lajanjem, gledanjem u tom pravcu i mahanjem repom pokazati da je zainteresovan za druženje – objašnjava naš sagovornik.

Lajanje nije neželjeno ponašanje

Većina stručnjaka smatra da lajanje nije neželjeno ponašanje i da ne bi trebalo sprečavati vokalizaciju jer to može da dovede do sekundarnih trauma kod psa, objašnjava dr vet. med. Vladimir Terzin. Kako on kaže, naravno da svaka vrsta lajanja ne mora biti dobra sama po sebi, i da može biti odraz neželjenog ponašanja ili nekog oboljenja.

Do sada je identifikovano nekoliko osnovnih načina oglašavanja kod pasa:

1. Situacija u kojoj je pas uzbuđen ili uplašen ‒ tada čujemo ubrzano, kratko lajanje koje je po tonalitetu niže od običnog laveža. Ovim glasovima pas upozorava ili na nadolazeću opasnost ili da se boji neke situacije ili drugog psa.
2. Situacija u kojoj je pas izolovan pa se oseća napušteno ili ugroženo zbog novonastalih okolnosti ‒ lajanje je više po tonalitetu i dolazi u kratkim naletima od po nekoliko oglašavanja.
3. Situacija u kojoj se pas igra ‒ lajanje različitog tonaliteta, pa čak i blago režanje koje prerasta u kratak lavež.
4. Režanje ‒ pokazuje spremnost psa da napadne ili da se brani. U trenutku kada pokazuje zube pri režanju, priprema se da ujede.
5. Cviljenje ‒ zavisno od tonaliteta može pokazivati razna stanja i emocije. Tiho cviljenje pokazuje tugu ili osećaj napuštenosti, ali može biti i izraz bola.

Sreća i strah

Terzin kaže da psi skakanjem i ubrzanim lajanjem koje ima blago povišenu notu izražavaju radost.

‒ Radost se može pokazati i cviljenjem udruženim s mahanjem repom. Ali podvijen rep s blagim tonom dubokog lajanja pokazuje strah, dok lajanje pomešano s režanjem ukazuje na agresiju i spremnost na borbu. Ovakvi znaci se veoma lako tumače, i ako pitate vlasnike šta to njihov pas radi ili šta želi da kaže, uvek ćete dobiti tumačenje koje odgovara istini – pokazalo je iskustvo našeg sagovornika.

Savet +

Naš sagovornik ističe da je uvek potrebno proveriti sve promene koje se javljaju u ponašanju, a koje nisu ranije bile odlika vašeg psa.

‒ Ako počinje više da laje ili je skloniji agresivnijem ponašanju, potrebno je pre svega proveriti da se ne radi o nekom oboljenju. Prema svemu što smo rekli, lajanje je jedan sasvim poseban jezik kojim naši ljubimci komuniciraju, i sigurno je da nas očekuje obiman posao proučavanja ovog jezika, kao i načina komunikacije koji u nekoliko kratkih oglašavanja može preneti kompletnu informaciju o nekom događaju. Ali s obzirom na to da psi naše emocije tumače nepogrešivo, to nas obavezuje da i mi naučimo njihov jezik – naglašava Terzin.

I zato, osluškujte lavež svog psa, pratite njegov govor tela i povezujte ga s dešavanjima u okolini, jer psi ne laju da bi nas nervirali, već nam time uvek nešto poručuju. Konsultujte se s  veterinarom ili potražite pomoć stručnjaka ukoliko niste kadri da sami proniknete u srž problema i rešite ga. Ali uvek imajte na umu da uz malo strpljenja i poneki trik možete imati najboljeg i najposlušnijeg psa na svetu. Oni žive da nam ugode i možete ih svemu naučiti.

Reč-dve više

Prema rečima stručnjaka, psi najčešće cvile iz ova četiri razloga: kada traže pažnju, kad su uzbuđeni, kad su anksiozni ili kada žele da se umile drugom psu ili čoveku (submisivno ponašanje, predaja). Uzrok cviljenja takođe može biti i separaciona anksioznost i tada psi cvile pre nego izađemo iz kuće ili kada nismo tu (na to će nam verovatno ukazati prve komšije). Takođe, ne treba s uma smetnuti ni mogućnost da pas cvili jer ga nešto boli.

Zavijanje

Ovu formu komunikacije psi koriste da privuku pažnju, da uspostave kontakt s drugim psom ili čovekom, ili da objave svoje prisustvo, kažu bihejvioristi. Ima i onih pasa koji zavijanjem reaguju na neki iznenadan glasan zvuk poput policijske ili sirene kola Hitne pomoći, a neki na ovaj način „prate” zvuk klavira, gitare ili drugog muzičkog instrumenta (samo pogledajte na „Jutjubu” kakvih sve talentovanih „pevača” ima među psima). Zavijanju su najviše skloni sibirski psi, poput haskija i malamuta.

 Najveći lajavci

Tačna je tvrdnja da manji psi više laju. Kako kažu stručnjaci, psi manjih rasa uvek su glasniji i spremniji na lajanje jer time nadoknađuju veličinu. Veće rase pasa manje su sklone lajanju, mada i među njima ima onih koji vole da se mnogo i glasno oglašavaju. Evo koje su rase poznate kao najbučnije u psećem svetu:

* jorkširski terijer

* čivava

* pomeranac

* patuljasti pinč

* pekinezer

* patuljasti šnaucer

* baset

* bigl

* sibirski haski

* aljaski malamut

* nemački ovčar