Dobermani odgajivačnice Di Fahinera nižu uspehe u zemlji i inostranstvu, i ponos su svojih vlasnika Milana i Sanje Jovanović
Tekst: magazin Pas, Foto: Privatna arhiva odgajivačnice Di Fahinera i Doberman Fan Club
Odgajivač Milan Jovanović ljubav prema dobermanima gaji odmalena, još od prvog razreda osnovne škole, kada je od roditelja na poklon dobio prvog mezimca ove rase. I svaki sledeći pas kojeg je imao u životu bio je doberman, pa tako ne čudi što je prošle godine odlučio da sa suprugom Sanjom, koja je takođe oduvek u svom domu imala pse, otvori odgajivačnicu Di Fahinera. Za veoma kratko vreme sa svojim prelepim psima postigli su zavidne rezultate u zemlji i inostranstvu, i postali jedna od najrespektabilnijih odgajivačnica u Srbiji.
Zato smo i rešili da ih ugostimo u magazinu „Pas”, i predstavimo njihov rad i pse izuzetne lepote i karaktera.
Obeležili mu život
Prema Milanovim rečima, dobermani su obeležili njegov život.
‒ Najpre odmalena kao mezimci, a sada i profesionalno, oni su zaista ogroman deo mog života. Kad sam bio dečak, živeli smo u kući s dvorištem i dešavalo se, nažalost, da mi ukradu pse, ali uvek smo nabavljali nove. Onda sam u jednom trenutku napravio pauzu, jer sam želeo da se osamostalim, pa je na red došla i porodica, i tada sam odlučio da dobermani ponovo ušetaju u moj život. „Zarazio” sam i suprugu Sanju ljubavlju prema ovoj predivnoj rasi. Zajedno radimo, i bez njene pomoći nikada ne bih uspeo – kaže Milan za naš magazin.
Prvi psi
Kako kaže naš sagovornik, teško da bi za svega četiri godine otkako je uzeo prve pse rada postigao takve uspehe da oni koji su došli u njegov dom nisu bili tako sjajni kao što su to crna ženka Habanera’s Sough di Altobello i braon mužjak Fahir Giddy Blossom.
‒ Oni su moja „vizit-karta”, i odgajivačnicu sam nazvao po njima, kako bih im odao počast. Prva je u moj dom stigla Habanera, a nakon šest meseci i Fahir, i na velika vrata su me uveli u svet kinologije. Fahir je jedan od pet najboljih mužjaka u Evropi i s ponosom ističem da je nosilac dveju prestižnih titula IDC2016 – JUGENDSIEGER i AIAD2019 – VICE AIAD SIEGER. Nema mnogo pasa koji su postigli takav uspeh, a ova takmičenja imaju tradiciju dužu od 40 godina. Naravno, i u zemlji nižemo uspehe na specijalkama, kao i na mnogim drugim međunarodnim takmičenjima. Potom smo kupili još dva psa, ženku Caprice di Altobello i crnog mužjaka po imenu Tyron Giddy Blossom. Ostali psi, njih pet, iz našeg su odgoja i još uvek su mladi. Nadamo se da njihovo vreme tek dolazi. Veliku zahvalnost dugujem Aleksandru Ristoviću, vlasniku odgajivačnice Giddy Blossom, i Dejanu Malbaši, vlasniku odgajivačnice Altobello, koji su mi prodali svoje vrhunske pse i preneli mi svoje iskustvo i znanje.
Samouk
Zahvaljujući ljubavi prema psima, i posećivanju kinoloških priredbi još od dečačkog doba, Milan je mnogo o kinologiji i odgoju pasa naučio sam, gledajući i pitajući.
‒ Stalno sam išao na izložbe, još kao dečak, a kada sam odrastao i u inostranstvo. Ujak mi je kupovao novine u kojima su izlazile reportaže sa izložbi pasa, išao sam na sve specijalke dobermana u zemlji, kupovao sam kasete, čitao knjige… Često su se odgajivači na izložbama šalili sa mnom i govorili mi: Dokle ćeš samo da gledaš, kada ćeš nabaviti svoje pse? Najvažniji su mi, razume se, bili saveti i iskustvo drugih odgajivača, pre svega mojih prijatelja Ristovića i Malbaše, od kojih sam nabavio prve pse. Oni su mi dali savete kako se psi spremaju za izložbe, kako se o njima brine na najbolji način. Imali smo sreće i zaista mogu da kažem da živim svoj san. Dobermani su mi doneli ogromne uspehe i doveli me u vrh srpske kinologije za veoma kratko vreme. Naravno, trudimo se svakog dana i idemo korak po korak, u nove pobede.
Aktivan, radni pas
Milana smo pitali kome bi za ljubimca preporučio dobermane, s obzirom na to da je reč o izuzetno aktivnim, radnim psima, koji možda nisu najbolji izbor za osobe koje ranije nisu imale pse.
‒ Dobermana može da ima svako, ali mora da bude svestan njegovih potreba i karaktera, pogotovo oni ljudi koji nisu ranije imali pse. Naročito mužjake, i to u stanu, s decom na primer. Sa dobermanima, od kada su štenci, mora ozbiljno da se radi, da se istrčavaju, i da troše energiju kako bi u stanu bili mirni. Doberman je radni pas, pun energije, živahan. Vezuje se za jednu osobu, za gospodara, kojeg najviše poštuje, a druge ljude u domu uvažava. Lepo se slaže i sa decom, ali naravno, ako mu ne dosađuju i ne zadirkuju ga. Tokom dana je potrebno da najmanje jedan sat bude aktivan, mada bi idealno bilo da dvaput dnevno po sat vremena trči i igra se, bude aktivan napolju. Doberman je pas za stan. Može naravno da živi i u dvorištu, ali u adekvatnim uslovima, on nije pas za kućicu i da živi van porodice. Da bi pas bio zdrav, i mentalno i fizički, mora mu se posvetiti vreme i pažnja. Današnji dobermani su osetljiviji nego nekada, i ne žele da budu sami, traže pažnju. Ako im to nije pruženo, umeju da budu nezadovoljni, i da to jasno pokažu, a to nije uvek baš prijatno iskustvo – objašnjava Jovanović.
Daju život za vlasnike
Svaki trud se isplati, pa tako i dobermani višestruko uzvraćaju sve što im vlasnik pruži, kaže naš sagovornik.
‒ To su izrazito inteligentni psi koji su nepoverljivi prema strancima, ali su i privrženi i pravi prijatelji. Za vlasnika bi bez razmišljanja dali život, neustrašivi su. Uvek ističem, i to naročito naglašavam potencijalnim kupcima mojih pasa, da je prva godina života psa najvažnija za njegov razvoj. To naravno ne znači da i kasnije, tokom celog života zapravo, ne bi trebalo da se radi s njima, ali ta prva godina je ključna. Da se odmalena socijalizuju s drugim psima, s ljudima, da nauče da se igraju, da borave s decom, da šetaju kroz grad i naviknu se na buku i sve zvukove, da ih ništa ne iznenađuje. Iz inostranstva ih najčešće traže za radne zadatke, da budu čuvari, dok ih u našoj zemlji ljudi uzimaju za kućne ljubimce s kojima idu na izložbe.
Kupiranje
U poslednje dve decenije u svetu i kod nas prisutne su kontroverze kada je reč o kupiranju ušiju i repa, a mnoge zemlje su izmenile svoje zakonodavstvo kada je reč o ovoj praksi.
‒ U našoj odgajivačnici najveći broj pasa ima kupirane uši i rep, i u Srbiji je dozvoljeno izlaganje takvih pasa na izložbama. Od 2010. godine, čini mi se, zakonom je zabranjeno kupiranje osim u medicinske svrhe, ali je na izložbama dozvoljeno, te se mi držimo toga. Naravno, kada se ovo pravilo promeni, i mi ćemo se prilagoditi. U velikom broju zemalja u Evropi takmičenje kupiranih štenaca je zabranjeno od 1. avgusta 2016. godine na prestižnim specijalkama. Ali, s obzirom na to da su naši psi stariji, rođeni pre 2016, još uvek mogu da se takmiče. Podeljena su mišljenja na ovu temu. U regionu, osim u Hrvatskoj i Sloveniji, ne postoji zabrana učestvovanja pasa s kupiranim ušima i repom na izložbama, a dozvoljeno je u i u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini i Rusiji, te tamo predstavljamo naše pse. Važno je naglasiti da uši dobermana nisu takve iz estetskih razloga, već iz praktičnih. Ovaj pas je stvoren kao čuvar i bilo je neophodno i izgled prilagoditi tome, kako u eventualnoj borbi čovek ili drugi pas ne bi mogli da ga uhvate za „viseće” uši i tako ga onesposobe da izvršava svoje radne zadatke. Danas su uši mnogo duže nego pre nekoliko decenija, i danas to jeste pretežno estetska odlika.
Boja dlake
Prema rečima Milana Jovanovića, iako se kod pojedinih pasmina karakteristike pasa razlikuju u odnosu na boju njihove dlake, kod dobermana to nije slučaj.
‒ Doberman je kratkodlaki pas i prema standardu priznate su braon i crna boja. Psi se zaista razlikuju samo po tome, karakter im je potpuno isti. Postoje još i „plavi” i albino doberman, ali ove varijacije u boji nisu priznate. Albino jedinke su veoma retke, i zbog svojih genetskih karakteristika su mnogo osetljivije kada je reč o zdravlju – objašnjava naš sagovornik.
Info
Di Fahinera
FB/Milan Di Fahinera Jovanovic
FB page/IG/Di Fahinera
064/01-37-285
Brojka
9 pasa trenutno ima ova odgajivačnica