Saznanje da vaš kućni ljubimac mora biti podvrgnut hirurškom zahvatu je svakako stresno stanje praćeno neizvesnošću i brigom, bilo da je u pitanju  komplikovana ili rutinska hirurška intervencija. Međutim, ukoliko se ne radi o urgentnim hirurškim stanjima koja zahtevaju hitan operativni zahvat, nakon dogovora o terminu intervencije imate dovoljno vremena da preduzmete određene aktvnosti i sprovedete posupke koji će pomoći hirurškom timu u preoperativnoj pripremi pacijenta neposredno pre operacije i izvođenju samog hirurškog zahvata,  a i vašem ljubimcu da sigurnije i sa manje komplikacija prođe kroz taj stresni period.

Piše: Dr sc.vet.med. Siniša Gatarić

Prva stvar o kojoj bi moralo povesti računa je imuni status vašeg ljubimca, što podrazumeva da pored obavezne zakonom propisane vakcine protiv besnila uz redovno čišćenje i zaštitu od endo i ekto parazita, svog četvoronožnog prijatelja zaštitite i vakcinišete protiv drugih zaraznih bolesti, posebno onih koje se javljaju prilikom držanja više pasa na istom mestu.

PROČITAJ JOŠ

Strano telo u digestivnom traktu pasa i mačaka

Minimalno invazivne procedure u veterinarskoj hirurgiji

Takva situacija eventulno može da se desi ako pas mora ostati nekoliko dana u stacionaru zbog opsežnosti i vrste hirurškog zahvata i postoperativnih procedura pre nego bude otpušten iz klinike na kućnu negu. I pored svih mera higijene, dezinfekcije i sterilizacije (postupci asepse i antisepse) prostora i prateće opreme (kaveza i činija za hranu, vodu i slično) vaš ljubimac može da se zarazi mikroorganizmima ( češće virusnima nego bakterijama i gljivicama) koji su zaostali na površinama ili direktno (horizontalni prenos infekcije) od pasa sa kojim provodi određeno vreme u stacionaru. Veoma poželjno bi bilo da se pas okupa i ošiša dva do tri dana pre zahvata što će operacionom timu olakšati čišćenje, dezinfekciju i zaštitu hirurškog polja.

Što se tiče same ishrane ona mora biti prilagođena veličini i starosnoj dobi psa po pitanju energetskog i proteinskog sastava uz prisustvo dovoljne količine vitamina i minerala, čime se obezbeđuje optimalno kondiciono stanje i povećava otpornost pacijenta.

Posebna pažnja u vezi sa  uzimanjem hrane i vode se odnosi na dan pred prijem pacijenta na kliniku i izvođenja operacije. Tada je potrebno uskratiti uzimanje hrane 12 do 24 sata pre operacije i vode 6 do 8 sati ovisno o vrsti operacije koja će bizi izvedena (zahvati na gastrointestinalnom traktu zahtevaju dužu apstinenciju od hrane i vode). Ova mera je neophodna kako bi digestivni i urogenitalni trakt bili rasterećeni na dan hirurškog zahvata obzirom da anestetici veoma često mogu dovesti pacijenta u stanje nagona na povraćanje zbog punog želuca što za posledicu može imati udisanje (aspiraciju) želudačnog sadržaja u respiratorni trakt. Tako aspiriran sadržaj može da uguši pacijenta ili dovede do teških upalnih procesa u plućima zbog prisustva stranog tela.

Bitno je i pražnjenje mokraćne bešike. U slučaju kada  je mokraćni mehur pun tokom samog zahvata operater manuelnim pritiskom i masiranjem može da je isprazni (operacije kod kojih se otvara abdomen u za to unapred pripremljenu posudu. Međutim, ako su u pitanju zahvati koji ne podrazumevaju otvaranje trbušne šupljine (ortopedski zahvati, uklanjanje tumora, zahvati u grudnoj duplji, kičmi ili glavi) zbog popuštanja svinktera koji pod uticajem anestetika na nervni sistem dovode do relaksacije muskulature svinktera a samim time i spontanog mokrenja (mikcije) koja može kontaminirati hirurški sto i operaciono polje.

Veoma koristan postupak je šetnja psa veče i jutro pre operacije, koja je inače uobičajena kod većine vlasnika. Prilikom šetnje dodatno će pas rasteretiti digestivni i urinarni trakt izvođenjm velike i male nužde (defekacija i uriniranje). Samu noć pre operacije potrebno je da pas provede u uobičajenom prostoru bez buke i uzbuđenja čim će se sprečiti nepotrebno lučenja kortizona zbog stresa.

Došao je i taj dan kada se na određeno vreme rastajete sa svojim dlakavim prijateljem, koga preuzima osoblje veterinarske ustanove i sa brigom i neizvesnošću čekate momenat kada će vam  javiti da je operacija završena i da možete doći po svog ljubimca.

Zavisno od vrste hirurškog zahvata, pacijent se može iz klinike otpustiti isti dan a ponekada je neophodno da neko vreme još provede u stacionaru. U svakom slučaju najbitnija stvar koju morate da sprovedete posle operacije je da saslušate savete veterinara koje ćete dobiti u vezi sa daljom postoperativnom brigom i terapijom.

Ako psa preuzimate isti dan nakon operacije potrebno je da obezbedite adekvatno prevozno srestvo i prostor u koji ćete staviti ljubimca. Prevozno sredstvo i prostor u kojem će biti pas (kavez ili transporter) moraju biti adekvatne veličine i zagrejan na optimalnu temperaturu, a ponekad u hladnijim vremenskim periodima potrebno je obezbediti i dodatno grejno telo kao što su termofori napunjeni toplom vodom i ćebe kojim ćete pokriti vašeg ljubimca i na taj način sprečiti gubitak toplote.

Po dolasku kući psa je potrebno smestiti u zamračenu i mirnu prostoriju koja ima optimalnu temperaturu. Što se tiče hrane i vode ona se ne sme ponuditi psu pre nego što se potpuno razbudi, jer refleks gutanja zbog dejstva anestetika može biti poremećen i uzeta hrana može biti aspirirana sa teškim posledicama za psa. Ako postoji opasnost od lizanja rane od strane pacijenta potrebno je postaviti “Elizabetansku kragnu” ili ranu prekriti adekvatnim povojem (gaza i zavoja) što će vam sugerisati veterinar ovisno o vrsti nastale postoperativne rane, ili ćete vi primetiti da vaš ljubimac liže ranu pa ćete se obratiti veterinaru za savet kako to da sprečite. Lizanje rane može izazvati ozbiljan postoperativni problem, jer može dovesti do popuštanja postavljenih šavova i otvaranja rane (dehiscijencija) i unosa pljuvačkom bakterija koje mogu inficirati ranu. Stoga je veoma bitno da na ovu činjenicu obratite pažnju. O primeni postoperativne terapije koju vi treba da sprovodite kao i ograničenju kretanja i aktivnosti pacijenta potrebno je da primenite savete dobijene od veterinara.

Ako sprovedete ovih nekoliko saveta značajno ćete pomoći svom ljubimcu da sigurnije prođe kroz hirurški zahvat, kao i hirurškom timu koji izvodi operaciju.

Dr sc.vet.med. Siniša Gatarić Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu završio je 1994. godine. Na istom Fakultetu magistrirao je iz oblasti veterinarske hirurgije, a zatim odbranio i doktorsku tezu. Autor je nekoliko desetina stručnih i naučnih radova. Obavljao je funkciju predsednika Veterinarske komore RS, bio direktor DJP “Veterinarske stanice Prnjavor”, pomoćnik ministra za veterinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede RS, načelnik opštine Prnjavor, član Izvršnog komiteta UN u Ženeva za održivi razvoj u obrazovanju… Od 2021. godine radi u AD “Veterinarska stanica Prnjavor” kao stručni konsultant za hirurgiju. Stanica je osnovana 1952. godine i pune 73 godine bez prekida pruža usluge zdravstvene zaštite i terapije, a danas ima i gruming kabinet i pet šop sa apotekom.