Pseći mozak je fascinantna stvar. Dok psi ne mogu da pričaju, oni svoja osećanja i želje izražavaju mahanjem repom, izrazima lica i različitim lajanjem. Psi su dovoljno kognitivni da dožive radost, strah, bes, uzbuđenje i bol – a takođe su pametniji od prosečnog dvogodišnjaka. Nedavne studije snimanja pokazuju da psi prepoznaju naša lica i da njihov mozak reaguje poput našeg kada su izloženi pozitivnim stimulansima. Zahvaljujući ovim studijama, sada imamo naučne odgovore o tome kako funkcioniše mozak psa. Evo par neverovatnih činjenica o mozgu psa koje će vam pomoći da cenite intelekt vašeg prijatelja.

Veličina mozga

Snaga mozga se često povezuje sa veličinom mozga u odnosu na telo. Mozak psa je veličine mandarine. To znači da nema toliko nabora kao ljudski mozak ili sposobnost višeg razmišljanja. Odnos ljudskog mozga i tela je 1:40. Kod pasa je 1:125 za sve rase, prema najnovijoj studiji. To znači da iako psi nemaju toliko “snagu“ mozga kao mi, oni imaju mnogo više u poređenju sa drugim životinjama. Međutim, mozak ljudi i pasa ima neke sličnosti, ali neke velike strukturne i funkcionalne razlike. Najveće varijacije se odnose na sastav moždane kore, najvećeg dela mozga. Dr Gregori Berns, neuronaučnik bio je prvi koji je sproveo fMRI skeniranje kako bi video unutrašnjost mozga psa. U svojoj knjizi Berns navodi: “Najveći deo mozga cerebralni korteks radikalno se razlikuje kod pasa i ljudi. Verovatno, to je ono što nas čini različitim jedni od drugih“.

Osećaju strah, bes, nemir

Ljudi i psi imaju slične hemijske promene i hormone u mozgu. Ovo uključuje oslobađanje oksitocina. Ovo izdanje stvara osećaj ljubavi i naklonosti kada se pas i čovek pogledaju u oči. Kao i mi, oni takođe osećaju uzbuđenje, strah, bes, uznemirenost i bol. Međutim, psi nisu sposobni da dožive složenija osećanja. Ono što možda mislite o psu koji pokazuju krivicu kada ga uhvate da radi nešto pogrešno je samo osećaj straha dok čekaju vašu reakciju.

Depresija i anksioznost

Pošto psi doživljavaju emocije poput nas, oni su takođe skloni da dožive depresiju, anksioznost, pa čak i posttraumatski stresni sindrom. Zbog toga lekovi protiv anksioznosti poput selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina mogu pomoći. Dr Džil Sakman, veterinar, koja ima doktorat iz molekularne i ćelijske biologije, navodi studiji da je serotonin važan neurotransmiter u mozgu i pojavljuje se u delovima mozga kod pasa (i drugih životinja) kao i kod ljudi. Postoje studije koje pokazuju da kada su psi kojima su se uveli određeni lekovi imaju ’optimističku’ pristrasnost.

Mogu da prepoznaju ljudska lica

Psi koriste više od mirisa da prepoznaju svoje ljude. Kroz evoluciju, njihov mozak se razvio da prepozna ljudska lica i razume emocionalne i vizuelne znakove, koje koriste da usmeravaju sopstveno ponašanje. Prema studiji sprovedenoj na Institutu za neurobiologiju na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika, postoji specifičan region u mozgu životinja koji je dizajniran da prepozna lica iste vrste. Otkriveno je i da psi imaju sposobnost da prepoznaju ljudska lica proučavajući skeniranje mozga. Skeniranje je pokazalo povećanje aktivnosti nervnih ćelija u temporalnim regionima mozga kada su predstavljeni ljudskim licima, a ne slikama svakodnevnih predmeta. Studija kaže: „Psi su posebno dobri u razlikovanju dva čoveka, čak i ako su im oboje poznati, ali takođe imaju izuzetnu sposobnost da uhvate male, ali važne signale na ljudskom licu.

Mogu da sanjaju

Ljudski i pseći mozak pokazuju slične faze električne aktivnosti, što dovodi do zaključka da psi mogu sanjati. U stvari, sa sigurnošću se može reći da sanjaju o zajedničkim aktivnostima u kojima se svakodnevno bave, poput jurnjave veverica i lajanja na poštara. Neuronaučnici sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu proučavali su aktivnost neurona u hipokampusu pacova i sugerisali da funkcije mozga pacova ukazuju na sanjanje. Hipokampus je važan u formiranju i kodiranju sećanja, a pošto je mozak psa složeniji od mozga pacova, razumno je zaključiti da i oni sanjaju.

Pametniji su od mačaka

Studija objavljena u časopisu Frontiers in Neuroanatomi, zaključila je da su psi pametniji od mačaka na osnovu količine neurona prisutnih u njihovim moždanim korteksima. Neuroni su jedinice za obradu informacija povezane sa inteligencijom — što je njihov broj veći, veća je sposobnost životinje da razmišlja, planira i pokazuje složeno ponašanje. Ova studija je brojala neurone u mozgu brojnih životinja. Psi imaju više nego dvostruko veći broj neurona od mačaka (530 miliona naspram 250 miliona kortikalnih neurona). Ljudi imaju 16 milijardi neurona.