Stari Egipćani su ga opisivali kao žestokog i vatrenog. Nemci su dodatno usavršili rasu i dali mu prepoznatljiv izgled kakav ima danas. Nastao ukrštanjem goniča i pinča, nasledio je najbolje gene od obe pasmine. Jazavičar ima lovački temperament, veoma izraženo “svoje ja“ i srce koje kuca samo za najdraže.

Piše: petmagazine

Ako hoćemo da istražimo puteve i istoriju jazavičara, onda bismo stigli čak do drevnog Egipta gde su nađeni crteži malih, prizemljenih pasa izduženog tela. Prikazani su na freskama nađenim u grobnicama faraona Tutmasa Trećeg i Hmenhotera.

Tu se nalaze i hijeroglifski natpisi koji su egiptolozi preveli kao Tekel, pa u nekim zemljama predstavlja naziv ove rase pasa, naročito u Nemačkoj − državi zaduženoj za potpuno formiranje ove rase.

PROČITAJ JOŠ: NAJČEŠĆI PROBLEMI SA ŠAPAMA

Jazavičar – miljenik faraona

Pitanje je odakle su krenule pretpostavke o poreklu imena rase „Teckel” ili tekel? Kako tačan prevod hijeroglifa u stvari znači žestok, vatren, hrabar, najverovatnije je odgovarao osobinama miljenika faraona. Ove tri reči u potpunosti odgovaraju i osobinama današnjeg jazavičara.

Kako se na crtežima mogu videti drevni egipatski lovci, pored goniča koristili su i te male pse kao isterivače divljači iz niskog i gustog šiblja.

Da li su ti mali psi prototip današnjih jazavičara nemoguće je dokazati, ali i opovrgnuti.

Istorija jazavičara takođe je povezana s Grčkom i Rimom jer su na crtežima njihovih skulptura predstavljeni psi slični današnjim hrtovima, jazavičarima, goničima i španijelima.

Zahvaljujući  ovim istraživanjima možemo zaključiti da jazavičar ima bogatu istoriju, a što se tiče savremenih istraživanja, s obzirom na to da je Nemačka zaslužna za nastanak jazavičara kakve ih sada znamo, moguće je da je jedan od najstarijih predaka bio stari nemački lovački pas bibarhaund.

Lovi pod zemljom 

Pre pojave vatrenog oružja goniči su bile rase pasa koje su dostizale vrhunac u lovu. Način lova se, međutim, umnogome izmenio pojavom vatrenog oružja, pa je uloga pasa u lovu pretrpela velike izmene.

Više lovci nisu bili samo zainteresovani za lov nad zemljom, već i za lov pod zemljom. Dugonogi goniči im nisu mogli ispuniti taj zadatak, pa su Nemci došli na ideju stvaranja psa sa kratkim nogama i izduženim telom.

U 16. veku ukrstili su švajcarskog niskonogog goniča tipa jura s pinčom. Jasno je da su specifični atributi koji se javljaju kod jazavičara sigurno u vezi i s nekom vrstom mutacije u toku ukrštanja i stvaranja rase.

Veoma veliku ulogu u razvoju i usavršavanju ove rase imao je Wilhem Daake koji je s uzgojem počeo 1868. Pošto se populacija jazavičara vrlo brzo uvećavala, pojavila se potreba za jasno određenim rasnim priznanjem 1879. godine, a 1888. godine osnovan je i klub jazavičara u Nemačkoj.

Tada su jazavičari korišćeni za lov na dabrove, zečeve, jazavce i vidre, a njihova hrabrost i nepresušna želja za borbom fascinirala je lovce, bilo da je reč o lovu nad ili pod zemljom.

Plen koji je bio mnogo veći od jazavičara ne bi na vreme osetio strah videvši malog psa, pa bi ga jazavičar, zahvaljujući svom lukavstvu i naravno pomoći lovca, pobedio.

Imaju razvijena sva čula

Jazavičari su veoma neobična rasa koja je ujedinila male razmere i kvalitete daleko krupnije sabraće. Neupućenima spoljni izgled ovih pasa može delovati pomalo komično, dok za iskusne daje veliku prednost, a evo i zašto.

Njihova izdužena njuška, koju su nasledili od goniča, završava se špicom koji su nasledili od pinča. Te dve kombinacije mu daju ravan oblik gornjeg dela glave tako da mu se stop jedva primećuje. Veoma je sličan onom kod hrtova, a poznato je da je upravo ovakav oblik jedan od razloga što hrtovi dostižu vrhunac u vidu.

Položaj očiju na takvom tipu oblika glave pruža široko vidno polje. Zato i jazavičar ima veoma dobar vid. Od pinčeva su nasledili veliku okretnost i brzinu, tako da im kratke noge ne predstavljaju problem u slučaju naglih pokreta. Od goniča su nasledili veoma dobre njuh i sluh.

Izduženo telo mu omogućava da se bez problema provlači kroz uske jame. Poseduju veoma jak i zvučan lavež poput velikih pasa, pa ih lovci bez problema mogu odlično čuti bez obzira na to da li je jazavičar pod ili nad zemljom

Mali ali temperamentan

Način razmišljanja kod ovih pasa takođe se razlikuje od drugih. S obzirom na to da je jazavičara formirao izuzetno težak i opasan tip lova, logično je da ima i veoma razvijenu prirodnu inteligenciju i veoma dobre reflekse. Samostalno donosi odluke kad i kako treba napasti plen.

Apsolutno smiren, ali i energičan, on od svog gospodara traži da se prema njemu, posle obavljenog zadatka, odnosi s uvažavanjem. Ova osobina jazavičara nije prisutna samo u slučaju lova već i uopšteno.

Razlog tome je što se njegova inteligencija ne svodi na slepu potčinjenost naredbama jer je to pas koji ima veoma jak karakter. Idealno bi bilo da i njegov gospodar ima sličan način razmišljanja kako bi ga u potpunosti razumeo.

Iako poseduje neopisivu hrabrost, oštrinu i opreznost, u isto vreme veoma je privržen, nežan, razigran i odan.

Razmažen 

Njegova nežnost i osećajnost nam, međutim, ne smeju dozvoliti da ga razmazimo. Ovaj pas ima izraženo „svoje ja” i u slučaju da se razmazi postaviće sebe za vođu.

Podrazumeva se da dresura fizičkom silom ne dolazi u obzir jer može dovesti do velike agresije, naročito ako se uzme u obzir da po novim istraživanjima upravo jazavičari spadaju u najagresivnije rase. Mora mu se pokazati na stabilan, ozbiljan, ali i staložen način ko je vođa.

Više vole stariju decu jer za razliku od, na primer boksera, oni ne dozvoljavaju sve, pa bi malu decu trebalo naučiti granicama. Kod njega je veoma izraženo pravilo „pas nije igračka”!

Pas čuvar

Iako malog rasta, zbog svoje hrabrosti pokazao se kao odličan čuvar koji će naglasiti svakog ko dolazi, a ukoliko je to potrebno, bez oklevanja se suprotstaviti. Ako je pravilno dresiran, ovaj pas će vam pružiti uživanje od nežne i osećajne emotivnosti do veoma dobrog psa čuvara.

Vrlo dobro se slaže s drugim psima i ljubimcima. Iz razloga što je izuzetno vezan za svog glavnog gospodara, to nije pas za one koji drže psa van kuće.

* OBRATITI PAŽNJU*

• Da ne bi došlo do kičmenih problema, ne bi mu trebalo dozvoljavati mnogo da skače i jurca niz stepenice.
• S obzirom na to da je vrlo alav, poput baseta, mora se voditi računa da se pas ne ugoji.

PODELA JAZAVIČARA

Jazavičari su podeljeni u tri veličine: normalne, patuljaste i kunićare. Svaki od njih je podeljen u tri varijeteta dlačanog pokrivača: kratkodlaki, dugodlaki i oštrodlaki. Po veličini se ne dele po visini već po obimu grudnog koša

Normalni − 35 cm, 9 kg

Patuljasti − od 30 do 35 cm, 5 kg

Kunićar − manje od 30 cm, lakše od 5 kg

Od kratkodlakog jazavičara su nastala druga dva varijeteta. Dugodlaki je nastao ukrštanjem kratkodlakog jazavičara sa španijelom i nemačkim epanjolima u 16. veku, a oštrodlaki je nastao ukrštanjem kratkodlakog jazavičara sa šnaucerom, dendi dinmont terijera i škotskog terijera.

BOJA DLAKE – Crna s paležom i sve nijanse smeđe boje, s tim što se oštrodlaki može pojaviti i u sivoj boji.

DUŽINA ŽIVOTNOG VEKA − od 14 do 17 godina.