Japanski terijer je mali, aktivan pas koji potiče iz Japana, i najverovatnije su uzgajani za ratovanje i korišćeni su kao takvi u japanskim lukama stotinama godina, ali su se često držali i kao lojalni pratioci. Japanski terijeri su retki čak i u njihovoj domovini, tako da je pronalazak jednog u naprimer Sjedinjenim Državama izazov.

Piše: petmagazine

Ovi psi, kao i mnogi terijeri, su veseli, duhoviti mali saputnici koji se dobro uklapaju u skoro svaku životnu situaciju, sa prijateljskim, društvenim i radoznalim temperamentom.

Japanski terijer je prilagodljiv mali pas koji se dobro snalazi na farmama i u malim stanovima, pod uslovom da se dovoljno izvode napolje. Oni su odani psi i stvaraju jake veze sa svojim vlasnicima. Preporuka je da se ovi psi ne ostavljaju dugo sami kod kuče, jer mogu da pate od anksioznosti odvajanja. Tako da, ako ste često odsutni od kuće, japanski terijer, nažalost, nije pas za vas.

Oni imaju zaista jedinstven izgled, a većinu karakteriše njihova skoro potpuno crna glava i čisto belo telo, iako povremeno imaju i crne ili žute boje. Imaju klasične visoko postavljene uši terijera, sa kratkom, glatkom dlakom i dugim, tankim repom.

PROČITAJ JOŠ: EURASIER

Japanski terijer ima dugu istoriju „ratovanja“, tako da se svi manji kućni ljubimci u vašem domu mogu smatrati plenom. Rana socijalizacija i dobra obuka mogu pomoći da se ovo u velikoj meri ublaži, ali mačke i druge male kućne ljubimce bolje je držati podalje od ovog terijera. Generalno se odlično slažu sa drugim psima, ali pošto je poznato da su pomalo posesivni prema svojim vlasnicima, moraćete da se uverite da su dobro socijalizovani kako biste izbegli svađe.

Zdravlje i nega

Japanski terijeri se ne linjaju jako, tako da je održavanje njegove dlake prilično lako. Trebaće im četkanje jednom ili dva puta nedeljno da bi se uklonila mrtvu dlaka. Moraćete da ih okupate samo ako se zaista zaprljaju, ali čak i tada bi čista, topla voda trebalo da „uradi posao“. Takođe, imaju „viseće“ uši, pa ih redovno proveravajte da li ima znakova infekcije. Pokušajte da im ušni kanali budu što je više moguće suvi. Oni su generalno zdravi i robusni psi i obično žive dug život. Budući da su tako retki psi i da su u velikoj meri izbegli probleme povezane sa uzgojem velikih razmera, imaju malo poznatih genetskih promena.