Nedavno objavljena studija pokazala je da osobe koje spavaju sa psom imaju loš san. S druge strane, doktori upozoravaju da bi osobe sa lošim imunitetom morale da izbegavaju da u krevet odlaze sa četvoronogim prijateljem. Zdravlje je na prvom mestu.

Izvor : magazin Pas, Foto : Shutterstock

Šta je slađe nego kada se pas i njegov vlasnik posle napornog dana šćućure u krevetu jedan pored drugog i zajedno odlutaju u carstvo snova. Ovu idiličnu sliku su ipak pokvarili stručnjaci. Koliko god nam bili mrski rezultati njihovih istraživanja, valjalo bi uzeti ih u obzir. I to najmanje iz dva razloga – zbog boljeg sna i zdravlja.

Jedna nedavno sprovedena studija u Britaniji pokazala je da više od 30 odsto vlasnika pasa pati od lošeg sna. Oni su u upitniku naveli da ih ljubimac sa kojim dele krevet makar jednom probudi u toku noći. Oko 65 odsto ljudi koji sa psom spavaju tri do četiri puta nedeljno smatraju da imaju loš san, a pet odsto ispitanika (studija je obuhvatila 300 osoba) požalilo se da nakon što ih ljubimac probudi u toku noći, posle toga ne mogu ponovo da zaspe.

“Ne znam kako Lenija da odviknem da spava sa mnom u krevetu”, rekao je jedan od učesnika u ovom ispitivanju. “Mada, ni to nije najveći problem, jer da imam dovoljno volje, sigurno bih našao rešenje. Problem je u tome što ja volim da spavam s njim. To me umiruje. Ali kada me jednom probudi u toku noći, ja više ne mogu da zaspim. Moja hronična neispavanost počela je da utiče na moj rad na poslu, koncentracija mi je slabija i osećam se kao da je neko ispumpao svu energiju iz mene. To su i moji šefovi počeli da primećuju.”

Ovakvi rezultati studije ne bi trebalo nikoga da iznenade. Za razliku od ljudi koji spavaju u dužim vremenskim intervalima, psi spavaju u više navrata pomalo. Doduše, to malo se na kraju skupi u 16 sati dnevno ili u dve trećine života. Dakle, dok mi spavamo osam sati neprekidno, oni se u tom vremenskom periodu probude po nekoliko puta. I tada, naravno, prave buku i ometaju nam san.

“Počne da se vrpolji, pa onda ode pod prekrivač, pa me liže po licu, nekada i zalaje, nekada grebe na vrata da izađe… Imam lak san i svaki trzaj, svako šuškanje mogu da me probude. Rezultat toga je da se budim mrzovoljan. Znaš ono kada kažu do podne mrzi svet, od podne sebe. E to sam vam ja”, nedavno mi je ispričao jedan prijatelj iz Beograda koji godinama spava sa rotvajlerom.

Vlasnik koji iskreno želi da odvikne svog ljubimca da spava u krevetu sa njim mora da obrati pažnju na dve stvari: disciplinu i volju, kaže trener pasa Srđan Vidanović.

“Pas vlasnikov krevet doživljava kao mesto gde spava alfa mužjak i on naravno želi da bude pored vođe. Da bismo psa odvikli od navike da sa nama deli krevet, moramo da budemo u određenoj meri grubi. Jednostavno, svučemo ga sa kreveta ili mu spustimo šape i ne dozvoljavamo mu više da se penje. U trenutku kada krene da se penje, treba ga zaustaviti i autoritativno mu reći – ne.” Ukoliko mu samo jednom posle toga dopustimo da se vrati na krevet, ukoliko se samo jednom sažalimo na njegove tužne okice, vratićemo se na početak i odvikavanje će posle biti još teže. Dakle, bitno je da ne popustimo.”

Da je važno da psa izbacite iz kreveta tvrde i veterinari sa univerziteta u Kaliforniji. Naročito su ugroženi ljudi sa slabim imunitetom.

“Kućni ljubimci mogu vlasnicima preneti nekoliko bolesti koje uzrokuju probleme sa srcem. Rizik od prenošenja životinjskih bolesti na ljude jeste mali, ali to može biti vrlo neugodno. Da bi se sprečile infekcije, ljudi treba da se drže osnovnih higijenskih navika, kao što je pranje ruku nakon igre s ljubimcima”, upozorava veterinar sa kalifornijskog univerziteta Bruno Čomel. “Iako je retko da ljudi na ovaj način obolevaju, do zaraze može doći i ona može biti veoma ozbiljna. Ne govorimo o tome da bismo uspaničili ljude već da bi oni bili svesni potencijalnih posledica ukoliko dele postelju sa psima.”