Pomirenje nije samo odlika ljudi i ostalih primata, dokazano je da i psi pokazuju želju da se izmire nakon konflikta sa drugim psom
Piše: Petmagazine.rs
Da li ste se nekada zapitali da li i psi mogu, ili da li žele, da se pomire sa psom s kojim su se posvađali, i iz kojih pobuda? Koškanja među psima, naročito među mužjacima, nisu retkost. Međutim, mogu li psi da izglade konflikte i – pomire se?
Srećom, američki naučnici nedavno su se pozabavil i ovim pitanjem, i dali nam odgovor na njega. Kako piše magazin „Bark”, želeli su da saznaju: Mogu li psi da oproste i da zaborave, baš kao što to čine ljudi kada se posvađaju?
Istraživači iz američkog ministarstva poljoprivrede objašnjavaju da je odavno poznato da su psi socijalne životinje, pa se u skladu sa tim može zaključiti da imaju sklonost da sarađuju i da žele da izbegnu konfliktne situacije. Ali da li nakon svađe mogu da zaborave ili su ipak zlopamtila?
Pomirenje se u stručnoj terminologiji definiše kao popravljanje štete nastale između agresora i žrtve nakon konflikta. Do sada se pojam pomirenja i ponašanja u vezi sa ovom navikom socijalnih bića ispitivao samo kod primata (majmuna), ali nedavno su naučnici sproveli studiju u kojoj su subjekti ispitivanja bili – psi.
Istraživanje koje su vodili stručnjaci iz američkog ministarstva poljoprivrede, u saradnji sa psiholozima, obuhvatilo je 177 pasa i posmatrane su njihove interakcije u periodu od osam meseci, kada su se oni sretali i družili u parkovima za pse. U studiji su učestvovali psi koji su se poznavali ali koji nisu bili najbolji drugari. Najčešće, psi bi se njušnuli i poigrali, ali dešavale su se i svađe. Tada su naučnici imali pune ruke posla jer su posmatrali i beležili kako su se psi ponašali pre, ali još važnije – nakon svađe.
Istraživači su imali tri hipoteze. Prva je bila ta da se psi mire jer žele da povrate nekadašnje prijateljstvo. Kod socijalnih životinja saradnja podrazumeva više hrane, sigurnost, toplinu, zaštitu grupe. Druga teza koja je bila ispitivana bila je ta da se pomirenjem uspostavlja hijerarhija – svako se stavlja na svoje mesto i svakom psu je jasno ko je ko u međusobnim interakcijama u grupi. Ovo sugeriše da će jedinke nižeg statusa prilaziti onima koje su visoko u hijerarhijskom poretku i tražiti da se pomire sa njima. I treća – da se psi mire kako bi se ublažio stres i nesigurnost šta će novi susreti doneti, jer niko ne želi konflikt i agresiju. Kada se otkloni ta neizvesnost, stres nestaje.
Kako su pokazali rezultati, u 22 konflikta koja su prostudirana tokom osam meseci istraživanja, u čak 14 od njih razlog za pomirenje bio je upravo – ublažavanje stresa. Zanimljivo je i to da su i „agresor” i „žrtva” pokazali želju da se izmire prilikom narednog susreta.
– Prilazili su jedan drugom i više se družili u odnosu na druge pse u okolini. „Agresor” koji je započeo svađu i dalje je umeo da pokaže znake agresivnosti prema drugim psima u parku, ali ne i prema „žrtvi”. S njom se mirio – objasnila je Kristina Voters, vođa studije.
Ona ističe da su u svojoj praksi rada sa psima imali slučajeve da psi ugrizu svoje vlasnike i da potom pokazuju pomirljivo ponašanje, u pokušaju da se „iskupe”.
Međutim, ono što ona napominje jeste i to da je pomirenje trenutno, i da ne mora da znači da svađȃ neće biti i u budućnosti.
– Psi ne gledaju toliko daleko unapred. Oni se pomire trenutno, kao da kažu: „Hajde da nastavimo dalje”, ali ne mora da znači da do svađe neće doći ponovo. Sledeće nedelje ili narednog meseca – istakla je Votersova.
Zlatni retriver
Border koli
Labrador
Nemački ovčar
Njufaundlender
Bernski planinski pas
Nemačka doga
Škotski ovčar
Mađarska vižla