Prekomerna težina i gojaznost kućnih ljubimaca nastaje pod uticajem većeg broja faktora koji dovode do većeg energetskog unosa i/ili smanjene energetske potrošnje. Rezultat je pozitivan energetski bilans u organizmu kućnog ljubimca, što je jedna od definicija gojaznosti.
Piše: dr vet.med. Tamara Stanojević
Dosadašnja istraživanja su pokazala da rizici za nastanak gojaznosti idu iz dva pravca: jedan potiče od specifičnosti životinjskog organizma na nivou do 3%, a drugi značajniji je uticaj vlasnika i to na nivou 97%.
Faktori specifični za pse i mačke:
1. Genetika i rasa
Smatra se da kod određenih rasa pasa i mačaka postoji rasna predispozicija za nagomilavanje veće količine masnog tkiva i povećanje telesne težine. Rasnom selekcijom su se razvijale rase pasa u smislu određenih specifičnosti, odnosno njihovog specifičnog korišćenja. Zato su gojaznosti skloniji: baseti, biglovi, kokeršpanijeli, jazavičari, labradori, retriveri…
Kod mačaka su takođe neke rase sklonije većoj telesnoj težini, kao što su persijske mačke, kratkodlaka engleska, norveška šumska mačka… Takođe kod mačaka je primećena veća sklonost ka gojaznosti kod ukrštenih rasa.
2. Godine
Pojava gojaznosti je češća kako je životinja starija, a najviše se javlja u srednjim godinama i kod mačaka i kod pasa. Razlog leži u smanjenju energetskih potreba kod odraslih i starijih ljubimaca usled smanjenja fizičkih aktivnosti i promena njihovog metabolizma.
3. Pol i sterilizacija
Prema epidemiološkim podacima veći je broj gojaznih ženki nego mužjaka. Muskulatura kod mužjaka je više razvijena, samim tim su im i veće energetske potrebe, odnosno veća energetska potrošnja. Bez obzira na ovaj opšti podatak primećeno je da su mačori ipak u većem riziku da budu gojazni.
Sterilizacija
Osnovna veza gojaznosti i sterilizacije je redukcija polnih hormona. Kod ženki redukcija estrogena utiče na supresiju apetita, on postaje “neograničen”, zatim se smanjuju spontane aktivnosti, naročito kod mužjaka čiji radijus kretanja se smanjuje kao i sva ponašanja u vezi seksualnog ispoljavanja. Čak je i utrošak energije u fazi mirovanja za 30% manji kod sterilisanih jedinki nego kod nesterilisanih.
Faktori koji zavise od ljudskog uticaja
1. Ishrana- vrsta hrane i način ishrane
Rizik koji ishrana i način ishrane predstavljaju za ljubimce su u većoj palatabilnosti hrane, njenom većem energetskom sadržaju i serviranju hrane po principu slobodnog pristupa. Mnoge studije su pokazale da tip komercijalne hrane ne utiče na postojanje rizika osim kod mačaka pod određenim uslovima: a to je česta ishrana mačaka “po volji” suvom hranom. Tada je veća mogućnost prevelikog unosa hrane. Utvrđeno je da više dnevnih obroka pozitivno utiče na veću energetsku potrošnju kroz termogenezu i fizičku aktivnost.
Takođe i veći rizik od gojaznosti predstavlja ishrana ostacima sa stola i nekontrolisan unos poslastica.
U smanjivanju rizika od gojaznosti pri serviranju obroka najznačajnije je tačno odmeravanje dnevnog obroka, pre svega industrijske hrane, ali i kućno pripremljene.
2. Fizička aktivnost
Manjak fizičke aktivnosti je značajan faktor rizika za prekomerno uvećanje telesne težine. Svaki dodatni sat, nedeljno, fizičke aktivnosti smanjuje taj faktor rizika. Vrsta aktivnosti nije odlučujuća, koliko vreme provedeno u šetnji i drugim aktivnostima.
3. Navike vlasnika i način života
Primećeno je da životi ljubimaca prevelike telesne težine imaju zajedničke karakteristike: njihovu “ljudsku ulogu”, nisu tretirani kao tipični ljubimci pa se zanemaruju njihove autentične potrebe: igra, rad, kretanje, okruženje… Često vlasnici ne razumeju najbolje njihovo ponašanje i kompenzuju to hranom i poslasticama. U domaćinstvu je često jedan pas ili mačka, ili dve mačke. Primećeno je da “dodatni pas” u domaćinstvu može pozitivno uticati na zadržavanje zdrave kilaže.
