Psi mogu pokazivati ponašanje koje se može smatrati mrzovoljnim, ali je važno napomenuti da njihovo emocionalno iskustvo nije isto kao kod ljudi. Prema dr Džonu Ciribeliju, veterinaru i bihejvioristi, psi često izražavaju svoje emocije kroz telesni jezik i vokalizaciju, i kada se ne osećaju dobro ili su pod stresom, mogu postati povučeni, manje zainteresovani za igru i društvo. Ova mrzovoljnost može biti znak nelagodnosti, stresa ili drugih problema, a važno je obratiti pažnju na signale koje pas šalje kako bismo osigurali njegovo zdravlje i dobrobit. Identifikacija uzroka mrzovoljnog ponašanja može pomoći u pružanju potrebne podrške za poboljšanje raspoloženja i kvaliteta života psa.

Piše: Pet magazine

Veterinarka biheviorista Lesli Sin ističe da se razdražljivost kod pasa često prepoznaje kroz njihov govor tela. “Pognuta glava, vidljive beonjače, konstantno lizanje usana i bore na čelu su tipični znaci da pas nije raspoložen, a često će i spustiti uši, zgrčiti telo ili se povući i udaljiti od drugih”, objašnjava dr Sin. Ona savetuje da je važno utvrditi uzrok takvog ponašanja, posebno ako pas obično nije tako ponašan. Stručnjaci napominju da često postoji medicinski razlog za pseću razdražljivost, kao što je bol ili nelagodnost, a stres takođe može biti faktor koji utiče na promene u ponašanju psa.

PROČITAJ JOŠ

“Zov divljine”: Ekranizacija čuvenog romana uskoro u bioskopima

Pitbulovi su zvezde Holivuda

Predstavljamo vam pet rasa iz Velsa

1. Bol ili nelagodnost

Dr Sin objašnjava da bol i nelagodnost mogu značajno uticati na ponašanje psa, naglašavajući da su problemi sa mišićima i kostima česti uzroci bolova. Psi često pate od povreda poput uganuća, preloma, kao i stanja kao što su displazija kuka i lakta, te bolovi u zglobovima povezani s osteoartritisom. Takođe, bilo koji medicinski problem koji izaziva bol, kao što su gastrointestinalni problemi, glavobolje, glaukom ili bolovi u ušima, može uzrokovati razdražljivost kod psa.

Kada pas oseća fizičku nelagodnost, nivo stresa se povećava, što može dovesti do povlačenja iz društvenih interakcija, smanjenog apetita ili čak agresivnog ponašanja kao reakcije na bol. Prema dr Karen Overal, veterinarskom bihejvioristi, pas koji pati od bola može pokazivati manju zainteresovanost za igru ili istraživanje okoline, što može izgledati kao mrzovoljno ponašanje. Razumevanje veze između bola i emocionalnog stanja psa ključno je za pravilnu dijagnozu, lečenje i pružanje adekvatne podrške psima koji izražavaju nelagodnost.

2. Zdravstveni problemi

Hronične bolesti ili infekcije (npr. urinarne infekcije, paraziti) mogu izazvati nelagodnost i mrzovoljnost. Kada pas pati od hroničnih bolesti, infekcija ili čak prolaznih tegoba, može postati manje aktivan i povučen, gubeći interes za igru i druženje. Ovo smanjenje energije i entuzijazma može se manifestovati kao mrzovoljno ponašanje, koje vlasnici često tumače kao nezadovoljstvo.

Nedavna istraživanja su pokazala da psi koji pate od atopijskog dermatitisa, koji izaziva intenzivan svrab, ponekad mogu pokazivati ponašanja povezana sa anksioznošću, strahom ili agresijom. Takođe, psi mogu postati frustrirani i anksiozni zbog svojih zdravstvenih problema, što može povećati njihovu mrzovoljnost. Redovne posete veterinaru i pružanje odgovarajuće nege od ključne su važnosti za očuvanje kako fizičkog, tako i emocionalnog zdravlja pasa.

3. Stres ili anksioznost

Promene u okolini, poput selidbe, dolaska novih ljudi ili životinja, ili glasnih zvukova (kao što su petarde ili munje) mogu izazvati stres kod pasa. Dr Megi O’Brajan, veterinarski bihejviorista, objašnjava da mrzovoljan pas može biti pod dodatnim stresom, naročito ako se suoči sa više stresnih situacija u kratkom vremenskom periodu, što ona naziva “nizanje okidača”. Na primer, ako psu ujutru slučajno nagazite na rep, potom odete na posao, a zatim u kuću dođe majstor i pravi buku, sve ove situacije mogu dovesti do ispoljavanja anksioznog ponašanja.

4. Povređeni osećaji

Povređena osećanja mogu značajno uticati na mrzovolju psa, jer psi, poput ljudi, doživljavaju emocije kao što su tuga, strah ili anksioznost. Kada pas doživi traumatski događaj, poput gubitka vlasnika, lošeg iskustva sa drugim psima ili neprimerenog ponašanja prema njemu, može postati povučen i frustriran, što se često manifestuje kao mrzovoljno ponašanje. Ova emocionalna povreda može dovesti do nedostatka poverenja, čime se smanjuje želja za interakcijom s ljudima ili drugim psima, uzrokujući da se pas povlači u svoju oklopu usamljenosti. Razumevanje i podrška od strane vlasnika su ključni kako bi se pas ponovo vratio u stanje sreće i igre.

5. Starenje

Starost može značajno uticati na raspoloženje i ponašanje psa, često dovodeći do mrzovolje. Kako psi stare, mogu doživeti fizičke promene, poput smanjenja energije, bolova u zglobovima ili drugih zdravstvenih problema, što može uticati na njihovu aktivnost i želju za igrom. Takođe, stariji psi mogu postati manje tolerantni prema promenama u okruženju ili novim situacijama, što može rezultirati povlačenjem ili iritabilnošću. Pored toga, gubitak bliskih prijatelja ili promena u domaćinstvu može dodatno doprineti njihovom lošem raspoloženju. Razumevanje ovih faktora može pomoći vlasnicima da pruže bolju podršku svojim starijim psima i olakšaju njihovu svakodnevicu.

6. Dosada

Nedostatak fizičke aktivnosti i mentalne stimulacije može dovesti do dosade, što se može manifestovati kao mrzovoljnost. Psi, kao i ljudi, trebaju mentalnu i fizičku stimulaciju da bi bili srećni i zadovoljni. Kada su psi izloženi monotoniji i nemaju dovoljno aktivnosti ili interakcije, mogu postati frustrirani i nezadovoljni, što se često manifestuje kroz mrzovolju ili destruktivno ponašanje. Nedostatak igre, šetnji ili obuke može dovesti do toga da se pas oseća zapostavljeno, što dodatno pogoršava njegovo raspoloženje. Stoga je važno obezbediti raznovrsne aktivnosti i izazove kako bi se održala sreća i vitalnost psa.

7. Neprijatne temperature

Neprijatne temperature, bilo da su ekstremno visoke ili niske, mogu značajno doprineti mrzovolji psa, jer psi, poput ljudi, mogu doživeti nelagodnost i stres usled nepovoljnih vremenskih uslova. Kada su izloženi prekomernoj vrućini, psi mogu postati letargični, dehidrirani i iritirani, dok hladno vreme može izazvati nelagodnost, bol u zglobovima ili čak hipotermiju, što sve može uticati na njihovo raspoloženje. U takvim uslovima, psi često gube interesovanje za igru i aktivnosti, što može dovesti do povlačenja i mrzovolje. Stoga je važno obezbediti adekvatnu zaštitu i udobnost za pse tokom ekstremnih vremenskih uslova kako bi se očuvala njihova sreća i dobrobit.

8. Loša ishrana

Loša ishrana može značajno doprineti mrzovolji psa, jer nedostatak esencijalnih nutrijenata, vitamina i minerala može uticati na njihovo opšte zdravlje i energiju. Psi koji ne dobijaju pravilnu ishranu mogu se suočiti s problemima poput umora, slabosti i lošeg stanja kože i dlake, što može dovesti do smanjenja njihove aktivnosti i interesa za igru. Osim fizičkih simptoma, loša ishrana može uticati i na mentalno zdravlje psa, uzrokujući anksioznost ili depresiju, što dodatno pogoršava njihovo raspoloženje. Stoga je važno obezbediti uravnoteženu i kvalitetnu ishranu kako bi se očuvala sreća i vitalnost psa.

9. Usamljenost

Usamljenost može značajno doprineti mrzovolji ps,a jer su psi društvene životinje koje se oslanjaju na interakciju s ljudima i drugim životinjama za emocionalnu podršku i stimulaciju. Kada su ostavljeni sami duže vreme, psi mogu doživeti stres, anksioznost i frustraciju, što se često manifestuje kroz povlačenje, destruktivno ponašanje ili apatiju. Ova emocionalna izolacija može dovesti do smanjenja njihove želje za igrom i aktivnostima, čime se dodatno pogoršava njihovo raspoloženje. Stoga je važno obezbediti društvo i redovne interakcije kako bi se sprečila usamljenost i očuvala sreća i dobrobit psa.

10. Nedostatak socijalizacije

Nedostatak socijalizacije može značajno doprineti mrzovolji psa jer psi koji nisu izloženi različitim ljudima, životinjama i okruženjima mogu postati anksiozni, plašljivi ili frustrirani. Ova izolacija može dovesti do toga da pas ne razvije potrebne socijalne veštine, što može rezultirati strahom od novih situacija ili ljudi, čime se smanjuje njihova sposobnost da se igraju i uživaju u interakcijama. Kao rezultat, pas može postati povučen i mrzovoljan, gubeći interesovanje za aktivnosti koje su mu nekada bile zanimljive. Stoga je važno omogućiti psu redovne prilike za socijalizaciju kako bi se očuvala njegova sreća i emocionalna stabilnost.

Kako da pomognete mrzovoljnom psu

Da biste pomogli mrzovoljnom psu, važno je prvo identifikovati uzrok njegovog lošeg raspoloženja, bilo da se radi o fizičkim, emocionalnim ili faktorima okruženja. Povećanje fizičke aktivnosti kroz redovne šetnje, igre i mentalne izazove može poboljšati njegovo raspoloženje, dok pružanje više socijalizacije s drugim psima i ljudima može pomoći u smanjenju anksioznosti i usamljenosti. Takođe, obezbeđivanje udobnog i sigurnog prostora, kao i pravilna ishrana, može doprineti opštem blagostanju psa. U nekim slučajevima, konsultacija s veterinarom ili stručnjakom za ponašanje može biti potrebna kako bi se isključili zdravstveni problemi ili dobili saveti o specifičnim strategijama za poboljšanje raspoloženja.

Mrzovoljno ponašanje kod pasa može biti znak različitih problema, od fizičke nelagodnosti i zdravstvenih poteškoća, preko stresa i anksioznosti, do emocionalnih povreda ili socijalne izolacije. Razumevanje uzroka ovog ponašanja ključno je za pružanje odgovarajuće pomoći psu, bilo kroz poboljšanje njegovog fizičkog zdravlja, povećanje mentalne stimulacije, socijalizaciju ili rešavanje emocionalnih problema. Redovne posete veterinaru, pravilna ishrana, obezbeđivanje sigurne i stimulativne sredine, kao i ljubav i pažnja od strane vlasnika, mogu značajno doprineti boljoj emocionalnoj ravnoteži i opštem blagostanju psa.

Briga o svom ljubimcu pomaže ne samo u rešavanju trenutnih problema, već i u očuvanju njegove sreće i vitalnosti na duže staze.