Dalmatinci su vekovima bili nezvanična maskota vatrogasaca u Sjedinjenim Američkim Državama, a danas se dovode u škole radi obrazovanja o zaštiti od požara
Piše: Petmagazine.rs
Smatra se da su dalmatinci prvobitno služili kao psi čuvari. Zahvaljujući svojoj spretnosti, bili su među rasama koje su korišćene za pratnju kočija, pomagali su u raščišćavanju puta za konjske zaprege. Takođe su bili “zaposleni” i u vatrogasnim službama, “čisteći” put pred kočijom sa konjima. Moguće je da ih iz tog razloga u popularnoj kulturi često vezuju upravo za vatrogasce.
Ovo je jedna od najpoznatijih rasa na svetu. Neki stručnjaci kažu da je domovina dalmatinaca zapravo Egipat, a razlog za to su rezbarije u kamenu u grobnicama faraona koje prikazuju lovačke pse, a drugi pak njihovo poreklo smeštaju još dalje, i to u Indiju. Međutim, najraširenija teorija jeste da se njihovo poreklo vezuje za Dalmaciju.
U 18. veku, oko 1700. godine, utvrđeno je da dalmatinci deluju umirujuće na konje koji su vukli engleske kočije, te su ljudi ubrzo počeli da ih uče da trče pored njih.
Tokom ere konjske vučne opreme, trčali su pored konja kako bi osigurali da ih pešaci na putu ne zastraše ili ne uspore, a zabeleženo je da su se ponašali i kao „sirene”, lajući i tako upozoravajući pešake da je vatrogasna služba na putu. Takođe, dok su vršili svoju dužnost, konjima nije bilo prijatno da budu u blizini vatre, pa su ih dalmatinci održavali mirnim. Ovi psi su odlični čuvari, a još jedna njihova uloga bila je da se postaraju da se ništa ne ukrade iz kočija dok vatrogasci rade svoj posao. Tako su ubrzo postali uobičajeni „dodatak” vatrogasnih stanica, ali i simbol vatrogasne službe.
Prema Šeril F. Stajnmec, istoričarki Dalmatinskog kluba Amerike, evolucija rase započeta je već sredinom hiljadusedamstotih.
– Bili su stabilni čuvari – kaže ona. – Kao pratioci, dalmatinci su bili bez premca i, ne mareći za umor, znali su da trče uz kočije da bi čuvali sve što je bilo unutar nje.
Šeril, takođe, ukazuje i na teoriju da se uloga dalmatinca vatrogasca razvila iz zapaženog, iako ne i naučno dokazanog afiniteta ove rase prema konjima.
Uloga dalmatinaca kao vatrogasnih pasa ubrzo je eskalirala, a broj izložbi pasa na kojima se ocenjuju veštine čuvara kočija počeo je da raste.
– Na Istočnoj obali postojala su takmičenja u probama na putevima i takmičenja u treniranju, kako bi se videlo koliko dugo će psi ostati uz kočije – kaže Stajnmecova.
Vestminsterska izložba pasa 1910. godine imala je čak i kategoriju za vatrogasce dalmatince. Prvi pobednik bio je dalmatinac po imenu Majk iz njujorške kompanije Engine Engine 8 u 51. ulici. Tradicija je trajala narednih 30 godina, i onda je prekinuta.
Određena nacionalna i regionalna takmičenja još uvek procenjuju veštine dalmatinaca pri pratnji. Tu spadaju brzina, izdržljivost i afinitet prema konjima zbog kojih su u prošlosti bili tako dobri vatrogasni psi.
– Postoje titule i za trenera na takmičenjima – kaže Stajnmecova. Pas najviše mora da pređe 40 kilometara s konjima, a veterinari ih usput proveravaju kako bi bili sigurni da su u dobroj formi. To je nešto što se sada radi kako bi bili sigurni da će psi moći da izdrže taj napor.
Uzorni pratilac
Dalmatinka po imenu Moli nagrađena je ACE nagradom za 2019. godinu u kategoriji “Uzorni pratilac”, što je pomoglo da se dokaže da neizbrisiva veza između ovih pasa i vatrogasaca ostaje čvrsta i dan danas.