Mnoge zemlje imaju pasmine koje vuku poreklo iz njihovih krajeva, te je isti slučaj i s Hrvatskom. Hrvatski kinološki savez priznao je ukupno sedam rasa među koje se ubrajaju hrvatski ovčar, tornjak, istarski goniči oštre dlake i kratke dlake, posavski gonič, dalmatinski pas te mali međimurski pas popularno nazivan – međi, a najstariji poznati ostaci modernog psa u Hrvatskoj pronađeni su u blizini Zadra – fragment donje vilice i dva zuba sa lokaliteta i stari su približno 7500-8000 godina.

Dalmatinac

Poreklo dalmatinskog psa zasnovano je na slikama i zapisima iz crkvenih hronika od 16. do 18. veka. Prikazi dalmatinca pronađeni su na oltarnoj slici “Majka Božja s Isusom i anđelima“ u crkvi Gospa od Anđela u mestu Veli Lošinj. Tokom svoje bogate istoriji, koristili su se za bezbroj dužnosti – bili su ratni psi, koristili su se na farmama gde su imali ulogu ovčarskog psa, a bili su i lovački psi, pa čak i cirkuski izvođači.

PROČITAJ JOŠ: ŠIBA INU – pas lavljeg srca

FCI objavljuje prvi standard za dalmatinskog psa 07.04.1955. godine pod nazivom Dalmatinski gonič.

Umeju biti poprilično tvrdoglavi, tako da obuka i socijalizacija moraju biti dosledne i čvrste. Dobri su u vežbama agilnosti zbog njihove atletske prilagođenosti. Sjajni su za one koji vole planinarenje, a sportovi poput bacanja lopte i frizbija odlične su aktivnosti za ovu rasu. Iako nemaju većih genetskih problema, ono od čega često pate je gluvoća. Oko 30 odsto dalmatinaca ima neko oštećenje sluha, od otežanog sluha do potpune gluvoće.

Visina mužjak 58-61 cm, ženka 56-58 cm, dok je težina kod mužjaka 15-32 kg, a ženka 16-24 kg.