U 13. veku mongolski car Kublaj Kan, unuk Džingis kana, posedovao je 5000 mastifa, koje je koristio za lov i u ratu * Mnogi veruju da je ovo bio najveći broj pasa ikada u vlasništvu jedne osobe

Piše: petmagazine

Kada je Marko Polo, 1275. godine, putovao kroz Aziju, pisao je o psima koje je posedovao Kublaj Kan, peti Kagan Mongolskog carstva, unuk čuvenog Džingis Kana. Pisao je o malim psima, tibetanskim španijelima – “malim, okretnim psima, zlatne dlake”. Drugu rasu koju je video, opisao je kao “visoku kao magarac sa glasom snažnim poput lava. Dovoljno jak da lovi sve vrste divljih zveri, posebno divlje volove koji su izuzetno veliki i žestoki.” Ovi psi su bili tibetanski mastifi, veličanstveni, krupni psi koje su u 13. veku, u Mongoliji, koristili u ratu i za lov.

Za vreme vladavine Kublaj Kana dva čoveka su se brinula o ovim psima. Iz Polovih spisa saznajemo da je car imao dva barona, braću, koje su zvali Chimtchi – što znači “Čuvari mastifa“. Kada bi car krenuo u lov, jedan od braće bi organizovao 10.000 ljudi i oko 5.000 pasa, koji bi učestvovali u ovom podvigu. “I izgledalo je veličanstveno prisustvovati prizoru gde su lovci i psi jedno, dok bi car jahao mongolskim ravnicama, gledajući kako psi napadaju medvede, smatrajući to jednim vidom sporta“, piše Polo.

Pisani spisi iz perioda vladavine cara govore da je u jednom periodu Kublaj Kan bio vlasnik oko 5.000 mastifa, koji su mu služili za lov, ali i u ratu.

Legenda

“Čudesna vojska“ kako su mongoli zvali pse koji su učestvovali u ratu, bili su korišćeni kao štit pri borbama. Legenda kaže da su po dva psa „marširala“ sa svakom četom vojske u izričitu svrhu da budu čuvari, a ne napadni psi. A druga priča da je veliki Džingis Kan jednom vodio hiljade “vojnika“ tibetanskih mastifa da osvoje Zapadnu Evropu. Pisac, Jang Zijun, posebno je pomenuo ovu priču u svojoj knjizi “Tibetanski mastifi“:  – U žestokim psećim trupama Džingis Kana bilo je 30.000 vojnika, i svi su bili tibetanski mastifi. Hranili bi se neprijateljskim telima, marširali nepobedivo i izvodili podvige koji su duboko zadovoljavali Džingis Kana“. Kao rezultat toga, mongolski psi bili su široko rasprostranjeni po centralnoj Aziji, himalajskom regionu, čak i zapadnoj Evropi.