Na Harvardu je objavljen obiman zbornik studija o psima. Nauka je i zvanično dokazala koliko je pas potreban čoveku i koliko mu dobra pruža u zdravstvenom, fizičkom, emotivnom i duhovnom smislu.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Ako živite sa psom, sva je prilika da ste već upoznati s relaksirajućim delovanjem ljubimca na vas. Biće da ste osetili olakšanjekad ste došli kući, a on je srećno vrteo repom što ste tu. Dobar osećaj, zar ne? Možda su vam dnevne šetnje pomogle da skinete koji kilogram, a možda su dovele do toga da ste upoznali kul ljude u parku, koji su takođe vodali svoje četvronošce.

I ne izgleda li vam, uopšteno govoreći, da život ima više smisla kad jedno živo stvorenje zavisi od vas?

Ljudima koji imaju pse, emocionalni, psihički, pa čak i duhovni benefit koji dobijaju od četvoronožnih prijatelja očigledan je i savršeno jasan. Ali, upravo zato može biti veoma teško da razumemo ljude koji nemaju psa i koji negiraju osećanja koja nam psi bude. Još je gore kad ljudi koji nikad nisu živeli sa psom misle da malo, blago govoreći, prenagljujemo. Zapravo da osećanja postoje samo u našim glavama i da nisu realna.

Psi nas čine zdravijima

Međutim, zahvaljujući nedavno objavljenom specijalnom izveštaju Harvardove medicinske škole, sad imamo nešto važno da podelimo s nevernicima – dokaz. „Budite zdravi – nabavite psa“ je prva publikacija u kojoj je sastavljeno stotine istraživačkih studija iz celog sveta i koji, zbirno čitan, dokumentuje i dokazuje fizičke i psihološke prednosti koje psi „daruju“ svojim vlasnicima.

Uzeto zajedno, ove studije pružaju uvid u kojoj meri psi doprinose zdravijem i kvalitetnijem životu ljudi – od nižeg nivoa holesterola i poboljšanja kardivoskularnog zdravlja, do gubitka kilaže, socijalizacije, odbrane od depresije u dužem roku trajanja.

„Najčešća reakcija običnih ljudi koji su čitali izveštaj bila je da su zahvalni što je konačno u javnosti neko došao do značajnih istraživačkih zaključaka koje su oni intuitivno osećali“, kaže Peg Frates, koji predaje na Harvardu i koji je značajno učestvovao u ovoj studiji.

Izveštaj koji je kucan na 50 strana nije se bavio samo temom zbog čega je pas dobar za čoveka, već je druga polovina obuhvatila temu – šta čovek treba da uradi za psa.

„Nismo želeli da stvorimo utisak da je pas neka vrsta alata za postizanje boljeg zdravlja. Želeli smo da istaknemo da je odnos dvosmeran – da i pas i čovek moraju da grade dobar odnos kako bi na kraju imali benefit od tog prijateljstva.“

Uz pse mršavimo

Da bi vlasnik psa korektno ispunjavao svoj deo posla neophodno je da se malo žrtvuje i nekad radi stvari koje njemu nisu po volji – on psa mora izvodititi u šetnju i po kiši i suncu, susnežici… Ali, kako je studija pokazala, šetnja dovodi do osnovne zdravstvene prednosti posedovanja psa jer se nivo fizičke aktivnosti vlasnika povećava. U ovoj studiji objavljeno je desetak različitih istraživanja čiji rezultati dovode u vezu poboljšanjezdravlja i svakodnevne šetnje.

U jednoj studiji izveden je mali eksperiment – s jedne strane bilo je 536 vlasnika pasa a s druge 380 ljudi bez pasa. Nakon testiranja utvrđeno je da su osobe koje imaju psa fizički spremnije, mršavije i manje je verovatno da pate od hroničnih zdravstvenih tegoba kao što su visok krvni pritisak i dijabetes. Jedan drugi eksperiment sproveden na gojaznim ljudima dao je neverovatne rezultate.

Dugačke šetnje sa psom

Učesnici u ovoj „igri“ su morali svakidan, 20 nedelja, da idu sa psima u dvadesetominutne šetnje. Rezultat je bio da su oni u proseku, za tako kratko vreme, izgubili 14 kilograma. Što je najbolje, na kraju su se svi učesnici vezali za pse, i kasnije, posle završetka programa, nastavili da praktikuju dugačke šetnje.

„Psi vam mogu biti najbolji partneri ukolko želite da šetnjom izgubite kilažu jer ljudi posle nekog vremena percepiraju da su oni zapravo potrebni psima u šetnji, i onda ne mogu da odustanu. Pas samo pozitivno može da utiče na vas, dok ljudi mogu uticati pozitivno (porodica i prijatelji), negativno( saboteri) ili nedosledno na psa“, kažu harvardski naučnici.

Takođe, studija je otkrila još jednu pseću magiju. Pas pomaže nekome ko je gojazan da prevaziđe svoju sramotu jer je viđen u javnosti kako se bavi fizičkom aktivnošću.

Emotivne prednosti života sa psom

Psi nas čine manje izolovanim, dokazuje studija. Oni nas vuku u socijalno-društveni svet, praktično nas upućuju na druge ljude koji imaju pse. Više od 70 odsto ispitanih ljudi koji šetaju psa makar jednom dnevno, imaju niz interakcija s ljudima koje ne poznaju. Takođe, psi nam pomažu da upoznamo osnovne ljudske potrebe za prijateljstvom. Dve ogromne dugoročne studije koje su pratile ljude od njihovih dečačkih dana pa sve do starosti, otkrile su da su osobe koje su bile druželjubivije i više vremena provodile bilo sa psima bilo s drugim ljudima, živele duže. Kao jedno od mogućih objašnjena, naučnici su ponudili odgovor da se ljudi koji imaju pse osećaju svrsishodno, ali i da u životusa psima pronalaze smisao.

Seniori, deca, studenti i pas

Postoje i drugi pokazatelji da su psi posebno korisni za starije ljude. U izveštaj je uvrštena i jednogodišnja studija iz Kanade, koja je otkrila da su stari vlasnici pasa u stanju da obavljaju svakodnevne aktivnosti – poput oblačenja i hranjena – bez pomoći drugih.

S druge strane starosnog spektra, kod dece, uočeno je da ona pored psa uče važne životne veštine. Rano vezivanje za pse može u kasnijem dobu života da utiče na jače i prisnije veze koje ostvaruju s drugim ljudima. Deca koja odrastaju pored pasa imaju više empatije, osećaju se sigurnije i veća im je socijalna inteligencija. Kako deca odrastaju i postaju studenti, dobrobiti koje dobijaju od pasa rastu.

Nekoliko psiholoških studija je otkrilo da se student lakše oslobađaju stresa kad su pored psa, nego kad su pored roditelja ili braće i sestara. I to nije sve, istraživanja su otkrila da se mladi u tim godinama oslobađaju depresivnih misli najlakše tako što razmišljaju o svojim psima – što nas dovodi do magije oksitocina.

Oksitocin

Jer, imati psa može da bude kao da imate sopstveni recept za oksitocin, preko kojeg lekove možete da nabavljate do beskonačnosti. Poznat kao „ljubavni” i „blistavi” hormon, oksitocin inspiriše pozitivna osećanja. Pomaže vam da izađete iz depresije i ograničava oslobađanje hormona kortizola, odnosno stresa. Infuziju oksitocina možete dobiti samo mazeći svog psa, smejati se glupostima koje pravi, pa čak i samo gledajući u njegove oči, zaključuju u ovoj studiji.

„Psi takođe nude alternative meditaciji i jogi. Svaka šetnja pasa je praktično vežba, ali i prilika da proživimo trenutak. Bilo da gledate kako se vaš pas smešno valja po travi, obeležava crveni hydrant kao svoju teritoriju ili ako s komšijom pričate upravo o svom psu. Psi nas približavaju prirodi i pomažu nam da brige ostavimo sa strane. Da ne brinemo o budućnosti ili da ne žalimo za prošlošću već da se fokusiramo na ono što se dešava tog trenutka – na svog psa”, zaključak je naučnika.