15 zanimljivosti o ukusu hrane za kućne ljubimce

Da bi hrana zadovoljila nutritivne potrebe pasa i mačaka, nije dovoljno da bude samo kvalitetna i hranljiva. Ona mora da bude i ukusna njihovim nepcima. Upravo zbog toga čula ukusa, mirisa i drugi senzorni faktori imaju važnu ulogu u tome kako ljubimci doživljavaju hranu i da li će je rado jesti.

Ukus i privlačnost hrane imaju ključnu ulogu u ishrani kućnih ljubimaca. Bez obzira na to koliko je hrana nutritivno bogata ili pažljivo formulisana, njena vrednost je ograničena ako pas ili mačka ne žele da je jedu.

Zbog toga proizvođači hrane za kućne ljubimce veliku pažnju posvećuju ne samo sastavu proizvoda, već i njenom ukusu, mirisu i ukupnom senzornom doživljaju koji pruža ljubimcu. Stručnjaci koji se bave razvojem i formulacijom hrane dobro znaju koliko su ovi faktori važni za prihvatanje obroka.

PROČITAJ JOŠ

4 funkcionalna sastojka hrane za kućne ljubimce

12 zanimljivih činjenica o kućnim ljubimcima koje možda niste znali

Zašto je ukus hrane važan za kućne ljubimce

Ipak, način na koji psi i mačke doživljavaju hranu krije mnogo zanimljivih činjenica. Razumevanje njihovog čula ukusa i mirisa može pomoći vlasnicima da bolje razumeju prehrambene navike svojih ljubimaca, ali i objasniti zašto određenu hranu jedu sa velikim zadovoljstvom, dok drugu uporno odbijaju.

Brojna istraživanja pokazala su da su ukus i miris neraskidivo povezani kada je reč o izboru hrane kod životinja. Upravo zato naučnici već godinama proučavaju kako psi i mačke prepoznaju različite ukuse i na koji način mirisi utiču na njihovu želju za hranom. Rezultati ovih istraživanja otkrili su niz fascinantnih činjenica koje pomažu da bolje razumemo naše četvoronožne prijatelje i njihove prehrambene preferencije.

Nije slučajno što psi hranu prvenstveno procenjuju njuhom, a više o njihovom neverovatnom čulu mirisa možete pročitati u tekstu „Miris otkriva kvalitet hrane – Pseći vs ljudski nos“.

Da li ste znali…?

Ukus, međutim, nije samo jedno čulo. On je u velikoj meri multisenzorno iskustvo: pored samog ukusa, važnu ulogu imaju i miris, boja hrane, pa čak i osećaj u ustima. Tekstura hrane posebno je značajna kada govorimo o prihvatanju obroka kod kućnih ljubimaca, naročito kod mačaka koje su često veoma osetljive na konzistenciju hrane.

Senzorna istraživanja, uključujući i ona iz oblasti genetike i ponašanja, otkrivaju sve više zanimljivih detalja o tome kako životinje doživljavaju hranu i na koji način njihova čula oblikuju preferencije. Upravo iz tih saznanja proizilaze neke jednostavne, ali fascinantne činjenice o ukusu i mirisu kod kućnih ljubimaca:

1. Iako mačke i psi ne vide isti spektar boja kao ljudi, nedavna istraživanja pokazuju da mačke mogu da vide i u ultraljubičastom spektru.

2. Kada psi osećaju miris, to ne aktivira samo njihov olfaktorni (mirisni) centar u mozgu, već i vizuelni korteks, što pokazuje koliko je njihov doživljaj mirisa složen.

3. Ukusni pupoljci kod kućnih ljubimaca funkcionalni su od samog rođenja, a verovatno i pre toga.

4. Pore ukusa su izuzetno sitne, otprilike širine ljudske dlake, ali sve što se „okusi“ mora proći kroz njih da bi se uopšte registrovao ukus.

5. Ljudi imaju oko 9.000 ukusnih pupoljaka, psi oko 2.000, a mačke oko 1.000. Ova razlika delimično zavisi od veličine jezika i vrste.

6. Kada je reč o čulu mirisa, psi značajno nadmašuju i ljude i mačke – njihov olfaktorni epitel sadrži oko 30 do 50 miliona receptorskih ćelija, što je dva do pet puta više nego kod ljudi.

7. Ipak, životinje sa najviše receptora za miris su slonovi, svinje i medvedi. Psi se nalaze na četvrtom mestu, odmah ispred glodara.

8. Ove ćelije se obnavljaju tokom života životinje, slično kao i ćelije povezane sa čulom ukusa.

9. Uprkos velikom broju receptora za miris, čulo mirisa kod pasa nije nužno „osetljivije“ od ljudskog – njihova anatomija im omogućava da prikupe i procesuiraju veće količine mirisnih informacija, pa mogu lakše da detektuju i male promene u mirisima.

10. Osetljivost na ukus i miris zavisi od genetike, iskustva i zdravstvenog stanja životinje, a može se menjati tokom njenog života.

11. Kada je reč o genetici, utvrđeno je da mačke ne mogu da osete slatki ukus jer im nedostaje receptor za detekciju šećera. Ipak, određene supstance koje sadrže šećer mogu aktivirati receptore za gorak ukus kod mačaka, zbog čega se zaslađivači poput saharina ne preporučuju u hrani za mačke. Ova osobina samo je jedna od brojnih razlika između pasa i mačaka, o kojima detaljnije možete čitati u članku „Razlika između ishrane mačaka i pasa“.
12. Psi imaju manje receptora za gorak ukus nego ljudi (koji ih imaju oko 12), dok su mačke između. Zbog toga supstance poput denatonijuma, koji se dodaje antifrizu da bi bio gorkog ukusa, često nisu dovoljno odbojne psima da ih u potpunosti spreče da ga konzumiraju.

13. Što se tiče zdravlja, metabolički status je primer zdravstvenog parametra koji direktno utiče na čulo ukusa. Zbog toga kućni ljubimci koji su gojazni i/ili imaju dijabetes mogu iskusiti promene u percepciji ukusa usled hormonskih uticaja.

14. Druga zdravstvena stanja koja utiču na ukus uključuju starenje. Proces starenja smanjuje sposobnost obnavljanja ćelija za čulo ukusa i mirisa, zbog čega su starije životinje manje osetljive na mirise. Nova istraživanja takođe ukazuju na to da smanjena osetljivost može biti povezana i sa kognitivnim padom.

15. Stres takođe može imati direktan uticaj na receptore ukusa, uključujući one koji su odgovorni za slatko kod pasa i umami ukus kod svih vrsta, a može smanjiti i broj zrelih ćelija ukusa.