Oksitocin: Hormon ljubavi i sreće - Pet Magazine
pas ljubav
Od petmagazine.rs - 28/05/2019

Oksitocin: Hormon ljubavi i sreće

Ovaj hormon stimuliše ljude na društvenu interakciju, ali i olakšava stupanje u nju, oslobađajući ih osećaja plašljivosti i sramežljivosti. Oksitocin deluje antistresno, oslobađa od straha, podiže prag bola i povećava poverenje. Iste uloge ovaj hormon ima i kod pasa

Izvor: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

Kada kažemo da hemikalije u našem mozgu i ostatku tela umnogome utiču na naše ponašanje i odnose s drugima, to zvuči pomalo kao naučna fantastika. Međutim, nije u pitanju fikcija već nauka. Povezanost hormona i socijalnih veza s drugima nije samo odlika ljudskog već i psećeg roda, tvrde naučnici.

Ljudi

Oksitocin ili, kako ga često laički nazivamo, hormon ljubavi ili hormon sreće, u ljudskom životu ima dve najpoznatije uloge – u romantičnoj ljubavi između dvoje ljudi i kod veze majke s novorođenčetom. Istraživanja su pokazala da je nivo oksitocina u krvi znatno viši kod osoba koje su u vezi u odnosu na ljude bez partnera. U drugoj vrsti ljubavi, onoj majčinskoj i dečjoj, utvrđeno je da majke koje se sa svojim bebama gledaju u oči imaju povišen nivo oksitocina u krvi. Uzročno-posledično, i kod beba se beleži povišen nivo oksitocina i ova hemikalija je zaslužna za čvrstu vezu majke i bebe. Isto tako, kod majki i beba koje se često dodiruju beleži se povišen novo oksitocina.

Psi

Kada to znamo, postavlja se pitanje – a gde su tu psi? Najpre, utvrđeno je da kod osobe koja mazi psa, i kod psa koji je mažen, takođe dolazi do „skakanja” nivoa oksitocina u krvi. S obzirom na to da se prilikom interakcije sa psima, baš kao i sa bebama, kod ljudi pojačano luči hormon ljubavi, može se zaključiti da je naša veza sa psima slična onoj koju imamo s decom.

‒ Kod sisara je hormon oksitocin odgovoran za porođaj, kontrakcije materice, podoj i za „buđenje” materinstva. Osim toga, stimuliše ljude na društvenu interakciju, ali i olakšava stupanje u nju oslobađajući ih osećaja plašljivosti i sramežljivosti, deluje antistresno, anksiolitički (oslobađa od straha), podiže prag bola i povećava poverenje. Iste uloge ovaj hormon ima i kod pasa – objašnjava dr Marijana Vučinić, profesor na predmetu Ponašanje, dobrobit i zaštita životinja na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.

Studija

U jednoj naučnoj studiji istraživači su potvrdili da se povratna sprega lučenja oksitocina može pronaći u odnosu vlasnika i psa. U prvom delu eksperimenta, vlasnici su provodili 30 minuta sa svojim ljubimcima, dok su naučnici merili koliko su često životinje i „njihovi” ljudi razmenjivali poglede. Pre i posle interakcije, uzeli su uzorak urina kako bi utvrdili nivo oksitocina. Pokazalo se da što duže psi gledaju u vlasnika, nivo koncentracije ovog hormona kod vlasnika je sve veći, ali se istovremeno povećava i kod pasa. Takođe, bilo koja interakcija poput maženja, igre ili obraćanja povezuje se s lučenjem neurohemikalija koje doprinose pozitivnim osećanjima i stvaranju bliskih veza.

Oksitocin i kortizol

Prema rečima profesorke Vučinić,interakcija čoveka i psa rezultira promenom hormonskog statusa organizma oba učesnika.

‒ I kod čoveka i kod psa dolazi do povećanja nivoa oksitocina – antistresnog hormona. Kod čoveka dolazi i do smanjenja nivoa kortizola (hormona stresa), ali kod pasa, na početku interakcije dodirom, dolazi do povećanja nivoa ovog hormona. Švedski naučnici su eksperimentom utvrdili da nivo oksitocina i kortizola i kod čoveka i kod psa zavisi od načina na koji se postiže interakcija i od oblika ponašanja koji je prouzrokovan interakcijom. Na primer, vlasnici pasa koji su imali nizak nivo oksitocina pre interakcije i na njenom početku češće su dodirivali, mazili i tapšali svog psa. I kod njihovih pasa je nivo oksitocina bio nizak na početku interakcije, a nivo kortizola visok. To znači da se češće dodirivanje psa dovodi u vezu sa porastom nivoa kortizola kod pasa – hormona stresa, ali samo u početnoj fazi interakcije. Kako je kod vlasnika, tokom interakcije, rastao nivo oksitocina, oni su ređe dodirivali svog psa. Takođe, kod vlasnika je tokom interakcije opadao nivo kortizola. U toku ove interakcije, i kod čoveka i kod pasa se povećava nivo oksitocina, ali nivo kortizola kod pasa raste ako se češće dodiruju. Pri tome, vrsta dodira (tapšanje, češanje ili maženje) ne utiče na nivo oksitocina i kortizola.

pas i covek

Hormon stresa

Kako kaže naša sagovornica, dodirivanjem psa, vlasnici se oslobađaju stresa i postaju relaksirani i manje anksiozni.

– Dodir vlasnika prija psima, pa zato i kod njih raste nivo oksitocina, ali raste i nivo kortizola – hormona stresa. Međutim, ovaj porast hormona stresa kod pasa nema nikakve veze sa neprijatnostima i negativnim stresorima. Porast nivoa hormona stresa nikako ne znači da psima ne prija dodir vlasnika, već naprotiv znači nešto drugo – znači da su psi veoma pozitivno uzbuđeni i da očekuju da se vlasnik s njima igra, i to što duže. Što je nivo aktivnosti oksitocina viši kod vlasnika, to su vlasnici opušteniji i takvo njihovo stanje i na psa deluje opuštajuće, i kod njega nivo oksitocina raste, a nivo kortizola opada, što dodatno opušta vlasnika.

Relaksacija

Naša sagovornica ističe i da ima pasa koji, kad vlasnik prestane s maženjem, podmeću glavu ili trup pod njegovu ruku da nastavi maženje.

Takvo ponašanje pasa ukazuje na to da im veoma prija to maženje od strane vlasnika ili neke druge osobe i da još uvek nisu dovoljno relaksirani, te da im nastavkom maženja treba podići nivo oksitocina da bi se relaksirali.

Interakcija s vlasnikom

Profesorka Vučinić nam ukazuje na veoma interesantno otkriće japanskih istraživača koji su proučavali koja vrsta interakcije s vlasnikom najviše podiže nivo oksitocina kod pasa – da li je to pogled, maženje ili zagrljaj.

– Otkriće je više nego interesantno. Oksitocin kod pasa najviše podiže direktan vizuelni kontakt s vlasnikom, zapravo pogled oči u oči. Ne samo da pas voli da posmatra vlasnika, već voli da vidi kako se vlasnik smeje. Izgleda da ga to čini najsrećnijim. Što je vlasnik nasmejaniji, što je njegova grimasa više razvučena u osmeh, pas je srećniji, opušteniji i zaboravlja čak i na postojeću opasnost. Ovde dolazi do izražaja uloga oksitocina u oslobađanju od straha – zaključuje naša sagovornica. 

Oksitocin i bol

Kako kaže prof. dr Marijana Vučinić, oksitocin ne samo da pse čini srećnijima i opuštenijima, i ne samo da psi imaju više poverenja u vlasnika, već on povećava i toleranciju na bol. Zato ‒ kada psa nešto boli, ili kada je neraspoložen, mazite ga, obraćajte mu se, gledajte ga u oči i osmehujte mu se.

Komunikacija

U studiji iz 2015. godine, naučnici su proveravali i kako nivo oksitocina u krvi utiče na razumevanje i komunikaciju između psa i vlasnika. Psima su ubrizgali injekciju oksitocina i ustanovili da su nakon skoka ovog hormona u krvi psi bolje „čitali” ponašanje i poruke vlasnika – njihove poglede i pokrete. U zaključku studije navedeno je da oksitocin kod pasa dovodi do boljeg razumevanja ljudskih socijalnih signala.

Komentari “Oksitocin: Hormon ljubavi i sreće

  1. Pingback: Imate psa? Sigurno ste zdravi i srećni! - Pet Magazine

POSTAVI ODGOVOR

Your email address will not be published. Required fields are marked *