Brijard je drevna francuska rasa čije poreklo datira prema nekim autorima iz osmog veka. Zabeleženo je na slikama i tapiserijama iz tog  vremane postojanje velikih i čupavih pasa nalik današnjim brijerškim ovčarima. Takođe ostalo je zabeleženo da je i Napoleon uzgajao brijarde I upotrebljavao ih kao pse u svojoj vojsci. Najbrojnija je rasa ovčarskog psa u francuskoj koja je korišćena za čuvanje stada, ali i kao čuvar domaćinstva. Smatra se da ima zajedničko poreklo sa boseronom, takođe francuskom rasom o kojoj smo pisali u prošlom broju.

Ovi psi bili su dugo poznati pod nazivom Chiens de Berger français de Plaine (Pas ovčar francuskih ravničarskih predela). Godine 1809. u knjizi Abota Rozijera Kompletni vodič kroz poljoprivredu (Complete Agricultural Course), prvi put se pominje ime “chien de Brie“. Francuska vojska je koristila ove pse tokom oba svetska rata, između ostalog, kao stražara i psa bolničara koji traga za ranjenicima na bojnom polju.

Rasa na populranosti dobija nakon izložbe u Parizu 1863. godine gde su bili prikazani. Širenje rase van francuske intenzivnije počinje nakon drugog svetskog rata, od kada je i broj pasa ove rase u konstantnom porastu. U našoj zemlji mogu se videti na izložbama ali na žalost ne tako često, a takođe ni broj odgajivača ove rase kod nas nije prilično veliki.

Izgled

Rustičan, gibak, mišićav i dobro proporcionalan pas sa živahnim i otresitim kretanjem.

Standardom propisana veličina mužjaka je  62-68, a ženki 56-64 cm. Dužina tela mora biti veća od visine grebena, tako da je brijard pravougaonog formata tela.

Glava je snažna, duga. Prekrivena dlakom koja pravi bradu i brkove. Obrve blago padaju preko očiju. Uši su visoko usađene. Nisu prilepljene uz glavu i prilično su kratke po prirodi. Dužina uha treba da bude jednaka ili nešto manja od polovine dužine glave. Uvek ravne i prekrivene dugom dlakom.

Dlaka je talasasta, duga, suva svojom teksturom podseća na koziju sa slabo razvijenom podlakom.

Dozvoljene su sve jednoobrazne boje. Tamnije boje su poželjnije. Ne smatra se dvobojnošću nešto svetliji ton na vrhovima dlaka, što nije ništa drugo nego početak depigmentacije. Jedna takva boja mora biti u istom tonu, samo nešto svetlija. “Tan” boja mora biti topla i ujednačena, ni svetla ni izbledela.

Rasne karakteristika su zaperci (peti prsti na zadnjim nogama). Poželjni su  dupli zaperci na zadnjim nogama. Psi dobrog tipa, ako imaju samo jedan zaperak ne smeju biti nagrađeni niti ostavljeni u uzgoju. Dupli zaperci moraju se sastojati od koštanog dela sa noktima, usađeni koliko je moguće niže ka zemlji i tako garantovati bolji izgled nogu.

Temperament

Hrabrost, uravnoteženost, lojalnost i inteligencija su osnovne karakteristike brijerškog ovčara. Razvijeni čuvarski instinkti i uravnotežen temperament čine ga skoro idelanim porodičnim psom. Vekovima korišćen kao čuvar stada, brijard je vrlo nepoverljiv prema strancima i nepoznatim ljudima. Stoga bi sa socijalizacijom šteneta trebalo početi istog momenta kada dođe u vaš dom i naviknuti ga na to da ga ljudi maze, a takođe i postepeno ga upoznavati sa spoljnim svetom. Vlasnici ove rase moraju biti spremni da odvoje vreme i da se posvete radu sa svojim psima svakodnevno.

Zdravlje

Prosečan životni vek brijerškog ovčara je od 10 do 13 godina, mada uvek postoje izuzetci. U literaturi nema zabeleženih ozbiljnijih zdravstvenih problema za ovu rasu. Kao i kod većine velikih rasa pasa problemdisplazije kukova prisutan je i kod brijarda. Ovaj problem rešava se isključivanjem jediniki sa ovom naslednom manom iz daljeg uzgoja.

Standard

Prvi standard brijerškog ovčara usvojen je 1897. godine. Danas prema sistematizaciji Međunarodne kinološke federacije (FCI) brijerški ovčar je svrstan u prvu grupu – Ovčarski psi i psi terači stoke (osim švajcarskih pastirskih pasa), sekcija 1 – ovčarski psi. Podleže ispitu u radu.