Vi i vaš pas ste čopor, a drugi vlasnici sa svojim psima su zasebni čopori. Nikakva hijerarhija niti nov čopor ne treba da se formira među njima, pa tako ne treba da dozvolimo da bilo koji pas dominira nad drugim
Za magazin PAS piše Miloje Mika Jovičić
Pre više od četrdeset godina, Duško Radović je na Radio Beogradu rekao: “Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan”. Ovo se odnosilo na vaspitanje dece. Ali, moramo priznati, uverenje je aktuelno i dalje, makar među psima, koji od kada postoje nisu menjali odnose unutar svojih čopora, svoje suštinske potrebe, niti percepciju sveta.
Nezgodno je porediti ponašanje ljudi i pasa. Postoje sličnosti, ali takva poređenja ljude često odvlače u humaniziranje životinje, a psi nisu ljudi i imaju drugačiji doživljaj sveta, drugačije komuniciraju, njihova percepcija sveta razlikuje se od naše, a i za razliku od ljudi, mnogo više se oslanjaju na instinkt i čula. Ali ponekad poređenja čoveka i psa olakšavaju razumevanje mnogih postupaka.
Postoje tri osnovna načela koja su bitna u vaspitanju psa:
– Skala od nula do deset;
– Reakcija čoveka na određeni postupak psa;
– Tri načina pokazivanja dominacije
Na skali od nula do deset, pet je stabilnost, uravnoteženost i balans psa. To može da bude sedeći položaj, stajaći ili hodanje. Bitno je da pas nimalo nije uznemiren niti uzbuđen, već raspoložen, ali ne i euforičan.
Radi lakšeg razumevanja, napravićemo analogiju sa ljudima. Ako sedimo i opušteno čitamo časopis ili razgovaramo s nekim, to je mirnoća, stabilnost. Kad pas sedi i ne očekuje ništa od nas, to je stabilnost. Ako šetajući ne drhti dok pored njega, na bezopasnoj udaljenosti, prolazi kamion to je uravnoteženost. Ali, pas može da sedi, hoda ili stoji, a da je uzbuđen ili uznemiren.
Na skali od nula do deset, sve iznad pet je uzbuđenost i za poslušnost psa ne treba koristiti hranu, jer će ga ona samo još više uzbuditi. Hrana je najveći izvor uzbuđenja jer ona predstavlja instinktivno sredstvo preživljavanja, a što je pas uzbuđeniji, manje je poslušan. Ako je naučen da na hranu kao stimulus dođe ili sedne, to će i učiniti, ali ne zbog vas, već zbog hrane, a uzbuđenost u tom trenutku raste. A kada je uzbuđenost veoma izražena, i psi i ljudi teže kontrolišu svoje postupke. Treba istaći da postoje i zdrava uzbuđenja – igru, trčanje, susret sa ljudima ili psima koje vole, itd.
S druge strane, sve što je na skali ispod petice, stanje je uznemirenosti psa. Pas se plaši nečega ili nekoga, i najčešća reakcija je bežanje. Ne beži zato što želi, već njime komanduje strah. Tada je korišćenje hrane jedan od načina, ali ne i jedini, da se pas ohrabri i iščupa iz straha. Ali, bitno je naglasiti da to nije nagrada.
Ako vaš pas, dok je u dvorištu, laje na pse iza ograde, vi ga opominjete, a on nastavlja, znači da nešto ne radite kako treba ili da je toliko uzbuđen da vas ne čuje, u stvari da je vaša komanda preslaba za taj nivo uzbuđenja kako bi ga korigovala. Ako prestanete sa korekcijom tj. pokušajem da umirite psa, to je loše vaspitavanje. Ostali ste nedorečeni ili, u mnogim slučajevima, pas ne doživljava vašu komandu kao korekciju, naprotiv, shvata vaše visoke tonove kao odobravanje i pridruživanje onome što radi. Vika je kao lavež, pas je pokrenuo tu akciju lajanja, a vi ste mu se pridružili.
U ovom istom primeru sa psom koji laje u dvorištu, vaša dobra reakcija bila bi da mu jednom do dva puta izdate zvučnu komandu dubljim tonom, npr. ”Ne!”. Ako pas nastavi po svome, priđete mu kao što bi pas prišao drugom neposlušnom psu u čoporu u nameri da ga koriguje, samo ne četvoronoške. Kada mu priđete, još jednom izgovorite tu komandu, udruženu sa nadvijanjem nad njim i pogledom direktno u oči, jer su nadvijanje i gledanje u oči znak dominacije. Ako na to ne reaguje, energično ga cimnite za ogrlicu ili ga uštinite za bočni deo tela, slabine, jer je štipanje simulacija ujeda, što je psima najprepoznatljiviji način fizičke korekcije. Nakon toga, najbolje je prošetati se sa psom makar desetak metara jer je šetnja najveća i najprirodnija nagrada za psa. Ne hrana, već šetnja.
Ako sve vreme ignorišete psa, on će sam sebe kontrolisati i raditi šta mu je volja. To čopor ne toleriše. Ali uzmimo za primer da ništa ne činite po pitanju njegovih postupaka. Tada ne vaspitavate psa, ali makar ga ne vaspitavate loše. Ali, da li je dobro imati nevaspitanog psa? Nije. I naravno da će vam to stvoriti problem u svakodnevnoj šetnji i susretima s drugim psima, ali i u vašem dvorištu ili stanu.
S druge strane, ignorisanje u određenim okolnostima može da bude i ispravno postupanje. Ako ste kod veterinara, a pas drhti i hoće da pobegne sa stola, ne gledajte ga u oči, ali nemojte ga ni tetošiti visokim tonovima i rečima „Budi dobar, sad će proći”, jer ćete na taj način podstaći strah i produbiti ga. Ako ga mazite, pomisliće: „Pa stvarno imam razloga da se plašim.”
I strah od veterinara može da se reši, ali teško da ćete imati vremena da radite na tome u takvom trenutku, pa je ignorisanje ono što neće produbiti strah. Za vlasnika ova situacija može da bude izuzetno teška, ali bi svakako trebala da nam bude smernica.
Psi komuniciraju zvukom, pokretom ili dodirom. Oni žive u čoporu i uspostavljaju međusobne odnose dominacijom i pokornošću. Oduvek je tako bilo i ostalo. Kada dominantan pas upozorava drugog psa, on reži i drži telo, rep i uši visoko, a često se i nakostreši. Režanje je dubok ton i zbog toga kada mi nastojimo da korigujemo psa, komanda treba da bude izrečena kratkim i dubokim tonom kako bi je pas doživeo kao režanje. Dominacija pokretom je nadvijanje nad psom. Treći vid dominacije je dodir. Kada zvuk i pokret ne daju rezultat, sledi „ujed“ – vlasnik svog psa treba da uštine, jer će on takav postupak instinktivno doživeti kao ujed. Čim se pas pokori, prestaje bilo kakva dalja dominacija, jer psa može da obuzme strah, a to nikako ne želimo.