Bergamski pastirski pas

Bergamski pastirski pas je drevna rasa, stara najmanje 2.000 godina. Ime je dobila po svom rodnom gradu Bergamu u Italiji, iako je poznata i u drugim delovima zemlje i slična je ostalim srednjoevropskim pasminama ovčara

Piše: Petmagazine.rs

Zadatak bergamskog pastirskog psa je da vodi i čuva stado. Koncentrisan i psihički uravnotežan, idealan je za ovaj posao. Njegova sposobnost da uči i strpljivo razrešava situacije čini ga savršenim psom za pratnju i čuvanje.

Izgled

Bergamski pastirski pas je srednje veličine, rustičnog izgleda, sa bogatom dlakom na svim delovima tela. Snažne je građe i njegovo telo je izrazito proporcionalno, što ga sve čini veoma otpornim, a pritom ne umanjuje njegovu okretnost ili brzinu kretanja. Impozantnom utisku doprinosi gusta dlaka koja je jedna od njegovih tipičnih karakteristika i čini ga drugačijim od bilo kog drugog psa.

Njegovo krzno sastoji se iz tri vrste dlaka, kojih ima ima u izobilju i koje formiraju rese, koje su prepoznatljiva odlika ove rase. Rese počinju od kičme i spuštaju se niz bokove, a rastu svake godine. Često se dešava da se dlaka uplete, pa bi joj, pored redovnog četkanja, trebalo posvetiti dodatnu pažnju. Gusta dlaka koja pokriva oči takođe ima svoju funkciju, jer služi kao zaštitni vizir, kako psa ne bi zaslepila sunčeva svetlost koja se odbija od snega. Boja dlake može biti siva ili srebrnosiva, do boje uglja. Dlaku ne treba nikada šišati, osim ako nije na pojedinim mestima dosta umršena ili mu prekriva oči.

Visina: mužjaci do 60 cm; ženke do 56 cm, dok je težina ovih pasa od 26 kg do 38 kg.

Karakter

Odanost vlasniku vrlo je upečatljiva karakteristika ove pasmine.

Ovo je pre svega vrlo inteligentan i uravnotežen pas. Inteligencija psa pojačana je prirodnom selekcijom, a budući da je bio sam sa stotinama ovaca i da je morao da rešava različite neočekivane probleme, njegova inteligencija se neprestano razvijala. Izuzetno je miroljubiv, pažljiv i rezervisan, učestvuje u svemu što se oko njega dešava, a, čak i kada se čini da spava, njegove oči će vas pratiti, jer uvek želi da zna gde ste. Iako nije instinktivno agresivan, odličan je pas čuvar.

Njegov odnos sa decom je nešto posebno. Njihovo prisustvo budi njegove najdublje primitivne instinkte, prvo kao vuka, a zatim kao ovčara. Strpljiv, tolerantan, pažljiv i zaštitnički nastrojen, traži njihovo društvo, podstičući igru i uspostavljajući istinsko prijateljstvo. Korišćen je kao terapijski pas za decu sa posebnim potrebama. Slaže se dobro sa drugim psima, dok ga ne izazivaju ili mu ne predstavljaju pretnju. Slaže se i sa macama, ali uvek se preporučuje, ako je moguće, da odrastaju zajedno. Ovo nije pas za pasivnog ili „mekanog” vlasnika.

Zdravlje

Ovaj pas voli otvoren prostor i nije preporučljivo držati ga u stanu. Spada u aktivne rase i neophodna mu je svakodnevna šetnja i trčkaranje na otvorenom. Nemaju ozbiljne zdravstvene probleme i imaju reputaciju zdravih pasa. Međutim, mogu da pate od displazije kukova, alergija, artritisa. Njihov životni vek je od 12 do 15 godina.

Spas

Bergamski ovčari su bili u opasnosti od izumiranja nakon Drugog svetskog rata, zbog pada proizvodnje vune, te manje potrebe za pastirskim psima. Međutim, dr Marija Andreoli, italijanska uzgajivačica i naučnica, proučavala je i posmatrala genetske osobine ove pasmine i zahvaljujući njenoj uzgajivačnici Dell Albera uspostavljene su dobre i pouzdane krvne loze. Zatim su standard bergamskih ovčara održavali entuzijasti u Velikoj Britaniji, Švedskoj, Finskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i drugim zemljama. U SAD su došli 1990. godine zahvaljujući napornom radu i upornosti dr Andreoli. Od tada je broj pasa ove pasmine u porastu, pa se i njihova popularnost proširila na sve kontinente.

Pas:

Mačka: