Kakav je zapravo američki stafordski terijer? Da li je on stvarno samo”borbena mašina?” Na ova pitanja i dileme odgovor nam daje Damir Markov, internacionalni kinološki sudija i vlasnik jedne od najuspešnijih odgajivačnica američkih staforda u Srbiji „Skywalkeramstaff”.

Tekst: Damir Markov

Američki stafordski terijer trenutno zauzima osmo mesto najpopularnijih rasa u Srbiji (prema podacima Kinološkog saveza Srbije, a na osnovu broja rođenih štenaca).

Karakter

To je jedan umiljat porodični pas, dobar čuvar, ljubitelj dece, izuzetno dobro prilagođen za život u stanu. On je izrazito bistar i inteligentan pas, odlikuju ga neobična svestranost, udružena s velikom voljom za učenjem i velika radna sposobnost. On je svojoj porodici budan zaštitnik s urođenom sposobnošću razlikovanja dobrih i loših namera ljudi, što ga izdvaja u odnosu na ostale rase.

Istorijat rase

Iako su Kennel Club of Great Britain i American Kennel Club zvanično priznali stafordske terijere tek sredinom tridesetih godina prošlog veka, poreklo ovih pasa seže od početka devetnaestog veka. Stafordski terijer koji je u vezi sa bul terijerom i boston terijerom potiče od stare bull i terrier mešavine koja je viđena  u Britaniji i u SAD od 1800. godine, a možda čak i ranije.

Bull i terrier psi su prvo postali poznati u Engleskoj tokom ranih 1800-ih, kada su buldozi veoma pažljivo odgajani isključivo za borbe s bikovima. Velika je razlika između pasa koji su poznati kao “buldozi” i naše savremene rase pod istim imenom. Oni iz 1800-te su bili brzi i spretni psi, sa pravim nogama, dugačkom njuškom  i često su imali duge repove. Pročitali smo da oni podsećaju , sa izuzetkom glave, više na pse koji su kasnije postali poznati kao američki stafordski terijer, nego na one koje sada nazivamo buldozima. 

Nesreća je što su izrazita sklonost ka igri, neustrašivost i čvrstina bull i terrier pasa vodili njihovoj eksploataciji kao pasa za borbu u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Mešanje ranijih “buldoga” i starih english terrier-a sa eventualno drugim linijama terijera, proizvelo je pse koji su najzad nazvani staffordshire bull terrier.

Psi tog ranog perioda su bili naročito popularni među rudarima i radnicima u teškoj industriji u oblasti Stafordšir, tako da je ime izgledalo prikladno. Kada su 1835. u Velikoj Britaniji zakonom zabranili borbe s bikovima, borbe pasa su došle na to mesto. Kako je vreme prolazilo, društva za humanost su se izborila za zabranu borbi pasa. Ovo nije bilo sasvim uspešno, pošto je praksa nastavljena do policijske intervencije i stroga primena zakona je započela 1930-ih.  Mnogi ljubitelji pit pasa su razmišljali o zakonskoj formi tamičenja njihovih pasa – izložbama . Tako je 1935. bull i terrier dobio odobrenje Kennel Club of Great Britain i prijem u rodovnu knjigu, registar za staffordshire bull terrier. Osnovan je specijalan klub za unapređenje i zaštitu interesa rase, opisujući poželjne karakterne i fizičke osobine.

Posle dolaska u Sjedinjene Američke Države, vlasnici bull and terrier pasa su nastavili da koriste pse za borbe. Uprkos tome, mnogi su svoje pse držali i kao društvo i drugare za igru deci, kao i za rad kad bi se smestili u slabo naseljenim oblastima. Ovi psi su bili cenjeni zbog svoje odanosti ljudima i zbog svoje pouzdanosti, što je bila srećna okolnost za budućnost rase. Borbe pasa su zabranjene i u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao i u Engleskoj, oni koji su brinuli za životinje i prezirali okrutnost prema njima, izvršili su pritisak da se ova aktivnost potpuno eliminiše. Izgledalo je da sa svim interesovanjima i zadovoljstvima savremenog sveta, ljudi mogu da nađu konstruktivnije i zanimljivije načine za zabavu od toga da gledaju kako psi razdiru jedan drugog. To je okrutno, nehumano i nepotrebno.

Surovost nije razlog zbog kojih su mnogi stafordi bili uključeni u borbe pasa, nego divljenje prema njihovoj snazi, brzini i neustrašivosti. Koliko god dobrih i hrabrih dela ovi psi izveli i koliko god puta demonstrirali svoju odanost i inteligenciju, koliko života spasili i dece koju obožavaju, još uvek postoje ljudi koji će misliti da su oni opasni i nepouzdani. Bull and terrier pas ne želi ništa drugo osim da zadovolji vlasnika. Takvo ponašanje psa u velikoj meri zavisi od uverenja,  ophođenja i pravilnog uzgoja. Kada ljudi od njega zahtevaju da bude nasilan i surov, pas se lako istrenira da bude takav. Ako, s druge strane , ohrabruju dobre kvalitete psa, bull and terrier bude visoko na listi poželjnih, pouzdanih, ljupkih, zabavnih, inteligentnih i druželjubivih pasa.

Standard

Kao odvojena rasa, american staffordshire terrier i staffordshire bull terrier su napredovali. Ljudi koji su bili angažovani oko staffordshire terijera kreirali su i opise ovih pasa. Staffordshire bull terier je opisan u standardu kao pas kratkih leđa, velike snage, veoma okretan čija težina je između 12.5 i 17 kg, a čija visina je 35 do 40 cm, u zavisnosti od težine. Sa druge strane, american  staffordshire terrier  je dužih leđa, kvadratičan pas, veoma mišićav i dobor povezan. Njegova visina od oko 46 do 48.5 cm je za mužjake i 43.5 do 46 cm za ženke se smatra poželjnom. Razlike između ove dve rase su se  mnogo  više  povećale. Očigledno, talenat odgajivača u oba slučaja je postao beneficija pasa i to je preraslo u veliko zadovoljstvo gledati ih u ringu na važnim izložbama dok se takmiče jedni protiv drugih.

Related Posts

• 
  5 rasa najboljih sportista
• 
  Što je rasa popularnija, to su češći zdravstveni problemi