Mačke su toliko graciozne i delikatne jedinke, da je prilično iznenađujuće da izražavaju najveće interesovanje za zadnjicu druge mačke. Deluje prilično čudno, posebno ako se upoređuje sa komunikacijom ljudi, ali zapravo je veoma bitan deo ponašanja mačaka.

Piše: dr vet.med. Klara Ćurčin

Njuškanje ili snifanje zadnjice je prirodno, instiktivno i bazično u komunikaciji između mačaka. Koliko god da nam je čudno, mačke se ovako upoznaju i pozdravljaju se. Čak i stari poznanici, čak i nekoliko puta dnevno mogu da se snifnu, onako kao da pitaju “ima li čega novog”?

Mačke ovako komuniciraju između sebe koristeći izraženo čulo mirisa da bi detektovale hemikalije poreklom iz analnih žlezda.

Šta mačka njuška? Da bi to razumeli neophodno je razumeti razliku u čulima njuha između čoveka i mačke. Postoje četiri bitne razlike:

1. Jedna od najbitnijih razlika je jačina čula njuha. Mačke imaju otprilike 40 puta više ćelija u nosnim hodnicima u odnosu na nas. Sa takvim super-njuhom mačka može osetiti neki miris sa mnogo veće udaljenosti u odnosu na čoveka. I taj miris može detaljnije razložiti nego mi. Mačka čim uđe u neku prostoriju gde je već prisutna druga mačka može posle jednog udisaja znati da li je ta druga mačka srećna, pod stresom, uplašena, ili je u teranju možda, da li je prijateljski raspoložena, i dr.
2. Mačke imaju aktivne mirisne žlezde na više mesta na telu, i to na glavi, vratu, grudima, jastučićima, u bazi repa i naravno, u aktivne analne žlezde. Analne žlezde su smeštene na obe strane u blizini čmara i proizvode sekret izrazito intenzivnog mirisa koji je jedinstven za svaku jedinku i daje hemijske signale o identitetu druge mačke. Ta informacija sadrži bazične podatke o polu, zdravlju i drugim stvarima, čak i informaciju šta je mačka u skorije vreme jela ili kakav joj je emocionalni status.
3. Jakobsov organ ili vomeronazalni organ nije jedinstven samo za mačke, imaju ga i neke druge vrste npr. psi, slonovi, zmije… ali čovek ga nema. To je mali organ sastavljen od nervnih vlakana smešten unutar usne i nosne duplje i prenosi informaciju mirisa direktno u centralni nervni sistem tj. u mozak. Verovatno ste primetili neobičan izraz lica mačke kada blago digne gornje usne i raširi nozdrve, ona tada optimalizuje pristup mirisima.
4. Poslednja velika razlika u odnosu na ljude je, da mačke u toku dana “obnove” nekoliko puta informacije o sebi. To znači da svaka promena ili uticaj može dati novu informaciju prilikom novog njuškanja. Zato, veruje se da često njuškanje jedno drugog može smanjiti tenziju u grupi mačaka.

Šta mi kao vlasnici treba da uradimo prilikom njihovog njuškanja? Njuškanje između mačaka spada u normalno ponašanje i najbolje je ne prekidati ako taj čin izgleda prijateljski, jer se tako predaju važne informacije. Prekinuti ovaj čin između mačaka izgledalo bi kao da prekidate prijateljsko rukovanje ili pozdravljanje između ljudi, pa ometanje normalnog procesa može pojačati osećaj stresa. U slučaju da njuškanje baš i ne izgleda prijateljski, ima smisla prekinuti i tako sprečiti mogućnost konflikta.

Klara Ćurčin diplomirala na Fakultetu veterinarske medicine 1996. godine u Beogradu. Od početka karijere se isključivo bavi medicinom mačaka i pasa. Kontinuirano drži korak s novitetima u veterinarskoj medicini. Strast je vezuje za mačke, pa se posebno bavi medicinom mačaka. Dugogodišnji je član različitih asocijacija, kao što su SASAP, FECAVA, ISFM, AAFP. Radi u veterinarskoj ambulanti “Intervet“, čiji je i suvlasnik, a koja je od retkih gde pacijenti-mace imaju svoj prostor.